У ПРОДАЈИ: Књига Лука Вукаловић и херцеговачки устанци 1852-1862. године

  • Удружење Требињаца објавило је дјело Владимира Ћоровића из 1923. године „Лука Вукаловић и херцеговачки устанци 1852-1862. године“

Ово дјело једног од најзначајнијих српских историчара објавила је премијерно Српска краљевска академија као посебно издање

У дванаест поглавља Владимир Ћоровић је по први пут  дао опис и анализу свих дешавања који су пратили буран период од 1852. до 1862. године.

I. Земљиште главне акције. Вукаловићева породица.
II. Кнез Данило и његова настојања.Ратовање с Турцима 1852. и 1853. године. 
III. Последице Паришког Мира. Вукаловићев први устанак. Бој на Грахову
IV. Последицеграховске битке. Разграничење Црне Цоре. 
V. Одјек и везе херцеговачког устанка у Босни. 
VI. Стање у Херцеговини у вези с разграничењем. Устанак даље тиња.
VII. Пропаганда Талијана и Мађара и везе с херцеговачким устаницима. Нови устанак Вукаловићев. 
VIII. Европска комисија за херцеговачка питања.
IX. Сукоб војводе Мирка и кнеза Николе с Вукаловићем. 
X. Нови црногорско-турски рат од 1862. године. 
XI. Устаничко попуштање и преговори с Турцима. Вукаловић у емиграцији. 
ХII. Разлози Вукаловићева неуспеха.

Након 95 година Удружење Требињаца ово дјело је проширено са записом Лукиног савременика Јована Накићеновића, који је био и основ за све касније историјске радове.

Књига прати и записе који су у 21. вијеку изговорени најчешће приликом откривања споменика чувеном херцеговачком војводи у Гајдобри, Зупцима и Требињу. Шта су о Луки Вукаловићу рекли Радован Ждрале, Милован Витезовић, владика Григорије и многи други….

Књига је формата Б5  обима 192 странице опремљена тврдим повезим  и великим бројем илустрација.

Књига се може поручити по цијени од 500 динара (+ ПТТ трошкови) или непосредно купити у просторијама Удружења Требињаца на Новом Београду, Палмира Тољатија 5/I, сваког уторка, четвртка и суботе од 10 до 15 часова.

Све додатне информације могу се добити на број телефона 011/269-1586 у наведено радно вријеме.

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору