НАСЛОВИ

ВЕНАЦ ЗА РАДОСЛАВА: Тика-така, и тако живот прође (ВИДЕО)

Десет година је прошло од када нас је напустио Радослав Братић, човјек чија је стваралачка енергија била истинско средиште многих културних путева. У личном запису,  једно од најзначајнијих имена савремене српске књижевности Весна Капор, исписује својеврсни ‘венац’ за...

„ЈА НИСАМ НИКОМЕ НИШТА КРИВ ДА БИХ БЈЕЖАО ОД КУЋЕ“ – Голгота породице Бегенишић и јунски покољи у Корјенићима 1941. године

Навршава се 85 година од трагичних јунских дана 1941. године, када је у Херцеговини започео талас злочина над српским народом који ће оставити дубок ожиљак у колективном памћењу. У тексту који слиједи, публициста Здравко Шакотић, ослањајући се на архивску грађу, свједочанства...

Синиша Шешлија: О НАМА И НАШЕМ ИДЕНТИТЕТУ

Пред вама је детаљан и емотивно снажан приказ нове српске националне читанке „Ја знам ко сам“ аутора професора Рада Р. Лаловића, која кроз пажљиво одабране књижевне текстове и духовне вертикале постаје кључни путоказ у изградњи и очувању идентитета код најмлађих нараштаја. На...

МОТИВ ИДЕАЛНЕ ЖЕНЕ У ПОЕЗИЈИ ОГЊЕНА КАНДИЋА

Раде Р. Лаловић Сви они љубитељи поезије који радознало прате савремена поетска кретања, у то смо потпуно сигурни, обрадовани су појавом пјесника Огњена Кандића, а појавио се 2021. године збирком поезије На прагу стварности. Неколико година касније, прецизније 2024. год...

ПРВА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У ДУБРОВНИКУ: Тајна скривеног храма Светог Ђурђа на Посату

Поводом данашњег празника, Ђурђевдана, доносимо вам причу о првој православној цркви у Дубровнику, посвећеној управо Светом Ђорђу (Светом Благовjештењу) на Посату. Аутор текста, историчар умjетности Иван Виђен, води нас кроз бурну и занимљиву историју овог здања – од летњиков...

ХЕРЦЕГОВАЧКА ОАЗА У СРБИЈИ: Прича о Гајдобри, мјесту које говори језиком предака

На југу Бачке смјештено је село Гајдобра, које данас броји око 2.000 становника. На први поглед, то је војвођанско село у равници, али већ након првог разговора постаје јасно – Гајдобра је херцеговачка прича, односно простор којим одишу херцеговачки дух, говор и обича...

Познати математичар српског поријекла преминуо у НДХ

Српски и jугословенски математичар, физичар и професор – Владимир Варићак рођен је у марту 1865. у Лици, као треће од деветoро деце. Његов отац Михаило Варићак (1833 – 1912) био је српски сељак из Лике (Варићак село), а мајка му је била Петра Пражић (1839 – 1919), рођ...

КАМЕН ИЗ ОСТРОГА У СРЦУ СРЕМА: Нови Бановци чувају један од најљепших храмова Светог Василија

Свети Василије Острошки и Тврдошки један је од оних светитеља чије име превазилази границе једног мјеста или епархије — он припада васколиком српству. Његове свете мошти у Острогу вијековима су уточиште молитве, наде и исцјељења, а пут до те светиње постао је пут унут...

СОКОЛСКИ РАД НА ЧЕХОСЛОВАЧКО-ЈУГОСЛОВЕНСКОМ ЗБЛИЖЕЊУ

У ауторском тексту Саше Недељковића, члана Научног друштва за историју здравствене културе Србије, расвјетљава се улога Соколског покрета у јачању културних и националних веза између Чехословачке и Југославије. Кроз архивску грађу и извјештаје са терена, текст доноси прец...

ДУБРОВАЧКА КЊИЖЕВНОСТ: Како су хрватски сепаратисти покушали да избришу српско насљеђе у граду под Срђем?

 У тексту Саше Недељковића откривамо како су Медо Пуцић, Матија Бан и други прегаоци покушавали да очувају српско културно насљеђе, супротстављајући се сепаратистичким покушајима да се присвоји и преобликује историја књижевности у Дубровнику. Књижевно стваралаштво дуброва...

Сценски приказ свадбеног обичаја Срба из Источне Херцеговине

Погледајте јединствени наступ КУД-а „Благоје Паровић“ из Гајдобре, Етно пјевачке групе „Босиљак“ из Брчког и Славише Јовића, етнолога и кореографа из Угљевика, који вам приближава богатство и лепоту народних обичаја, пјесме и игре. Концепт концерта припр...

ГДЈЕ СУ ДАНАС ПРИЈЕСТОЛИ СРПСКИХ КРАЉЕВА?

Текст Жарка Бумбића покреће суштинско питање нашег односа према свјетовној култури Немањића — култури која је обликовала српски идентитет, а која је данас затрпана земљом, идеологијом и заборавом. Ово није текст о прошлости, већ о...