Category

  Празници пред Божић У трећу недјељу пред Божић славе се Дјетињци. Тог дана одрасли вежу за руке или ноге своју или туђу дјецу, каишем, гајтаном или канапом. Везивање симболизује чврсте породичне везе. У другу недјељу пред Божић пада празник Материце. То је хриш...

Још један празан и досадан дан! Одличан повод за једну добру медитацију… Од свега што посједујем у животу најскупље су ми успомене на дјетињство, мирис сасушеног сијена, рески мирис ливадских трава и пелина, несношљиви оркестар зрикаваца у врелим љетњим ноћимаR...

Свак је рођен да по једном умре, част и брука живе довијека После изласка из штампе шокантног, скандалозног, мало је рећи умоболног „Црногорског буквара“, у коме су појмови попут „авијона“ и „камијона“ из сатиричног серијала о полуписменом Шојићу ушли у црногорске уџб...

„Коњу један!“ „Ти си коњ!“ „Коњино матора!“, обично кажемо некоме када се наљутимо. Ове речи изговоримо у контексу да би смо га понизили, да би смо га увредили, повредили. Стално сам се питао одакле ово. Чему ово, када сви знамо да је коњ племенита животиња. Животиња која, као ...

И би велика срамота. Данас се више нико и не сјећа ко се и због чега осрамоти. Прво се десило скрнављење једног значајног и узвишеног догађаја и дјела, па је потом облагана вијест преузета од свих медија, да би на крају и министар полиције одвојио своје високо плаћено вријеме д...

Сваком човјеку туђина дојади кад тад. Идућу трбухом за крухом, Херцеговци су увијек одлазили са надом у бољи живот. А да ли су га имали – ко зна?  Можда и јесу, али знам да је већини њих задња мисао била Херцеговина: камен, вода, шума, пашњаци, кајмак, цицвара, огњи...

И тако, пробудиш се једног суботњег јутра, покушаваш да се разбудиш великом шољом кафе, и нехотице укључиш телевизор. Није да тебе занима које шпанске серије је јутрос реприза, нити ко је у жирију неког музичког такмичења, једноставно не знаш ни шта те натјерало да га укључиш. И...

Најсвјетлији примјери  морала и достојанства сачувани су српској у народној традицији.  Традицији коју све више занемарујемо трудећи се да будемо модерни и да се што више приближимо Европи. Чини ми се, да је се, све чешће, и стидимо. У тој трци да досегнемо идеале потроша...

 Како човјек временом стари (мада то и нису неке године), долази у стадијум да преиспитује своје коријене. Не због тога што је нешто лоше у њима, већ због тога што преко њих сазнаје како и зашто смо се сви ми толико промијенили… Зашто се стидимо својих предака, ко...

О српском инату или инаџллијику су многи писали до сада, нисам први. Да ли га само ми, Срби, имамо, ја, или је инат укорењен и у другим народима, верујте не знам. Иначе, ова прича није само о томе, но и о оперативности теренског полицајца. Почећу редом: Бора полицајац је годинама...

У посљедње вријеме словима ћутим „к’о курва“. Нема ме колико ме је било, можда нисам даровит и вољан као што сам био, а можда и не пишем као што сам писао. Мој неки одговор, ако имам права на такав, био би – само не стижем или некако све мање стижем писати. А с друге стране, знам...

Пошто је, према званичним подацима такозване „Босанске владе“ у Сарајеву од почетка Великог рата до краја 1917. године у Босни и Херцеговини умрло 100.986.-теро дјеце старости до десет година, Српска православна црква, уз помоћ српских добротвора из Војводине, организовал...