ХУМСКИ ЗАПИСИ: Чекајући…

Сваком човјеку туђина дојади кад тад. Идућу трбухом за крухом, Херцеговци су увијек одлазили са надом у бољи живот. А да ли су га имали – ко зна?  Можда и јесу, али знам да је већини њих задња мисао била Херцеговина: камен, вода, шума, пашњаци, кајмак, цицвара, огњи...

ПРИЧАЈ МИ О ХЕРЦЕГОВИНИ: Причај ми о Сунцу и вину

И тако, пробудиш се једног суботњег јутра, покушаваш да се разбудиш великом шољом кафе, и нехотице укључиш телевизор. Није да тебе занима које шпанске серије је јутрос реприза, нити ко је у жирију неког музичког такмичења, једноставно не знаш ни шта те натјерало да га укључиш. И...

ГДЈЕ НЕСТАДЕ ОНО: Немој сине, срамота је!

Најсвјетлији примјери  морала и достојанства сачувани су српској у народној традицији.  Традицији коју све више занемарујемо трудећи се да будемо модерни и да се што више приближимо Европи. Чини ми се, да је се, све чешће, и стидимо. У тој трци да досегнемо идеале потроша...

ХУМСКИ ЗАПИСИ: Памти, истомишљениче…Памти!

 Како човјек временом стари (мада то и нису неке године), долази у стадијум да преиспитује своје коријене. Не због тога што је нешто лоше у њима, већ због тога што преко њих сазнаје како и зашто смо се сви ми толико промијенили… Зашто се стидимо својих предака, ко...

ЈЕДНА ПОЛИЦИЈСКА ПРИЧА -СРПСКИ ИНАТ

О српском инату или инаџллијику су многи писали до сада, нисам први. Да ли га само ми, Срби, имамо, ја, или је инат укорењен и у другим народима, верујте не знам. Иначе, ова прича није само о томе, но и о оперативности теренског полицајца. Почећу редом: Бора полицајац је годинама...

НОВИ БЛОГ ЈЕДНОГ ХЕРЦЕГОВЦА: Паре или живот?

У посљедње вријеме словима ћутим „к’о курва“. Нема ме колико ме је било, можда нисам даровит и вољан као што сам био, а можда и не пишем као што сам писао. Мој неки одговор, ако имам права на такав, био би – само не стижем или некако све мање стижем писати. А с друге стране, знам...

ПРИЧЕ ИЗ КАМЕНОГ ГНИЈЕЗДА: Наше племе умријети неће

Пошто је, према званичним подацима такозване „Босанске владе“ у Сарајеву од почетка Великог рата до краја 1917. године у Босни и Херцеговини умрло 100.986.-теро дјеце старости до десет година, Српска православна црква, уз помоћ српских добротвора из Војводине, организовал...

БЛОГ ЈЕДНОГ ХЕРЦЕГОВЦА: БАЊА за душу, ЛУКА за тијело!

Знате како, зрела сам мишљења да ово треба остати негдје записано. Та ријетка “душевна појава” то заслужује. Више сам него увјерен у то за ових неколико година службених одлазака у административно срце Републике Српске, ону лијепу Бања Луку. Јесам Херцеговац, зна се колик...

ХУМСКИ ЗАПИСИ: Истина је мач са двије оштрице

По чему је богат Херцеговац? Ја мислим да је Херцеговац најбогатији језиком и оловком. Али, (пошто вазда има оно АЛИ) језик му је често главна невоља и главна брана, поготово ако збори истину. А још ако умије добро написати оно што прича – сам је себи јаму ископао, ...

НОВИ БЛОГ ЈЕДНОГ ХЕРЦЕГОВЦА: Тамни облак изнад Херцеговине

Знате како, пишем, односно читате један веома храбар блог с моје стране. Није ми драг, није ми мио, не волим га, а ако буде таквих или сличних осјећања и на вашој читалачкој страни, не узрујавајте се. Ја нисам ничији изасланик, ни месија, још мање врли научник који пише нешто н...

ГЛАС СА ДРИНЕ: Андрић је давно изашао на референдум!

Није волио Босну, а поклонио јој је сваку своју мисао. Кроз одбацивање љубио је њене руке пуне слатких локума. Неизљечиво отрован невјером у ту подмуклу и лицемјерну земљу, запалу у влажним долинама зелених и крвавих ријека, патио је. Са окамењеним лицем без осмијеха мучи...

Гатачке сеобе и диобе

Трагајући за напреднијим мјестима, заборављамо завичај.  Заборављамо прошлост, како националну тако и ону сопствену, дјечачку и младалачку; и своје коријене, сакривене по подрумима и викендицама, а завичајне слике урамљене у срцу већ прецртавамо уличним спрејем. Хипно...