• Нарочито широке руке је био код изградње прелијепог моста, у народу звана Ћуприја на ријеци Чеплици, јединој притоци Требишњице. Много пара прогутало је и војно утврђење на лијевој обали у којој ће бити смјештен цијели вод војника, чувара моста

Пише мр Војислав ГЊАТО

У билећком крају дуго се причало о овом аустријском генералу, првом команданту аустроугарске војске у Билећи, који у јесењим мјесецима 1878. стиже у Билећу са преко 1300 војника и официра, са бројном коњицом, топовима и пуним војничким колима. Био је уистину наклоњен Србима и много тога је за њих учинио. Срби су га стога стварно поштовали. Промијенили су му чак и име у – Гргоције. И тако су у народу настале многе приче о даровитом генералу. Овом приликом доносимо једну од њих.

Аустроугарске трупе дошле су у Билећу старим, сасвим непроходним путем, такозавним турским друмом. И право је чудо како су силну опрему допремили у све градиће у Херцеговини и околним брдима. За царевину није било хитнијег посла него што је изградња нових макадамских путева. Пројекти су урађени на брзину, а путни правци су утврђени још 1879. када су отпочели радови. Хиљаде радника пробијало је трасе од Дубровника до Требиња, Билеће, Гацка, од Билеће до Стоца и Мостара, па је пут од Требиња до Билеће завршен већ 1882. године.

Мост на ријеци Чепелици са војним утврђењем за смјештај војника, чувара моста

Осим што су надлежна министарства финасирала градња, ту се укључило и војно министарство из Беча са огромним новчаним средствима. Генерал Галгоци прати и из државног буџета суфинансира градњу. По свој прилици није био много штедљив. Нарочито широке руке био је приликом изградње прелијепог моста, у народу звана Ћуприја на ријеци Чеплици, јединој притоци Требишњице. Много пара прогутало је и војно утврђење на лијевој обали у којем ће бити смјештен цијели један вод војника, чувара моста. Када је све било готово, генерал је морао поднијети извјештај своме министарству и главном генералштабу писаним путем о свему што је урађено и утрошено. А тамо да се зграну куд су отишле толике паре. Стиже и генералу у Билећу озбиљно упозорење и пријетња да ће му послати специјалну инспекцију која ће провјерити оправданост сваке круне, сваког новчића. Веома изнервиран Галгоци сачини детаљан извјештај па право у Беч. Међутим, из Беча се није вратио.

Скакала на ријеци Чепелици

И тако је ћуприја трајала годинама док је није потопило Билећко језеро. Уз истоимену ријеку било је и село Чепелица, родно мјесто Јевта Дедјера, првог академика у Босни Херцеговини, антрополога који је био први сарадник чувеног Јована Цвијића. Међутим, у народу је била много познатија кованица оног времена: „Бог чува Србију, Вуко Мићић ћуприју“. Био је то познати домаћин чија је кућа била у близини моста.