• Формирање хидроакумулације Билећко језеро завршено је 1967. године, а брана Гранчарево пуштена је у рад 1968. године. Посљедњи становници Завођа исељени су већ 1966. Дакле, прије 50 година билећка општина остала је без најљепшег, најплоднијег и културолошки најбогатијег дијела своје територије.

Да се ради о простору са изузетним културним насљеђем говоре бројни научно-истраживачки и конзерваторски пројекти који су шездесетих година прошлога вијека спроведени на том широком локалитету.

Познати публициста и хроничар Војислав Војо Гњато један је од малог броја живих људи који су видјели Требишњицу  у горњем дијелу њеног тока.

У наредних неколико дана портал Слободна Херцеговина објавиће приче Војислава Гњата у којима ће бити приказана његова сјећања на Требишњицу – истинског и моћног владара свим крашким ријекама.

Ове приче уједно су и прилог аутора и портала СХ надолазећој манифестацији  “50 година од формирања Билећког језера”  коју организује СПКД „Просвјета“.

Циљ ове манифестације, која ће се одржати у Билећи, је да се обликује један новији, савременији и свеобухватан поглед на укупно насљеђе билећког Завођа и да се то капитализује у виду дигиталне библиографије сликовне грађе, изложбе, монографије и, евентуално, документарног филма. Други циљ заснива се на чињеници да је насљеђе Завођа све мање познато новим генерацијама и скоро се више не подразумијева као саставни дио идентитета и културног памћења Билеће.

Редакција СХ

.