Category

Истина је да човјек тек у туђини почне да схвата значење неких ријечи на које код куће није ни обраћао пажњу. По мом мишљењу, човјек који не зна одакле је дошао, лако ће заборавити и куда је кренуо. Чудо једно, али при овој свијести и здравој памети нећу се од...

Гост је на простору Херцеговине увијек био поштован и дочекан. „Наш гост“ је емисија која с уважавањем у госте позива паметаре, који сваког петка у 20 часова, имају шта да кажу и од којих, и уз које учимо како баштинити људску ријеч, која је одувијек мјера људског постојања...

Седамдесетих година прошлог вијека у Билећи је гостовала екипа умјетника, пјевача, глумаца и међу њима дјевојке које су конкурисале за Мис Југославије.   Водитељ програма Милован Илић Минимакс замоли билећког фоторепортера да једну од љепотица коју је фаворизовао фотографише...

Пред кућом Ратка Ђорђова лежи, у траву бачен и заборављен, жељезни маљ, дванаестокилаш, некада чувен и у народу познат као Краљев маљ. Донио га је, 1931. године, Душан Ристов, по повратку са изградње  „краљеве“ пруге Билећа-Требиње. Тамо је радио  са групом Лукавчана, који су с...

 Ми, Херцеговци, као дио српског народа препознатљиви смо по својим особинама свуда у свијету. Сналажљивост, поштење, природна интелигенција, промоћурност само су неке од њих. Али једна особина се очито издваја и присутна је код сваког Херцеговца. То је – тврдоглавост. Нема тог...

Кaко не испуцaти једaн рaфaл словa кaд о нaшој Херцеговини, мојој Билећи и мојим Билећaнимa читaв свијет ових дaнa бруји. А чини ми се, бруји подједнaко, кaко сa ове похвaлне и позитивне тaко и сa оне негaтивне и осуђујуће стрaне. Рaзумјећи и једне и друге, овим словимa д...

Када год напустим мој градић, било на дужи или мањи временски период, мисли ми, не мојом вољом, а можда ја не желим да признам, одлутају ка једном мјесту. Мјесту гдје почињу сви немири, гдје је настао највећи број стихова измамљених посебном инспирацијом, коју све до прије ...

Знате, ако вас који вјетар случајно нанесе друмовима Републике Српске, и почне дувати ка југу, сигурно ћете се наћи на тлу једне старе земље, земље поплочане каменом, земље Херцегове. Ни мање ни више, ходаћете тлом Светога Саве, тамо гдје је једном одмарао испод  старога храста...

Зашто вам није важно што су наши преци гинули, да бисмо ми живјели, донекле и могу разумјети. Јер кад је жив мртвог разумио? То што мислите да је најважнији живот „овдје и садаˮ, опет могу разумјети, јер „страх животу каља образ честоˮ. То што сте принуђени на недјело...

МИ ЊИМА ‘ЉЕБА И КАЈМАКА, ОНИ НАМА ОЛУПИНУ Кад се срушио енглески борбени авион марке „велингтон“ у село Подгорје код Билеће, мјештани су у првом моменту помислили да је пало небо на земљу. Тог прољетног јутра 1944. пробудио их је страшан прасак, не...

Имала сам свега пет или шест година кад сам први пут прочитала пјесму Остајте овде, од Алексе Шантића. Још ми пред очима штрче они стихови…Сунце туђег неба. Ех, како може бити туђе небо, питала сам се тада наивно и дјетињасто. Питала сам се све док на ТВ-у нисам престала да...

Када сам ишао у основну школу (која је одавно срушена и зарасла у алугу) сваке године смо добијали задатак да напишемо писмени рад о прољећу. Трудили смо се да што љепше и што осјећајније опишемо најљепше годишње доба. Та ми је навика остала до данас, иако сам већ загазио у шесту...