• На манифестацији „Дан фудбала Републике Српске“  у Бањалуци, додијељено је признање које представља круну једне невјероватне, деценију и по дуге борбе за истинску љепоту спорта. Иако су је професионалне обавезе и згуснут распоред у московском ЦСКА спријечили да лично преузме признање, свјетла позорнице симболично су била усмјерена ка Милени Николић.

Капитен женске репрезентације БиХ и незаустављива ударна игла руског великана званично је проглашена за најбољу фудбалерку Републике Српске за 2025. годину. На ово признање реаговала је емотивном поруком, дубоко повезавши своју тренутну европску славу са родним Требињем.

Ова награда није само потврда њене форме у Русији, већ заокружује причу која је свој јавни замах добила још прије тринаест година. Тада је, у интервјуу за портал „Слободна Херцеговина“, Милена храбро поручила да је женски фудбал креативнији од мушког. Те 2013. године, као млада звијезда суботичког „Спартака“ и најбољи стријелац УЕФА Лиге шампиона са 11 погодака, својим примјером је показала да се фудбал на највишем нивоу и даље може играти из чисте љубави.

Та љубав рођена је много раније, на улицама Требиња, гдје је ова стасита Херцеговка прве кораке правила „ћушкајући“ лопту са братом од стрица Слободаном и рођеним братом Миљаном. Упркос савјетима околине да се због своје висине (187 цм) окрене кошарци, пресудила је страст према „бубамари“. Њен спортски пут кренуо је 2002. године из матичног „Леотара“, након што ју је на први прави тренинг код тренера Драгана Јоксимовића коначно одвела пријатељица и свјетска шампионка у каратеу Драгица Драпић.

Преко црногорског „Економиста“ и нишког „Машинца“ – гдје је упоредо са освајањем трофеја успјешно завршила и Факултет спорта и физичког васпитања – стигла је до Суботице. Тамо су је, због апсолутне доминације на терену и невјероватна 82 гола у 55 мечева, с разлогом прозвали „женским Краучем“.

Фото: Трифко Ћоровић

Њен таленат брзо је прерастао регионалне оквире. Европска одисеја водила ју је кроз њемачку Бундеслигу, гдје је бранила боје Санда и Бајер Леверкузена, па све до швајцарског Базела. У јулу 2025. године повлачи потез каријере и облачи дрес московског ЦСКА. У руској престоници наставила је да руши рекорде – са 11 голова у исто толико утакмица освојила је Куп Русије и сребро у првенству. Уз све то, као најбољи стријелац у историји репрезентације БиХ са више од стотину наступа, израсла је у истинског лидера и несаломиви ослонац подмлађеног националног тима.

Зато и не чуди што јој је признање из Бањалуке измамило посебне емоције. Хиљадама километара удаљена од куће, Милена се јавности обратила поруком која одише скромношћу. Нагласила је да ова награда носи специфичну тежину јер је прва која долази из средине гдје је поникла и почела да сања своје снове.

„Ово је још једна потврда да је мој досадашњи пут био заснован на правим вриједностима, вјери, раду и истрајности. Истовремено, ово за мене представља додатни подстрек да и у будућности будем примјер свима који прате мој пут, а посебно долазећим генерацијама“, написала је Милена.

Своје обраћање закључила је стихом из Књиге проповједника: „Све што се чини под небом има своје вријеме“, уз молитвене ријечи и славу Господу Исусу Христу.

Т. Ћоровић