Category

Можда ћу с оваквим мишљењем бити Робинзон Крусо на острву које се увелико и сигурно напушта, можда ће ми неки Петко спотакнути весло спаса, али ја од њега одустати нећу. Нећу, јер заиста тако мислим. Ја не знам да ли смо ми свјесни како свако својим, а сви нашим, животима морам...

 Можда сам ја нека ријетка врста, нека човјечија рибица, или изданак Панчићеве оморике, један од последњих бораца за очување и поштовање гусала. Мој мозак, брушен тврдим херцеговачким каменом и слух развијен уз струне гусала, не дају ми заправо да их се одрекнем. И нећу! То ш...

Толико тога се данас пласира преко ових електронских медија и друштвених мрежа да се ја дивим свима онима који још увек имају и воље и жеље да нешто читају.  О штампи и нашем новинарству сам већ писао, а за књиге које, само пажљиво и мудро биране, жуде за вољом својих читалац...

“ У овом времену невремена, једино што преостаје човјеку је вјера у добре људе и вјера у Бога. И једно и друго, знам, сигурно постоје. Добрих људи у мањини, али има их. Кад спознаш и препознаш такве људе, држи се њих и слиједи њихов пут. Можда буде горак и трновит, али ...

      Кључ од наше куће баци у купину, Немој га остављати испод отирача. Не поклањај га роде ни кћери ни сину. Ускоро ће бршљан, купина и драча У алугу обући пусту омеђину.   Доћи ће вријеме разваљених струга. Гдје се некада пјевао животу стих, Уза...

Скоро сви ми у нашем окружењу знамо некога ко је у дугој емотивној вези са својим партнером. То само по себи говори да дуге и предуге везе нису пука случајност овог друштва и нашег менталитета. Напротив, има их и све су некако чешће. Људи се ваљда, услед одсуства храбро...

Школовање сам започела у једном селу близу неба, а далеком од остатка свијета. Сад ми се људи из тога села чине ближи небу него другим људима, али не као „небески људиˮ, већ као бића спремна на свако трпљење под небеским сводом. И баш у том селу обећала сам себи с...

„Црни сине, куд ћеш ?“ Па кукала ти мајка гдје си то пошао… Ако чујете ове ријечи, нисте погријешили у Херцеговини сте… Нама то куку дође као:Добар дан,како сте? Нама је за све куку узречица. Кад дијете добије јединицу, куку сине, кад се неко жени:...

Не знам како је то у другим земљама и не занима ме, али сваког дана је та национална бол услед медијског канцера који ју је захватио, све више неиздржива. Како и не била када се налази у поодмаклој метастази разних, свакојаких интереса, лажи и превара. У прево...

„Случајност“. Како година за годином својим бременом „тове и товаре“ овај живот, све сам више мишљења да та реч нема потпору свог реалног постојања. Има је, може и треба да постоји у неке небитне, краткорочне, крајње небитне сврхе и намере, али у контексту иоле оз...

Идући од дубровачке малте, царским друмом према сјеверу, са десне стране пута, смјештена је стара и оронула крчма  звана „Касаба“. Направљена је некада давно, за потребе пијаних официра, по налогу неког, већ заборављеног, цара. Невелико приземно здање, озидано љутим херцеговачким...

Ау! У својој тихој и обавезно послепоноћној „блог атмосфери“ листам ја тај мој wорд документ у нади да међу започетим темама има нека која се иоле брзо може докрајчити и бацити вама пред суд разума, но нема. Шипак ћелави! Или да се вратим „часом“ у моју Билећу и оне детиње да...