• Има једна народна изрека коју често користи моја мама : „ Нашла се свиња у чем није била!”

На први поглед дјелује можда помало грубо или чак увредљиво, али најбоље описује стање свијести појединих људи.

Постоји једна врста људи која ,под одређеним околностима, зачас створи лажну слику о себи. То је већ давно мудри Стерија исмијао у „ Покондиреној тикви”.

Но овакакви људи,наравно, никад нису „ губили вријеме читајући”, па и не знају да је овакво понашање одавно већ виђено и у литератури исмијано.

Покондиреност је много више од обичне уображености и ароганције. Покондирени људи нису само смијешни, они су и опасни јер без имало размишљања прихватају позиције и улоге које ниси заслужили ни образовањем, ни угледом, понајмање људскошћу.

Понекад су то лакрдијаши који и сами вјерују у слику коју о себи пласирају.

Чешће су они негдје у дубини ипак свјесни себе, па мрзе и плаше се сваког ко је другачији.

Не познају тежину стицања знања или вриједности дугогодишњим радом и трудом, зато никог не цијене, нити му указују поштовање, осим ако од њега имају корист. Махом су то бивши пропали ђаци, који се из удобности својих положаја сада смију „штреберима”, чак их и потцјењују.

Уосталом о успону најгорих ђака дивно је писао Матија Бећковић. Понеки од њих касније стекну и дипломе које су ,бар данас, врло јефтине. Они се нису намучили учећи или поштено радећи, али јесу у полтронству, подилажењу, сервилности и бескрупулозности. Па није ни то лак занат, мора се признати.

Они мисле да су Богом дани за све улоге – од мајстора до академика. Само велики људи свјесни су својих слабости.Мали људи мисле да све могу и чуде се око чега де други толико муче.

О томе Душко Радовић каже отприлике овако : „ Они који не знају ништа да раде прихватају се сваког посла, они који знају нешто да раде, раде само свој посао “.

Док год буде трајао успон оваквих , а људи који вриједе буду склањани,никада нећемо имати квалитетно друштво и наши најобразованији млади људи и даље ће бјежати у свијет од овог хаоса и лудила у коме неће добити мјесто које заслужују.

Заправо успон оваквих и могућ је само у сиромашним земљама у транзицији као и наша.

У цивилизованим земљама овако нешто је немогуће и недопустиво. Ствар и јесте у томе што код нас све може.

Дарка Деретић