Category

Сваки човјек је рођењем осуђен на смрт. На жалост, били ми богати или сиромашни, живјели у палатама какве имају шеици у Абу Дабију, или у колибама од прућа, зов судбине не можемо избјећи. Али престаје ли наш живот онога тренутка кад нас наши ближњи спусте у хладну земљу?  Е,  т...

Дан који се чека преосталих 6 дана седмице и душевно слави тог истог дана. Дан када се не мисли ни о једном другом дану. Мисли се само о њему. Када дође или наступи, тамо у предвечерје, мисли се евентуално још само о његовој пролазности. Јер, ниједан дан није попут њега. Бар, з...

Драги моји Билећани, гдје год да сте и шта сте, Обраћам вам се свима до једнога, с дубоким поштовањем, наклоном и молбом да, за почетак, бар прочитате ове ријечи. Пишем вам о нечему што сви ми знамо, а као да нико ништа о томе не зна. О нечему што сви ми јарко желимо, а...

Здраво животе мој, како си? Какав си? Најзад одвојих мало времена за тебе и нашу кафицу. Нисмо се одавно чули, видели, ни сели да људски поразговарамо. Да видимо где смо, како смо, куда ћемо… Знам да си ми се тражио више пута… Знам и да си ме молио да најзад обратим пажњ...

 Не никох на гријеху, а са смијехом у гријех желе да ме утопе. Даве ме у живом блату. Ударају ме у зенице, и споља и изнутра. Набацују ми омчу око врата. Траже ми неко обољење, закрчење судова, малигни тумор… да би ми препоручили еутаназију. Кажу, боље ће ми бити без мене...

Отприлике је на пола пута између камена и калдрме. Оног херцеговачког и оне београдске. Заволео сам је одавно и фине ме успомене вежу за њу. Била је рај на раскршћу и место где су очи у свом одсјају налазиле толико лепоте да су оне и не тако лепе очи, посматрајући њу, постаја...

Све што је лијепо има крај. Дошли смо и до посљедње приче из серијала Билећке трилогије. Војо Гњато је својим причама исписао историју не само Билеће, већ и многих људи, па и читавих генерација друге половине двадесетог вијека свога краја. Војове приче продукт су чисте љу...

Овом причом завршавам серијал БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА са осјећањем да сам у ових неколико мјесеци захваљујући порталу Слободна Херцеговина успио да у осамдесет прича и исто толико фотографија дочарам једно вријеме из далеке прошлости како је у једном малом херцеговачком...

Нема веће и усиљеније пародије од толико усхићења, журбе, нервозе и гужве пред Нову годину. Њеног чекања и ишчекивања. Осим неке формалности, навике, обичаја и колико толико повода да се нешто деси у том, годину дана чеканом, дану или ноћи, заиста ништа друго нема. Или га бар ј...

„Карике на марике, ко набије, тај добије!“„Миш бијели,Срећу дијели“, Преко пута мезаришта била је чувена кафана „Локва“ која је име добила по оближњем вјештачком језерцету у коме се сакупљала вода која је својевремено кориштена за хлађење машина оближњ...

Паралелно с Попарином страном водила је улица према градској пекари и Малом логору.Било је то педесетих година прошлог вијека. Све је рађено ручно. Припрема тијеста, обликовање штруца и печење.   Уочи Божића на Баднњицу ту су се пекле бравље пецивице.које би се служиле...

Оде он. И одлазећи, маше нама Свети Никола. Одмахује и поручује: „Чекајте ме, доћи ћу ја вама опет за годину дана, а до тада вас, по договору, чувам и пазим. Доћи ћу и вама што славите, а доћи ћу и вама што долазите на то славље. Доћи ћу, иако ме доста вас од гозбе, ића и пић...