СТЕФАН ЛОПАТИЋ: Криво сједи, али право реци!

Ратовали смо, али не са странцима. Ратовали смо са комшијама и дојучерашњим друговима. Још једанпут се показало да су грађански ратови увијек најкравији. У граду са Саборном црквом Рођења Пресвете Богородице, Гази-Хусрев-беговом џамијом и катедралом Срца Исусова, нису црк...

ЛАЗАР ШКОБО: ИЗГУБЉЕНИ ГРАД

Сви смо ми одрасли на неким причама. То су оне приче које смо слушали док још нисмо стекли довољно зрелости и довољно мудрости да разоткријемо њихову праву срж. Та казивања била су и више него вична да ушетају у наша срца, прожму се кроз нашу личност и учине нас оним што да...

БЛОГ ЈЕДНОГ ХЕРЦЕГОВЦА У БЕОГРАДУ: Дијагноза звана Херцеговина (f 059)

“Али, брате мој, скапирао сам да сам овдје Београђанин, а горе Херцеговац.” Послије поноћна реченица на релацији Требиње-Билећа између два Херцеговца са подужим београдским стажом. Реченица између два искрена другара који су из београдске вреве на који дан побјегли тамо гдје ...

ПИСМО ИЗ ХЕРЦЕГОВИНЕ: Сирочад

Свако ко из свијета дође или боље речено залута у Херцеговину, па остане овдје да живи, а таквих није превише, јер ко се граби за камен и оскудицу, изабрао је да буде сироче изнад све сирочади.   Херцеговина је земља сирочади. Тако је у њој било, тако јесте, а вјероватно ћ...

ПРИЧЕ ИЗ КАМЕНОГ ГНИЈЕЗДА: Сјећамо се доктора Јанка

Био је један и јединствен доктор Јанко Комненић. Што рече један Калиновчанин: „Сви ми, који смо га познавали, имитирамо доктора Јанка, а не можемо му прашине видјет, ни опанака обут“. Када су се на муци познавали јунаци Јанко је био онај јунак који је скидао муку народу с душе....

ЈАСНА ПОПОВИЋ: ЦЕТИЊЕ И ШТА ТО БЕШЕ БРАК?

Сећам се врло живо свог првог сусрета са традиционалним животом на Цетињу. Имала сам негде 12 година, ишли смо у посету граду са чијим Покретом горана смо имали братске односе. Разместише нас да спавамо по кућама. Мене код девојчице мојих година. Стара кућа, као из филмова Живк...

КО ШИРИ ДЕФЕТИЗАМ У СРПСКОМ НАРОДУ

Због учтивости, без навођења имена, поменућу (парафразираћу)  само неке  констатације, анализе  и коментаре неких ТВ водитеља и њихових гостију који су се протеклих недеља могли видјети по српским медијима. Нико више не жели бити Србин. Сви беже од нас Лопови беже од оних које су...

ПИСМО ИЗ ХЕРЦЕГОВИНЕ: Кад се сјетим…

Сјетим се понекад прошлих времена, па ме одмах ухвати страх од њих. више пута сам чак и сањао да сам поново гимназијалац и да ме, испред школске табле, испитује математику чувени професор Куреш. А ја запео па не умијем да ријешим постављени задатак, а све сам више свјестан да м...

ЋИРИЛИЦА НАША НАСУШНА: Док ми не знамо зашто треба да је бранимо, србофобни народи знају!

У Скупштини Србије расправа о ћирилици ЈОШ није дошла на ред.Добро, постоје већи проблеми, разумем. А и што да се у Србији расправља о ћирилици? Што би ми о томе мислили и бринули? Ћирилица је одувек овде, могла је и до сада без нас, што баш сада да око тога губимо време? С...

САРАЈЕВО – НОВИ ГРАД НА ТЕМЕЉИМА СТАРОГ: Симбол српског поноса и пркоса

Пуцали су на Николу када је сина женио. Кажу да четничкој тробојци није мјесто у Сарајеву. Кажу четничкој, а мисле на српску вјероватно, само четник је много погрднији за њих од Србина. Рекоше то исти они који одрастоше у Улици Милоша Обилића, они који прва слова напис...

ПРЕДГРАЂЕ МОРАЛА: Лов на оца Јована Пламенца

Не мислим о локалитету, насељу у близини града, већ о предграђу разума које је успело да овлада њиме. Мислим, још прецизније, на маргину предграђа, доминанту епицентра моћи. Мислим на феномен додвориштва, ректалног алпинизма, подрепаштва, профитабилног опортунитета, на баштован...

Сурогат српске ћирилице – средство правописног прозелитизма

Текстове српских филолога о програмском потискивању српског ћириличног писма у Србији и потпуном прогону у бившим југословенским републикама, објављују главни штампани медији Србије. Пише: Огњен Војводић  Српски књижевници и културни дјелатници у отаџбини и расијању пишу текстове...