• О НАМА
  • МАРКЕТИНГ
  • КОНТАКТ
  • АРХИВА СТАРОГ САЈТА
  • УСЛОВИ КОРИШЋЕЊА
facebook
twitter
youtube
google_plus
email
  • АКТУЕЛНО
  • УДРУЖЕЊА
    • КЛУБ ГАЧАНА
    • УДРУЖЕЊЕ ТРЕБИЊАЦА
    • „ХЕРЦЕГОВИНА” ЗРЕЊАНИН
    • Билећани
  • ДОГАЂАЈИ
    • КАЛЕНДАР
  • ЛИЧНОСТИ
  • МАГАЗИН
    • СЦЕНА
    • РИЗНИЦА
    • ЖИВОТ ПЛУС
    • СХ ФОТО
  • СПОРТ
  • АКЦИЈЕ
    • ПОДИГНИМО ПРЕБИЛОВЦЕ
  • КОЛУМНЕ
    • БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА
    • ОБИЧАЈИ И ВЕРОВАЊА
    • ОНИМА ШТО ПЛАЧУ
    • ХЕРЦЕГОВАЦ У БЕОГРАДУ
  • СХ ФОТО
  • БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА
НАСЛОВИ
БЕОГРАД, 8. ЈУН 2023. ГОДИНЕ: Не пропустите концерт „Старе Херцеговине“ – најбољег гусларског друштва у Србији
Прегаоци из редова Срба католика у Црној Гори и Србији
Миле Станић: Имена Хрвата и муслимана који су учествовали у одвођењу и убијању Срба у Мостару и околини до почетка 1943. године
Козара: Од Историјске шуме до Националног парка
Законик књаза Данила Првог
БЕОГРАД, 23. МАЈ 2023. ГОДИНЕ: Промоција књиге „Како је почео рат у Босни и Херцеговини 1992.“
Кривична пријава Јелени Ђуровић због распиривања верске и националне мржње
ФУДБАЛСКИ ТУРНИР У ГАЈДОБРИ: Медаље за фудбалере Херцеговца
БЕОГРАД, 27. МАЈ 2023. ГОДИНЕ: Обиљежавање 155. годишњице рођења Алексе Шантића
Народни гуслари, отац и син Момир – Моша и Срђан Авдаловић, његују традицију: Само се српска историја пјева

БЛОГ ЈЕДНОГ ХЕРЦЕГОВЦА У БЕОГРАДУ: Пишем да бих читао. Читам да бих…

Posted On 01. 07. 2017.
By : Слободна Херцеговина
Comment: 0
Tag: blog-jednog-hercegovca-u-beogradu-pisem-da-bih-citao-citam-da-bih
  • Знам ја да данас нема много сврхе ово што радим. Можда ће, ретроактивно, бити у неким будућим временима када дио ове истине, у виду садашњих упозорења и апела, а тадашњих већ – крвавих рана и посљедица, изађе на видјело, али писање као ни читање, дефинитивно нису у моди. Иако не мањка оних који пишу, све ће мање бити оних који читају.

 

Извор фотографије: http://www.srednjoskolci.org.rs

Данашњи читалац има све мање времена и воље за читање. Он је и збуњен, не зна ни коме више, ни шта да вјерује. Толико тога му се словима нуди и намеће да несвјесно, циглу по циглу, зида бедем према писаној ријечи, а то је за једно друштво велика штета. Јер, читање је процес који уздиже, едукује и оплемењује…
Писање је нешто сасвим друго осим ако не пишеш и самом себи, а што се мене тиче, не вјерујем да постоји мој вјернији и агилнији читалац до самог мене. Што из потребе да будем бољи и кориснији као личност, што из тежње да то све буде написано како треба. Није ми ни на крај памети да то будем, али та опака гуја перфекционизма која гмиже у мени “о јаду ме бави” откако знам за зрелијег себе. Увијек и све може боље и љепше!

Ја не пишем само да бих писао. Морање писања, иако ме све више оптерећује, све ме мање занима. Било ко ко пише из разлога што мора нешто да напише или евентуално због очекивања његових читалаца, можда је боље и да не пише толико. Било ко ко пише искључиво из комерцијалних разлога, сумњам да вјерује у све оно што напише. Као што сумњам да је и све то што пише, написано из душе. Онако како мора бити, ако већ треба да буде записано. Љепота и вриједност писања се највише огледа у тој необавезности. Тада се, чини ми се, најљепше пише. Тада ти и душа отвори све своје капије и пусти те да је, малтене, дотакнеш. Загрлиш… Дочека те срдачно и испрати натовареног прегрштом чудновато обликованих мисли и ставова које само треба пренијети “на папир”… Претходно и логично, та иста душа на свом уласку тражи и цијепа улазницу до ње саме – таленат. Дар за писање који се само временом, словима и душом читаоца бруси, гланца и до сјаја доводи…

Извор фотографије: www.pressonline.rs

Нема много тога ненаписаног. Све је данас написано и исписано. Само је питање начина и времена у којем пишеш. И питање је да ли је онај који чита, имао прилику да то већ негдје, само на неки други начин исписано, прочита. Расположење у писању је битно, али не треба писати само кад си расположен. Можда душа жели нешто да каже у тим моментима нерасположења и треба је пустити. Јер, откуд ти као писац знаш, како се тренутно осјећа читалац и да ли је увијек расположен? Да ли можда баш у писцу тражи саговорника и по расположењу. Никад се то не зна, зато је најбитније бити природан и оригиналан у писању. Пратити свој инстинкт и писањем се обраћати себи као да ће то бити једина публика на свијету. То је најискреније писање. Па ако се деси да осим тебе то и такво писање прија и привлачи пажњу других, онда се може рећи да је то и успјешно писање.

Данас пише свако, пише свашта и о свему. За некога сам сигурно и ја тај свако. За мене нисам, јер ја себи нисам свако. Ја пишем прво себи па свима осталим. И то о теми која је, чини ми се, најозбиљнија могућа за писање. А самим тим и најтежа. Најзахтјевнија. Она коју сви ми живимо – живот. Простора за напредак у њему има толико да ни сами свјесни нисмо колико је то. О томе покушавам да пишем… Да можемо и морамо бити бољи и кориснији једини другима као и цијелом друштву! То би свима нама требало да буде дневна и кровна надмисао. Мисао којој вјерујемо да ћемо ако радимо на себи сваког дана, заиста бити боље и комплетније особе, а наше друштво напредније, уређеније и успешније.

Није спорно да и сам желим да будем свеукупно квалитетнија и комплетнија личност. Да будем бољи и себи и другима. Знам како би то и могло и требало, али у пракси није уопште лако калити и узвишавати људске квалитете, јер много је ометајућих и отежавајућих фактора. Мени писање у томе помаже, а ако њиме подсјетим још кога осим мене да сваким даном може бити бољи, кориснији и успјешнији него што је то био јуче, онда оно добија своју пуну смисао. А то ми се на неки начин и само доказало, јер, заиста, није мали број оних који су ми се обраћали да их је неко моје писање подстакло на нешто… А није могло ни нашта друго осим на неки вид напретка па у било чему.

Јесте ли се икада запитали колико тога на свијету има написаног а необјављеног ? Колико ремек дијела стоји на неким папирима по таванима и фиокама, којима сваки нови дан гута по једну сјену свога мастила? Колико људи пише само за себе јер их друга публика не занима. Поштујем ја и то, али нисам толико поетски себичан. Ако нешто занимљиво, надахнуто и корисно може бити мени, зашто да га задржим само за себе. Љепота живота је у дијељењу. Давању. Онај који даје и дијели, то добро зна. Па била то само и његова слова. А у мом случају, мислим да то и нису само слова. У њима се може пронаћи много више од мастила… У преводу, желим само да кажем да очекујем много више од свих нас који имамо живот, јер пут до њега није тако лак… А и у њему самом није више тако лако…

АУТОР: БОЖО БОБАН ВУКОЈЕ
ИЗВОР: ВУКОЈЕ.РС

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.


Погледајте сличне вести:



  • НОВИ БЛОГ ЈЕДНОГ ХЕРЦЕГОВЦА У БЕОГРАДУ:  “Гостујући блог гостујућег Херцеговца”
    НОВИ БЛОГ ЈЕДНОГ ХЕРЦЕГОВЦА У БЕОГРАДУ: “Гостујући блог гостујућег Херцеговца”
  • Нови блог једног Херцеговца у Београду: Блог уместо блога
    Нови блог једног Херцеговца у Београду: Блог уместо блога
  • НОВИ БЛОГ ЈЕДНОГ ХЕРЦЕГОВЦА У БЕОГРАДУ: “Срдачно захвалан у име ваше мале и лепе дечице!”
    НОВИ БЛОГ ЈЕДНОГ ХЕРЦЕГОВЦА У БЕОГРАДУ: “Срдачно захвалан у име ваше мале и лепе дечице!”
  • БЛОГ ЈЕДНОГ ХЕРЦЕГОВЦА У БЕОГРАДУ: Нешто о љубави, с љубављу
    БЛОГ ЈЕДНОГ ХЕРЦЕГОВЦА У БЕОГРАДУ: Нешто о љубави, с љубављу
  • Блог једног Херцеговца у Београду: ПРАШТАЈ СВЕТИ НИКОЛА И ВРАТИ НАМ СЕ…
    Блог једног Херцеговца у Београду: ПРАШТАЈ СВЕТИ НИКОЛА И ВРАТИ НАМ СЕ…
  • БЛОГ ЈЕДНОГ ХЕРЦЕГОВЦА У БЕОГРАДУ: Нова година - стари живот
    БЛОГ ЈЕДНОГ ХЕРЦЕГОВЦА У БЕОГРАДУ: Нова година - стари живот
  • БЛОГ ЈЕДНОГ ХЕРЦЕГОВЦА У БЕОГРАДУ:  Вратимо роде у Билећу!
    БЛОГ ЈЕДНОГ ХЕРЦЕГОВЦА У БЕОГРАДУ: Вратимо роде у Билећу!
  • БЛОГ ЈЕДНОГ ХЕРЦЕГОВЦА У БЕОГРАДУ: Плес са ђаволом
    БЛОГ ЈЕДНОГ ХЕРЦЕГОВЦА У БЕОГРАДУ: Плес са ђаволом
  • БЛОГ ЈЕДНОГ ХЕРЦЕГОВЦА У БЕОГРАДУ: Читање уз ветар
    БЛОГ ЈЕДНОГ ХЕРЦЕГОВЦА У БЕОГРАДУ: Читање уз ветар
  • БЛОГ ЈЕДНОГ ХЕРЦЕГОВЦА У БЕОГРАДУ: Неспокој српског бића
    БЛОГ ЈЕДНОГ ХЕРЦЕГОВЦА У БЕОГРАДУ: Неспокој српског бића
О аутору
  • google-share
Previous Story

13. ЗАВИЧАЈНО ВЕЧЕ У ВРШЦУ: Херцеговци славили Видовдан и Косово (ФОТО)

Next Story

КОВАЧЕВИЋ: Братић је „Нову Зору“ основао као часопис задојен Херцеговином с укусом српства!

Оставите коментар Одустани од одговора

banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner

RECENT

POPULAR

COMMENTS

БЕОГРАД, 8. ЈУН 2023. ГОДИНЕ: Не пропустите концерт "Старе Херцеговине" - најбољег гусларског друштва у Србији

Posted On 27. 05. 2023.

Прегаоци из редова Срба католика у Црној Гори и Србији

Posted On 27. 05. 2023.

Миле Станић: Имена Хрвата и муслимана који су учествовали у одвођењу и убијању Срба у Мостару и околини до почетка 1943. године

Posted On 24. 05. 2023.

Списак презимена покатоличених српских породица у Херцеговини

Posted On 06. 11. 2018.

ИСТОРИЈА О КОЈОЈ СЕ ЋУТАЛО: Друго лице "народних хероја"

Posted On 25. 10. 2016.

Кикс бенд - најпопуларнији бенд у Херцеговини (ВИДЕО)

Posted On 23. 11. 2015.

Здраво, ја сам Даница Вујановић, о...

Posted On 02. 06. 2023.

Ја се зовем Николета Милин п...

Posted On 02. 06. 2023.

Мој бивши муж и ја смо раскинули...

Posted On 27. 05. 2023.

banner

СОЦИЈАЛНЕ МРЕЖЕ

0 Fans
Ауторска права © Слободна Херцеговина, 2013. Сва права су задржана.
 

Loading Comments...