Слободна Херцеговина » Списак презимена покатоличених српских породица у Херцеговини

Списак презимена покатоличених српских породица у Херцеговини

Портал Порекло објављује списак презимена покатоличених српских породица сачињен на основу етнографских истраживања Јевта Дедијера и Марија Петрића (по националности Хрват из Херцеговине). Издвојене су само оне херцеговачке породице које су славиле крсну славу. 

 

АНИЋ, настањени у Јарама и Биограцима (Широки Бријег). Славили су Велику Госпојину.

БАБИЋ, настањени у: 1. у Аладинићима (Столац), претходно у Чавшу (Попово), Славили Никољдан. 2. у Требимљу, претходно у Дубрави (Столац), Славили Никољдан. 3. у Тријебњу, претходно у Јабланици. Славили Ђурђевдан.

БРАЈКОВИЋ, настањени у Клепцима (Чапљина) Славили су Томиндан.

БУБАЛО, настањени у: Радишићима и Хумцу (Љубушки), Турчиновићима (Широки Бријег), Требижату (Чапљина), Мостар. Старином су из Хумца. Славили су Никољдан до 1880. год.

БУДИМИЋ, настањени у Јарама (Широки Бријег). По Јефту Дедијеру, старином су из Доњег Вакуфа. Славили су Малу Госпојину. По Мариу Петрићу, Будимићу не знају своје порекло.

БУХАЧ, настањени у Јарама (Широки Бријег). Старином су из Тихаљине (Љубушки). Има их и у Мостару и Коњицу. Славили су Никољдан.

БУКВИЋ, настањени у Равном (Попово). Већина су православни Срби који славе Јовањдан. Буквићи католици у Равном не знају да ли су у сродству са православним Буквићима, али их православни Буквићи сматрају својим родом.

БУРИЋ, настањени у у Равном и Котезима (Попово). Старином су од Матковића из Бјелопавлића у Црној гори. Раније су се звали Андријашевићи и Матковићи. Славили су Никољдан.

ВАСИЉ, настањени у Међугорју (Броћно, Читлук) и Љутом Доцу (Широки Бријег). У Љути Долац су се доселили из Међугорја. Славили су Петровдан.

ВИДАЧ, настањени у Криводолу и Подгорју (Мостар). У Криводол су Видачци досељени у из Хамзића (Читлук). Тамо су се звали Матићи и славили су Никољдан. У Подгорје су дошли из Криводола. Славили су Митровдан.

ВРАНЧИЋ, настањени у Љутом Доцу (Широки Бријег). Према Дедијеру славили су Петровдан.

ВРЕПАЦ, настањени у Чулама (Мостар). Доселили су се из Требижата код Чапљине где су се звали Лишани и славили Никољдан.

ВУЧИНА, настањени у Тријебњу (Дубраве, Столац) и Буни код Мостара. У Тријебањ су доселили око 1700 године из Далмације а у Буну су дошли из Тријебња. Славили су Никољдан.

ВУКОРЈЕП, настањени у Хутову (Неум). Пореклом су од православне породице Савић из Постољана у Невесињу одакле су се доселили у Хутово. Славили су Никољдан.

ВУЛЕТИЋ, настањени на подручју Чапљине, Стоца, Широког Бријега, Попова и Љубушког. Потичу из Црне Горе.

ГАБРИЋ, настањени у Селишту (Мостар). Доселили су се из Жупе у Далмацији, а били су настањени и у Грљевићима (Љубушки) Звали су се Марковљани а славили су Никољдан.

ГАГРО, настањени у Ходбини (Мостар) и Јарама (Широки Бријег). Славили су Илиндан.

ГАЛИЋ, настањени на ширем подручју западне Херцеговине али нису од истог рода. Галићи из Домоновића пореклом из Ошљена код Опузена и славили су Свисвете, тј. Мратиндан.

ГАВРАН, настањени у селима око Љубушког. Гаврани из околине Требиња су пореклом из Далмације и славили су Мратиндан. Не зна се да ли су у роду са Гавранима из западне Херцеговине.

ГИЉЕ, настањени у Јарама (Широки Бријег). Славили су Петровдан.

ГЛАВИНИЋ, настањени су Бабин Долу и Мошевићима (Неум). Славили су Мратиндан.

ГОЛИЋ, живели у Орашју (Попово). Старином су Лонци из Трнчине. За време Другог Светског рата иселили су се у Слано повише Дубровника. Славили су Никољдан.

ГОЛУЖА, настањени у Опличићима (Чапљина), Тријебњу и Пјешивцу. Славили су Никољдан.

ГРБАВАЦ, настањени у Грабу, Витини и Шиповачи (Љубушки). Претпоставља се да су били православне вере, јер по Дедијеру Грбавци су причали да су пореклом од „Стипана Високог“ и да су род са кућом Петровића из Црне Горе.

ГРБЕША, настањени у Орашцу, Ковачеву Пољу и Маглицама (Прозор) Чапљина. Потичу од Пињуха из западне Херцеговине који су опет пореклом из Далмације. Звали су се Медић и славили Никољдан.

ГРЛЕ, настањени у Билишићима (Широки Бријег). Звали су се Предићи и славили Никољдан.

ГРОЗДИЋ, настањени у Орашцу (Прозор). Некада су се звали Богдан. Славили су Петровдан или Никољдан.

ГРУСИН, настањени у Билишићима (Широки Бријег). Старином су из Далмације. Славили су Томиндан.

ГУГУЋ, настањени у Узарићима (Широки Бријег). Раније су се звали Ласић који су славили Петровдан.

ГУСЛИЋ, настањени у Јарама (Широки Бријег). Славили су Петровдан.

ГУСТИН, настањени у Аладинићима (Дубраве, Столац) и Доњи Зелениковац (Неум). Пореклом су из Попова. Звали су се Бендери и славили су Никољдан.

ДАДИЋ, настањени у Беленићима (Попово) и Почитељу (Чапљина). У Почитељ су дошли из Попова. Славили су Томиндан.

ДАМЈАНОВИЋ, 1. Љути До (Широки Бријег). Потичу од православних Симића и славили су Никољдан. 2. Биограци (Широки Бријег). Потичу од Креца из Опузена. Славили су Илиндан.

ДАНИЧИЋ, настањени у Радетићима (Чарићи, Неум). Старином су од Сења и славили су Ђурђевдан.

ДЕЛИЋ, настањени у Криводолу (Мостар) у који су дошли из Читлука, и Јасеници (Биишће) у коју су се доселили из Криводола. Славили су Петровдан.

ДОЛИНА, настањени у Голубинцу и Орашју (Попово). Славили су Мартиндан а сада Никољдан.

ДОНКИЋ, настањени у Клепцима и Требижату (Чапљина), Чулима (Мостар) и Читлуку (Посушје). Старином су из Броћна, одакле су се доселили у Клепце. У Требижат су дошли из Селина код Мосора а у Читлук из Требижата. Славили су Никољдан.

ДРАШКИЋ, настањени у Избричном и Бритвици (Широки Бријег). Славили су Никољдан.

ДУБЕЉ, настањени у Беленићима и Кијев Долу (Попово). Старином су из Црне Горе, презивали су се Раићевић и славили Мратиндан.

ЂОЛО, настањени у Биограцима (Широки Бријег). Потичу од Дамјановића из Љутог Доца. Славили су Никољдан.

ЂУРАСОВИЋ, настањени у Трнчини и у Котезима (Попово). Славили су Никољдан.

ЕРЕШ, настањени у Радишићима, Пробоју, Хумцу, Студенцима (Љубушки) и Сретници (Мостар). Славили су Малу Госпојину.

ЖАРАК, настањени у Чваљини и Трнчини (Попово). Жарци су покатоличени огранак православних Чихорића који су у 14 веку живели у Попову. Славили су Шиминдан.

ЖЕРАВИЦА, били су настањени у Доњем Дријену (Чарићи, Неум). Одселили су се у Котаре у Далмацији, има их и око Врлике где су православни. Има их и у Жумберку у Хрватској. Владислав Скарић сматра да су пореклом од Бањана у Црној Гори. Истиче такође могућност да су се доселили из Попова заједно са православним владиком Саватијем што директно указује на њихову православну прошлост.

ЖИЛИЋ, настањени у Аладинићима (Дубраве, Столац), Сјекосама у Доњем Храсну (Неум), Габели (Чапљина). У Аладиниће су дошли из Борута у Доњем Храсну око 1860 године, а у Сјекосе из Турковића у Попово око 1800 године. Славили су Никољдан.

ЖУТАЦ, настањени у Равном (Попово). Потичу од Којића из Грабовог Дола који су славили Митровдан.

ЗЕКО, настањени у Беленићима (Попово). Славили су као и сви католици у Беленићима Томиндан.

ЗЕЛЕНИКА, настањену у више села Широког Бријега одакле су се расељавали широм Херцеговине, у Прозор пре свега.. Потичу из Херцег Новог. Зеленике у Јарама славили су Никољдан а у Зазвонику Петровдан.

ЗЛОЈИЋ, има их досељених код Метковића, где су са ислама прешли на католицизам.

ЗОРАЦ, настањени у Равном (Попово). Славили су Митровдан као и сви католици у Равном.

ИВАНКОВИЋ, настањени на ширем подручју Широког Бријега. Не припадју истом роду. За Иванковиће у Черигају се сматра да су из Мамића, да су се звали Билић те да су славили Никољдан.

ЈАРАК, настањени у Цицрини, Требимље (Попово), Драчевица (Мостар) и Почитељ (Чапљина). Сви су пореклом из Требимља. Славили су Никољдан.

ЈЕЛИЋ, настањени у Хумцу (Љубушки), Билушинама и Прибиновићима (Широки Бријег) Родом су из Имотском, звали су се Николићи и славили су Ђурђевдан.

ЈУРИЉ, настањени у Јарама и Турчиновићима (Широки Бријег). Јуриљи у Јарама су славили Никољдан, а из Турчиновића Ђурђевдан.

ЈУРКОВИЋ, настањени у Клепцима и Габели (Чапљина), Витини (Љубушки) и Доњем Храсну (Неум). Славили су Никољдан. Није поуздано да ли су Јурковићи из Љубушког су роду са осталима.

КАЛАУЗ, настањени у Горњем Зелениковцу (Неум). Славили су Шћепандан.

КАЉ, живели су у Калуђеровићима (Шума Требињска). Потичу од старе породице Радуловић из истог села. Славили су Јовањдан.

КАТИЋ, настањени у Прењу и Аладинићима (Столац), Мошевићима, Хотњу и Броћанцу (Неум). Има их и у Домоновићима код Чапљине а такође и Клеку код Неума. Сви потичу од Цурића из Попова који су славили Никољдан.

КАТУШИЋ, настањени у Биограцима (Широки Бријег). Пореклом су из Црвеног Грма (Љубушки). Раније су се звали Матићи. По Дедијеру звали су се Миљушковићи и славили Илиндан.

КЕЧИ, настањени у Опличићима код Чапљине. Славили су Никољдан.

КНЕЗОВИЋ, настањени у Радишићима (Љубушки), Љутом Доцу, Дужицама и Смокињу (Широки Бријег) и Горици код Стоца. Славили су Ивањдан.

КОЈИЋ, настањени у Ораховом долу и Равном (Попово). Славили су Митровдан.

КОЊЕВОД, настањени у Хутову и Бурмазима (Неум). Старином су из Црне Горе па се самим тим претпоставља да су били православни.

КОРДА, настањени у Клобуку, Тихаљини и Грљевићима (Љубушки). Корде су такође настањене и у Попову где су славили Митровдан. Не зна се да ли су у роду са Кордама из западне Херцеговине.

КОРДИЋ, настањени у Хумилишанима и Сретници (Мостар). Кордићи из Сретнице су раније живели у Требижату (Чапљина). Раније су се звали Колаши и славили су Петровдан.

КОВАЧИЋ, настањени у Турчиновићима (Широки Бријег). Старином су из Имотског. Тамо су се звали Ивићи и славили су Илиндан.

КРАЉЕВИЋ, широко распрострањен род у западној Херцеговини. За Краљевиће из Мокрог (Широки Бријег) који се први пут спомињу 1743 године Дедијер каже да су се доселили из Имотског. Тамо су се звали Андрићи и славили су Ђурђевдан.

КРЕЧАК, настањени у Завали и Беленићима (Попово). Раније су се звали Радановићи и славили су Томиндан.

КРМЕК, настањени у Горњем и Доњем Дријену (Хутово, Неум). У ова села Крмеци су доселили из Храсна. Раније су се звали Маслаћи и славили су Трифундан.

КУКРИКА, настањени у Котезима (Попово). Старином су Доброславићи с Требимље у Попову. Славили су Никољдан.

КУЛАШ, настањени у Руштима (Невесиње), Трнчини и Цицрини (Попово). У Рушта су се доселили из Ротимље (Столац). Кулаши из Трнчине су славили Никољдан, а Кулаши из Цицрине Шимундан.

КУСИЋ, настањени у Чулама (Мостар) Потичу од Стипановића из Чула у Дувну. Славили су Ђурђевдан.

КУТЛЕ, настањени у Јарама, Бухавчевини и Прибиновићима (Широки Бријег). Родом су из Далмације. Звали су се Војводићи и славили су Никољдан.

КВЕСИЋ, широко заступљени на подручју села око Широког Бријега. Квесићи из Биограца су из Мокрог и славили су Никољдан. Квесићи из Марасовца су славили Мало Госпојину, а Квесићи из Смокиња потичу од православних Ивановића са Косова у Далмацији и славили су Ђурђевдан.

ЛАКИЋ, настањени у Вељој Међи и Требимљи (Попово). Славили су Никољдан.

ЛАСИЋ, настањени у Љутом Доцу, Јарама и Узарићима (Широки Бријег). Има их и у Горњим Вишњанима (Прозор). Славили су Петровдан.

ЛАЗАРЕВИЋ, настањени у Хотњу (Неум). Раније су живели у Прапратници и звали се Јањићи. Јањићи на подручју Херцеговине су славили Ђурђевдан и Аранђеловдан.

ЛЕТО, настањени у Завали (Попово) и Љутом Доцу (Широки Бријег). У Завали су се раније звали Паламете. У Љутом Доцу Лете потичу од Рашке Горе. Славили су Илиндан.

ЛОНЧАР, настањени у Вељацима (Љубушки), Љутом Доцу, Гостуши и Доњем Градцу (Широки Бријег), Јасеници (Мостар), Рами и Устирами (Прозор) и у Прозору. За Лончаре у Билишинама (старом делу Љутог Доца) каже се да су се звали Стипићи и славили су Марковдан.

ЛОВРИЋ, настањени у Дужицама, Узарићима, Приваљу и Смокињу, а некада су живели и у Черигају (Широки Бријег). За Ловриће у Смокињу се зна да су од Куриљија који су старином од Вргорца и да су славили Илиндан.

ЛОВРО, настанењи у Горњем Храсну (Неум). По Дедијеру Ловре потичу од Маслаћа. Маслаћи су старином из Риђана из Црне Горе и славили су Ђурђевдан.

ЛУБУРИЋ, дробњачко племе раширено по Херцеговини. Православни и даље славе Никољдан а католици су престали. Има их у Радишићима (Љубушки)

ЛУЧИЋ, настањени у Голубинцу и Равном (Попово). Прослапу и Доњим вишњанима (Прозор). У Голубинцу су од Бенића. У Равно су дошли из Имотића-Трнове у Далмацији. По једнима им је старо презиме Гњатићи а по другима Милошевићи. Славили су Митровдан.

ЛУКА, настањени у Смокињу (Расно, Широки Бријег) и Лединцу (Мостар). Старином су из Далмације. Звали су се Марушићи и славили су Илиндан.

ЉЕВАК, настањени су у Равном и Трнчини (Попово). Славили су Митровдан.

ЉУБИЋ, настањени у Биограцима, Горњем Црнчу, Јарама, Ладини, Љуботићу, Љутом Доцу и Узарићима (Широки Бријег), Варвари, Кранчићима и Љубунцима (Прозор). За Љубиће из Биограца се зна да су славили Петровдан и да су се доселили с Власника. Љубићи из Јара су славили Личиндан.

МАРЧИНКО, настањени у Глумини (Неум). Потичу из Попова. Претпоставља се да су као и остали Поповљани (не сви) временом превођени у римокатолицизам.

МАНДИЋ, настањени на подручју Широког Бријега и Прозора. За себе су говорили да потичу од сестре хајудка Мијата Томића. Они из Биограца (Широки Бријег) славили су Ђурђевдан. Нису сви истога рода.

МАНЏО, настањени у Подгорју (Мостар). Раније су се звали Вукоји. Славили су Никољдан.

МАРКОВИЋ, настањени у Аладинићима и Тријебњу (Столац), Клепцима (Чапљина) и Хумцу (Љубушки). Сви су славили Ђурђевдан.

МАРУШИЋ, настањени у Биограцима, Добричу, Горњим Добрковићима, Кочерину, Љутом Доцу, Прибиновићима, Трну и Жватићу (Широки Бријег). Пореклом су из Далмације и славили су Илиндан.

МАСЛАЋ, настањени у Аладинићима (Столац), борути, Сјекосама и Четољубу (Доње Храсно, Неум). Пореклом су из Риђана из Црне Горе. Славили су Ђурђевдан.

МАТИЋ, настањени у Дубљанима и Кртњу (Попово), Прапратници, Горњем Зелениковцу, Броћанцу, Хутову и Храсну (Неум), Тријебњу, рјечицама и бјелојевићима (Столац), Клепцима (Чапљина), витини у Вељацима (Љубушки). Сви Матићи из Дубљана били су православни пре него што су покатоличени и славили су Малу Госпојину. Матићи који су се из Дубљана одселили у Славонију славили су Матијевдан. У Клепце Матићи су се доселили из Храсна и славили су Шћепандан.

МАТИЈИЋ, настањени у Равном и Трнчини (Попово). Истог су рода. Славили су Митровдан.

МАТУШКО, настањени у Мошевићима и Дужима (Неум). Славили су Мратиндан.

МЕНАЛА, настањени у Церовој, Колојању и Церову (Доње Храсно, Неум). Истог су рода. Славили су Никољдан.

МЕРЏАН, настањени у Вељој Међи (Попово), Доњем Храсну (Неум) и Габели. Славили су Никољдан.

МИХАИЛОВИЋ, настањени у Дубљанима (Попово). Сви Михаиловићи католици из Попова су избегли 1941 године а славили су Малу Госпојину.

МИЈАТОВИЋ, настањени у Почитељу и Домановићима. Старином су из Попова. Славили су Мратиндан.

МИКУЛИЋ, настањени на подручју Широког Бријега, Љубушког и Мостара. Дедијер тврди да су пореклом из Вргорца у Далмацији и да су се доселили у Херцеговину за време Херцега Стјепана. За Микулиће из околине Мостара тврди да су славили Никољдан.

МИЛАНОВИЋ, настањени у Аладинићима (Дубраве, Столац). Зову их и Кечи. Славили су Никољдан.

МИЛАС, настањени у Хумцу (Љубушки). Доселили се у Хумац из Тихаљине (Груде). Славили су Никољдан.

МИЛИЋ, настањени у Требимљи (Попово). Потичу од православних Милића из Величана (Попово).

МИШКОВИЋ, настањени у Дужима (Неум). Прича се да им је предак бежао пред ускоцима из Сења. Славили су Михољдан.

МРВАЉ, настањени у Вишићима и Горици (Чапљина). Пореклом су од православних Мрваљевића у Црној Гори.

МУСА, настањени у Пребиновићима, Черигају, Привљу, Расну, Смокињу, Дужицама и Кочерину (Широки Бријег). За Мусе из Пребиновића тврди се да су се раније звали Слишковићи и славили Ђурђевдан. А за Мусе из Космаја да су пореклом од Имотског и да су славили Илиндан.

НАКИЋ, настањени у Узарићима, Доњем Црнчу и Дубоком Мокром (Широки Бријег). Сви су пореклом из Броћна и славили су Шћепандан.

НИКОЛИЋ, настањени у Орашцу, Прослапу, Румбоцима и Слатини (Прозор), Дољанима (Јабланица), Домановићима (Чапљина) и у Дужицама (Широки Бријег). Нису сви истога рода. Једино се поуздано може рећи за Николиће из Дужица да су се доселили из Стона 1800 године, да су се звали Микулићи и да су славили Ђурђевдан.

НОГУЛИЦА, настањени у Домановићима (Чапљина). Старином су из Попова. Славили су Никољдан.

НОНКОВИЋ, настањени у Прапратници (Неум). Доселили се из Хутова око 1880 године. Раније су славили Светога Луку, а потом Светога Миховила (Михајла).

ОБАД, настањени у Прапратници (Хутово, Неум). Пореклом су из Риђана у Црног Гори. Звали су се Милошевићи, а затим Бронзићи. Несумњиво су били православни.

ОБЕРАН, настањени у Вељој Међи (Попово). Потичу од Богдана из истога села. Једно су братство са Соколима и Вукасима. Славили су Никољдан.

ОБРАДОВИЋ, настањени у Аладинићима, Тријебњу, Бјелојевићима, доњем Поплату (Столац) и у доњем Храсну (Неум). Славили су Лучиндан.

ПАЛАМЕТА, настањене у Чавшу (Попово) и Мишљену (Љубиње). Потичу од Добраловића, славили су Митровдан.

ПАПАЦ, настањени у Горњем Храсну (Неум), Бурмазима (Столац). Клечку (Дабар) и у Поцрњу (Љубиње). Старином су из Риђана у Црној Гори. Славили су Никољдан.

ПАРАЏИК, настањени у Витини и Хумцу (Љубушки) и у Љутом Доцу (Широки Бријег). Славили су Малу Госпојину.

ПАВКОВИЋ, настањени око Широког Бријега, Посушја и Прозора. Староседеоци су и Зазвонику (Широки Бријег) одакле су се расељавали у остала места. Славили су Ђурђевдан.

ПЕКИЋ, настањени у Трнчини (Попово). Потичу од Радића из истога села који су славили Никољдан.

ПЕНАВА, настањени у Опличићима (Чапљина), Витини (Љубушки), Прибиновићима (Широки Бријег), Маглицама и Копчићима (Прозор). Нису сви истога рода. За Пенаве из Прибиновића се зна да су раније живели у Посушју и да су се звали Хркачи, што несумњиво упућује на њихово православну прошлост, с обзиром да је реч хркач или ркаћ погрдан назива за православног човека.

ПЕКО, настањени у Љутом Доцу (Широки Бријег). Доселили су се из Пољица у Далмацији и славили су Никољдан.

ПЕРИЋ, настањени у Благају и Врањешевићима (Мостар), Прењу и Тријебњу (Столац), Храсном (Неум), Клобуку (Љубушком), у Прослапу и Јаклићима (Прозор). Нису од истога рода. Перићи из Врањешевића су пореклом из Тријебња који су славили Никољдан.

ПЕТРОВИЋ, настањени у Врпољу (Ракитино, Посушје), Вељацима и Клобуку (Љубушки). Пореклом су од негде из источне Херцеговине, сматра се да су се звали Вуковићи и да су католичанство примили у Клобуку где су прозвани Вукојевићи.

ПИЈЕВИЋ, настањени у Требимњи (Попово) и Батковићима (Столац). Старином су из Риђана у Црној Гори. Звали су се Жилићи или Крвавци. Очигледно је да су били православни као и сво становништво које се из Црне Горе спустило у Попово Поље.

ПИЊУХ, настањени на подручју Широког Бријега. Спорно је одакле су јер су тврдње разних етнографа противречне. Према једном мишљењу доселили су се из Далмације где су се звали Медићи, а по другој претпоставци доселили су се из Клобука (Љубушки) где су славили Никољдан.

ПЛАНИНИЋ, настањени у Билушинама (Широки Бријег). Славили су Петровдан.

ПРЦЕ, настањени у Опличићима (Чапљина) и Прхињу (Попово). Има их и у Стоцу. Славили су Никољдан.

ПРЧАК, настањени у Аладинићима (Столац), Доњем Храсну и Хотњу (Неум). За Прчке у Хотњу се зна да су променили презиме у Павловић и да су славили Никољдан.

ПРИВИШИЋ, настањени у Хутову (Неум). Старином су из Риђана у Црној Гори. Славили су Личиндан.

ПРКАЧИН, настањени у Требимњи (Попово). Раније су се звали Николићи. У Требимљу су се спустили из Прњавора у Босни око 1700. године. По другом сведочанству потичу из Црне Горе и славили су Никољдан.

ПРКУТ, настањени у Беленићима (Бобани), Дубљанима и Трнчини (Попово). Није поуздано да ли од истога рода. Пркути из Дубљана су се доселили из засеока Гајице код Трнчине, славили су Малу Госпојину.

ПРСКАЛО, настањени у Богодолу (Мостар) и Прибиновићима (Широки Бријег). Старином су из Броћна где су се звали Јурићи. Славили су Томиндан.

ПУПА, настањени у Чваљини и Цицрини (Попово). Најпре су славили Шимундан па Никољдан.

ПУШИЋ, настањени у Љутом Доцу (Широки Бријег). Староседеоци су и славили су Ђурђевдан.

ПУШТИЦА, настањени у Припратници (Хутово, Неум) и Биограцима. По Дедијеру Пуштице из Биограца су пореклом из Далмације где су се звали Перићи и славили Томиндан.

РАДИЋ, има их широм Херцеговине и нису истога рода. Радићи у селима Поповог Поља као што су: Трнчине, Орахов До. Цлавили цy Никољдан.

РАДОЈЕВИЋ, православна породица из Требиња. Помиње се још 1280 године. У документима Дубровачког архива с краја 15 века помиње се слуачј да је Радоња Радојевић прешао у католичку веру и добио име Марко. Радојевића католика има у Попову. Сасвим је извесно да су истог рода са православним Радојевићима.

РАДУЛОВИЋ, настањени у Калуђеровићима (Шума Требињска). Презивали су се Вучетићи и славили Јовањдан.

РАГУЖ, настањени у Прењу и Бјелојевићима (Столац), Под Куком у Доњем храсну и Хотњу (Неум), Бивољем Брду и Домановићима (Чапљина), у Обљу (Борач). Некада су били настањени и у Цицрини (Попово). Пореклом су из Стона. У Прењ и Хотањ су дошли из Крушевица код Стоца, где су раније живели. У Бјелојевиће су се доселили из Горњег Храсна. У Домановиће им је дошао предак с Бивољег Брда. Славили су Никољдан.

РАИЧ, настањени у Почитељу, Опличићима, Клепцима, Драчеву, Дубравици (Чапљина), Ушћу, Доњем Селу, Загребљу (Дрежница, Мостар), Доњем Црнчу (Широки Бријег) и у Потклечанима (Ракитино). У села око Чапљине Раичи су се доселили из Хутова. Њихови сродницу настањени су и у Дољанима (Прозор). Имају предање по коме потичу из Ријеке Црнојевића, да су се називали Лугоњићи и славили Лучиндан.

РАМИЋ, настањени у Дубоком Морком (Широки Бријег). По Дедијеру доселили су се из Габеле где су се звали Николићи и славили Никољдан.

РОМИЋ, настањени у Поклечанима (Ракитина, Посушје). Потичу од православних Вукадиновића из Сеоница у Дувну.

РОЗИЋ, настањени у Сретници и Селишту (Мостар), Љутом Доцу (Широки Бријег) и Совићима (Јабланица). Истог су рода. Потичу из Вргорца у Далмацији. Неки су славили Никољдан а неки Петровдан. Има их и у Мостари и Љубушком.

СЕСАР, настањени у Кочерину, Бухову, Потрају и Подвранићима (Широки Бријег). Радније су се звали Радмани и живели на брду Рујан. Побегли су у Далмацију а касније се повратили те променили презиме у Сесар што значи Цезар тј, Цар – алузија на Далмацију као Цезарову земљу. Славили су Лучиндан.

СКАРАМУЦА, настањени у више села Поповог Поља. Потичу од Доброславића, рода који пуно разгранат у Поповом Пољу. Славили су Митровдан.

СКАРИЋ, настањени у Равном (Попово). Потичу од Скарамуца. Такође су славили Митровдан.

СКОКО, настањени у Космају, Расном и Узарићима (Широки Бријег), Радишићима, Грабу и Клобуку (Љубушки). За Скоке у Космају Дедијер наводи да су доселили из Граба код Љубушког пре 150 године, где су живели 20 година. Веле да су били православни и да су се покатоличили за вријеме Марије Терезије. Славили су Ивањдан..

СОКО, настањени у Вељој Међи и Трнчини (Повопо). Соколи и Потичу од породице Богдан. Чине исти род са Оберанима и Вукасима у славили су Никољдан. Соколи у Трнчини су дошли из Веље Међе. Старином су Богдановићи и славили су Никољдан.

СОЛДО, настањени на ширем подручју Широког Бријега. Солда православних има у већем броју у источној Херцеговини одакле су се шире расељавали. Потичу од Куча из Црне Горе. Углавном је презиме стварано по војној служби коју су поједини Херцеговци обављали у млетачкој армији. Солде католици са подручја Широког Бријега вуку презиме управо по једном таквом човеку који се из млетачке војске вратио у Херцеговину. Заиста је тешко утврдити припадност истом роду свих Солда. Међутим, ми задржавамо право да претпостављамо да су и Солде католици Срби временом покатоличени.

СОЛДИЋ, настањен у Требимњи (Попово). Пореклом су од једног солдата који је давно побегао из Далмације, па служио код неког газде у Требимљи. Солдићи су славили Никољдан.

СОПТА, настањени у Дужицама, Расном и Смокињу (Широки Бријег). По Дедијеру Сопте су Софте и потичу од Мариновића из Далмације те су славили Никољдан.

СТАНКОВИЋ, настањени у Требимљи (Попово). Доселили су се из Црне Горе. Славили су Никољдан.

СВРЗЕ, настањени у Кнешпољу (Широки Бријег). Сами за себе тврде да су пореклом из Сарајева и да су били богумили.

ТЕРКЕШ, настањени у Требимљи (Попово). Касније су се одселили у Равнице код Стоца. Славили су Никољдан.

ТОМАШЕВИЋ (Томашевићи-Кукице) настањени у Цицрини (Попово). Далеком старином су из Сомине у Бањанима. Из овог краја су дошли у Чваљину. Из Чваљине је један дошао у цицрину због крвнине. Раније су се звали Пакларевићи. Славили су Шимундан.

ТРКЕШ, настањени у Равницама и Жегуљи код Стоца. Било их је и у Требимљи (Попово) одакле им се предак пресели на Жегуљу код Стоца. Славили су Никољдан.

ЋОРАК, настањени у Трнчини и Котезима (Попово). Славили су Никољдан.

ЋОРИЋ, настањени су на подручју Љубушког, Широког Бријега, Мостара. За Ћориће из Селишта (Широки Бријег) зна се да су се доселили из Тихаљине где су се звали Буљани и славили Петровдан.

УЏЕНИЈА, настањени у Требимљи (Попово). Доселили су се из Сурдана у Далмацији. Старо презиме им је било Драшковић и славили су Никољдан. Има их и у Свитави (Чапљина).

ФРАНИЋИ, настањени у Требимљи (Попово). Потичу од Жилића из Риђана из Црне Горе. Изгледа да су један род са православним Батинићима из Чваљине (Попово).

ХРКАЧ, настањени у више села западне Херцеговине. За Хркаче у Прибиновићима (Широки Бријег) тврди се да су староседеоци који су се доселили из Врлике у Далмацији. Звали су се Врљичани или Врлићи. Славили су Ђурђевдан.

ЦЕЛИЋ, настањени у Дужицама (Широки Бријег). Потичу од Кнезовића који су славили Ивањдан.

ЦМИЉАНИЋ, настањени у Криводолу (Мостар). Радније су се звали Радојли. Славили су Никољдан.

ЦУРИЋ, настањени у Вељој Међи (Попово). Један део се одселио у Сливно и Глумину. Славили су Никољдан.

ЧОКЉАТ, настањени у Равном, Трнчини и Долу (Попово). Раније су се звали Ђурићи и славили су Митровдан.

ЧОЛАК, настањени на подручју више села око Широког Бријега. За Чолаке из села Расно тврди се да су пореклом од Книна, да су се избегавши из Книна због Турака настанили у Габели. Радније су се звали Ивковићи и славили су Илиндан. За Чолаке из Смокиња (Расно) тврди се да су пореклом из Опузена, а да су се у Смокиње доселили из Габеле. Славили су такође Илиндан.

ЧОВИЋ, настањени у Љутом Доцу и Билушинама (Широки Бријег). Старином су од Николића и славили су Петровдан.

ЏАЈКИЋ, настањени у Избичном (Широки Бријег). Старином су из Врлике у Далмацији. Раније су се презивали Ркаћи и живели на подручју села Прибиновићи. Славили су Ђурђевдан.

ЏАМАРИЈА, настањени у Трнчини (Попово). Пореклом су из Црне Горе Славили су Никољдан.

ЏАМОЊА, настањени у Беленићима (Попово) и Прозору. Џамоње из Беленића славили су Томиндан. Не зна се поуздано од кога потичу Беленићи из Прозора.

ЏОНО, настањени у Припратници и у Хутову (Неум). У Припратницу су се доселили из Риђана у Црној Гори, а у Хутово из Припратнице. Славили су Светог Миховила.

ШАКИЋ, настањени у Биограцима (Широки Бријег). Раније су се звали Глибић и славили су Никољдан.

ШАНТИЋ, настањени у Доњем Црнчу и Дужицама (Широки Бријег). У Дужице су се доселили из Стона 1800 године. Славили су Никољдан.

ШАЊЕ, настањени у Требимљи (Попово). Пореклом су из Риђана у Црној Гори. Славили су Никољдан.

ШИЈАКОВИЋ, настањени у Требимљи (Попово). Доселили су се из Дужи код Неума а потичу од Јарака. Даљим пореклом су са Косова. Славили су Никољдан.

ШИНДИК, настањени у Гнојницама (Бишће, Мостар). Доселили су се из Попово. Један Шиндик се оженио католкињом, па кад је умро удовица преведе децу на католичанство.

ШКРОБО, настањени у Дужицама, Смокињу и Космају (Широки Бријег), Радишићима, Грљевићима и Витини (Љубушки). Старином су из Вргорца у Далмацији. Доселили су се у Дужица 1870. године и славили су Ђурђевдан.

ШОЛА, настањени у Подбору (Прозор). Било их је и у Трну (Широки Бријег) Старином су из Макарске. У Трн се неки Шола доселио из Жупањца (Дувно). Деда му је био православне вере и славио је Ђурђевдан док му фратри не забранише, како тврди Дедијер.

ШУТАЛО, настањени у Бјелојевићима и Тријебњу (Столац). Домановићима (Чапљина, Дашници, Свитави и Брштаници (Доње Храсно, Неум). Потичу из Риђана у Црној Гори. Најпре су се настанили негде у Далмацији па је онда неки Шутало пошао у најам у Храсно код Крешића те се ожени њиховом кћерком и покатоличи се. Славили су Никољдан.

Јевто Дедијер 

ИЗВОР: ПОРЕКЛО.РС

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору
  1. Анонимни Reply

    E moji Srbi. Nikada se necete opametiti.Sve srbi samorazlicite vere?Vasa historija je na zalost satkana na lazima.

  2. Bungi Reply

    Kakav si ti čovjek da se ne smiješ potpisati čak ni pseudonimom.?Koliko si samo jadan da nisi naveo ni jedan jedini argument protiv naših navodnih “laži”.Nisi ga naveo, zato što ga nemaš.

  3. Vesna Papac Reply

    Molim da prezime PAPAC maknete s ovoga popisa jer nikada nisu bili niti pravoslavni. Hvala!

    • Draza

      Vesnice sestro BRE draga, kad zaboravi srpski sta ti znaci “…. jer nikada nisu bili niti…”

    • Анонимни

      Pa iznesite svoje dokaze o postojanju vašeg prezimena u istoriji. Niko vam ne brani, ovako samo dokazujete da očigledno ne znate dosta o tome.

  4. Zdenka Reply

    Da nije cinjenice da Srbi dobivaju trajna prezimena tek u drugoj polovici 29. stoljeca, jos bismo mogli i porazmisliti o ovome.
    Kompleksi su hebena stvar.

    • Zdenka

      19.stoljeca…ispravak

  5. Zdenka Reply

    Da nije cinjenice da Srbi dobivaju trajna prezimena tek u drugoj polovici 19. stoljeca, jos bismo mogli i porazmisliti o ovome.
    Kompleksi su hebena stvar.

    • Rade Milosevic

      Hahahahha.Boze sacuvaj ko sve ima internet.a sta cemo sa nemanjicima ,vlatkom vukovicem i ostalim velikasima srpskim? Jesu i oni dobili prezimena u 19 veku? Prezimena srpska ste uzeli vibpa je danas moguce sresti hrvata koji se preziva vukovic ,martinovic,luburic,milicevic itd.a nije moguce sresti srbina koji se orexiva horvat ili tudjman,vabec i besek.

  6. Miloš Reply

    Nesto ste vi tu pomesali..Srbi imaju prezimena stolećima..
    Malo manje citajte hazu vatikansku istoriju i portale..
    To sto je ta vasa nazovi drzavica pocela nastajati u 29veku..pardon 19veku ne znaci da i mi imamo vezu sa tim periodom…
    Sačuvaj nas Bože gladi, kuge i hrvata

  7. Narator Reply

    Niko ovde ne treba da se raspravlja sa ovim otpadnicima srpskog naroda iz zapadne hercegovine.oni su stvorili citavu mrezu falsifikata i lazi da bi opovrgnuli ono sto niko ne moze da opovrgne.njihov vekovni cilj dokazan i u drugom svetskom ratu je pretapanje srba u hrvate.a posto ste toliko bezobraxni i neuki procitajte malo o etnologiji i nastanku prezimena.navescu samo jedan primer o srpskom imenu milic koje postoji iskljucivo u uzoj srbiji i od kojih su nastali njegovi potomci tj milicevici.kako je moguce da su ti isti milicevici hrvati u ljubuskom?smesno je sa vama rasoravljati o bilo cemu bivsi srbi.

    • SB

      Šta je dokazano u Drugom svetskom ratu? Možda “Luna park u Jasenovcu”. Kako te nije sramota?

  8. Sara Bukvić Reply

    Poštovani,

    Moj deda Ilija Bukvić, rođen 1943. u selu Vodoteč, opština Brinje, Lika, došao je u Bačku u Srbiji, nakon što su Ustaše ubile njegovog oca. Na sledećem linku čak postoji i spisak maltene cele njegove porodice koja je tu stradala. https://www.makroekonomija.org/nezavisna-drzava-hrvatska/vodotec-otocac/

    Nikada nismo bili ništa drugo nego Pravoslavci, doduše moja porodica slavi Svetog Stefana, a ne Svetog Jovana kao velika većina drugih Bukvića.

    U tom selu danas je ostalo 69 ljudi i svi se izjašnjavaju kao Hrvati katoličke vere, iako nose ista prezimena kao moja porodica i mnoge druge koje su tu ranije živele.

    Deda mi je još davno pominjao druge Bukviće koji su ostali u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj i primili katoličanstvo ili islam iz razloga što nisu hteli da beže i sele se. Zaista ne vidim razlog zašto se ljudi i dalje raspravljaju, kad je vrlo jasno šta se i zašto dogodilo sa nekim srpskim porodicama.

    Još jedan primer je moj drugi deda iz Bara u Crnoj Gori, čiji je pradeda primio katoličanstvo od Italijana kako bi sebi i svojoj porodici osigurao mir i ekonomski stabilniji život koji su mu oni obećavali.

    Želim samo da napomenem da ne smatram da etnički Hrvati, na primer, ne postoje. Naravno da postoje, ali oni su naseljavali većinom današnji Zagreb i 4 župe oko njega, dok je cela Krajina bila naseljena Srbima. Samo pogledajte popise stanovništva i izjašnjavanje tih ljudi pre kolonizacija i Oluje.

    • Nikola Bukvić

      Saro hteo sam da te pitam pošto su i moji preci iz Vodoteča moj pradeda se zvao Ilija i došao je u Bačku hteo sam da te pitam naravno ako želiš da napišeš gde živiš sada voleo bih da stupimo nekako u kontakt pošto pišem knjigu o Bukvićima pa bi mi značila svaka informacija koju bih možda imala.

  9. Дејан Милићевић Reply

    Како ти није досадно да се оволико глупираш? Оволико писаније, а ништа ниси рекао! Бркаш најосновније појмове из етнологије и етнографије. Ти си нашао да оспораваш два врхунска етнолога, једног Србина и једног Хрвата. Ти боље знаш тако острашћен и заслијепљен него живи свједоци прије сто година ко су и што су и од кога су! Да ишта знаш знао би да се до новосадског договора о СХ-ХС језику штокавско нарјечје сматрало српским, кајкавско словеначким и чакавско хрватским. Куда ће ти већи доказ од тог да су сви исељеници пред Турцима из Хрватске задржали стари говор и то искључиво чакавски, било да су у Италији д’Абруцо, Моравској, Аустрији, Мађарској итд. Сам цар Ромејски Порфирогенит у свом дјелу О Управљању Царством Ми пише дословице : „Хрвати се населише до Цетине, а Срби од Цетине до Драча”! Каже даље:„српске жупе, Паганија(неретљанска област), Захумље, Травунија, Рашка”. Босну помиње као: „дио земље Рашке која се Босном зове”. Ајд сад здраво и не прави се паметан када то ниси!

  10. Миленко Reply

    Појам Србијанац атрибут који је сковала франковачко- усташка пропаганда и он се у Србији сматра увредљивим. У Србији у огромној већини живе Срби и њихов језик је српски. Шумадија је централна област садашње Србије и она насељена становништвом досељеним становништвом из динарског подручја, највише из Старе Херцеговине и становништвом са моравско- вардарског подручја јужне Србије и Косова. И сада старије особе у дијеловима западне Србије говоре каректеристично херцеговачким говором.
    Источно- херцеговачки и проморски католици су редом покатоличени Срби. Углавном су силом промјенили вјеру почев од друге оловине 14. вијека, а од 17. и 18. вијека. То потврђују, прије свега католички извори, ако се “дубински читају” и анализирају. Њихове тврдње су супротне овим мојим, али износе доказе који су супротни њиховим тврдњама. Да су били православни потврђује и фрањевачка спомен плоча испред католичке цркве у Чапљини.
    Они у западној Херцеговини и макарског приморја покатоличени су касније, почев од 15. вијека (“Фрагустини” итд). Крсне славе и ћирилични споменици говоре да су сви они етнички Срби. Хрватско име им је наметнуто у посљедњим деценијама 20.вијека, а хрватска нација се конституисала тек у Краљевини СХС. Српска војска их је ослободила (или побједила?)1918, а Краљ Александар их је ставио у назив нове државе, иако су му у рату били најљући непријатељи. Дијелим већинско мишљење Срба да је то уједињење била највећа грешка једног народа у историји. Из говора сви требамо да избацимо мржњу и увреде и да тражимо људе који би прибрано разговарали о будућем толерантнијем животу једних поред других.

  11. Миленко Reply

    Да допуним реченицу коју не доврих: “…а од 17. и 18. вијека почињу да продиру у Храсно, Дубраве и долину Неретве”

  12. Миленко Reply

    Хвала анонимни сусједе. Извињивам се због мојих правописних и граматичких грешака, а биће их још. Не обраћам на то потребнну пажњу у оваквим електронским дописивањима. У цитираној реченици је важније стварна потреба толерантног дијалога Срба и Хрвата
    Католици Храсна, Зажабља, Поджабља, Неума.., су изјавили неком бискупу од када су њихови претци католици и то се подудара са дубовачким преузимањем Пељешца и околног простора, од тадашње Србије цара Душана. Дуброник (наравно) није испоштовао одредбе уговора са Душаном већ је за кратко вријеме покатоличио српско становништво, до тада православно. У Чапљини има једна католичка црква Фрање Асишког и испред ње је тај споменик.То је то.
    Деценијама пажљиво читам савремену хрватску католичку, историјску литературу и на њој највише базирам своја знања о овој теми. Поред интеренета ту су и тзв. Хумски зборници, те дон Миленко Крешић, Ивица Пуљић, Божо Голужа, сам бискуп Перић, па и Крунослав Драгановић итд. Читам и турске изворе тј. дефтере- пописе становништва, доста другог. Да, данашњи херцеговачки Хрвати сами нештедимице простиру доказе да су им претци били православни Срби и то, историјски, донедавно. Да поновим, они на основу те грађе тврде супротно па испадају трагикомични. “Црвена Хрватска” је постојала само у тој пашквили “попа Дукљанина”, који је, природно, сакрио своје име као и ви. Први турски попис Херцеговине на више мјеста, посебно на простору Чапљине тврди да је то “српска земља од давнина”. Вјерујем да сте чули за Александра Хиљфрединга и његово путовање по “Херцеговини, Босни и Старој Србији. Констатује да католици у БиХ немају назива за своју народност ни језик. То је било 1859. Појам “босанчица” је ненаучан изум је аустријског католичког србофоба Ћире Трухелке. То је све српска ћирилица, а да није тако не би била предмет параноидне мржње на тим теренима. Питање је да ли се више више мрзе Срби или ћирилица? Џаба апеловах на толеранцију. Ви и даље Србијанци, Србијанци, “као Швабо тралала”. Глупо je Србе именовати као serve- робове, слуге… Ето, постоје и Лужички Срби на просторима садашње Њемачке, чије име нису надјевали ни Грци, ни Латини… Србија је држава великог дијела Срба и по нама она се зове Србија, а не ми њој: “Србијанци”.Мржња уништава највише оне који је носе. Посебна молитва “за наше непријатеље” у СПЦ, нас православне Србе опомиње “да на мржњу не узвраћамо мржњом”… Овим нисам хтио да кажем да ви мрзите нас. Али, заиста проносите ријечи које су србомржња. Ето, то:”Србијанци, србијански језик, робови, слуге…”. Да смо робови и слуге не би вас ослобађали 1918, од АУ, а 1945, од Хитлера и Павелића и за то дали милионе живота. Прави Србин не умије да мрзи. Он воли Бога и његову Правду. Мржња Хрвата према Србима је ствар вјековне индокринације и непознавања својих првих комшија. Држите се истине и она ће вас ослободити. Живи и здрави били. Навратите до Србијице са добром вољом…
    .

  13. Миленко Reply

    Пс. Фрагустин је из српске властеле Радивојевића, која управљала западном Херцеговином, макарским приморјем све до Цетине и Омиша. Он се покатоличио и потом заредио као фра Августин.
    Чапљина се помиње у 15. вијеку у турском попису 1474- 77. Помиње се са околним селима чији су називи, углавном, исти као и данас и помињу се као “српска земља” или “српска земља од давнина”. Нисам нашао раније помињање. Чапљина је потом била српско и муслиманско насеље. Њеихове сукуће у центру градића “Забрдаљу” и ту православно и муслиманско гробље што значи да су они који су се први турчили сахрањивали поред своје браће и очева. Католици су се насељевали касније на далеку перифеију и гробље им је бар 1,5 км од центра. До 1992. католици никада нису имали већину у граду Чапљини.

  14. Миленко Reply

    Што се тиче Чапљине ја мислим на уже градско језгро, без периферјских насеља за западне стране која су насељена католицима из западне Херцеговине. Опет, ви помињете релативну већину, а ја мислим на апсолутну тј. Хрвати нису имали у граду већину 50% +1! Тих 70% је можда било могуће заједно са Неумом и околином, и без српско муслиманских села Опличићи и Локве, којатада нису била у саставу Чапљине. Чапљина, је уз Бихаћ, Кладушу, Цазин, Слуњ, општина са највћим процентом Срба убијених у геноциду НДХ од преко 50%. Од тога вечину чине жене укључујући и труднице, дјевојке, дјеца оба пола, мушкарци од 16- 60 година.Тоје произвело велике демографске промјене на српску штету. Бошњака није било у Чапљини, ни у БиХ до 1995. Слова љ, њ, ђ, ћ, џ, ј, су у српску ћирилицу ушла тек у 19.вијеку Вука Караџића реформом. Појам босанчица је измишљен из политичких разлога.Нормално да су биле разлике у писању ћириличних знакова између разлиличитих канцеларија, клесара, регија. Разлике нису толико значајне да би се могло говорити о посебној западној, босанској, а поготово “хрватској” ћирилици. Нема ни говора о томе. Споменици стећци јасно упућују на православне Србе по именима и разним другим ознакама – “жена попа Дабижива”, попова жена, калуђер, манастир… Та “Црква босанска” је нека јерес блиска православљу по вјери и догматици изузев што нишу имали јерархију већ госте, старце итд. Имали су храмове православне традиције и славили православне свеце попут Преподобне мати Параскеве – Свете Петке… Византијски извори помњу Босну као српску земљу. Хум- Херцеговина је била матична земља српскиог народа, краљева и царева. Турски пописи то потврђују. Православна црква у Љубушком је подигнута 47 година прије католичке и прије свих других у западној Херцеговини, изузев, можда, Широког бријега Љубушки је био муслиманско – српски град до доласка Аустоугарске.То је Крсмир, а не Крешимир. Ни говора о томе. Крсмир, Крсман је српско име које људи носе у ово вријеме. Цетина је гранична ријека изнмеђу Срба и Хрвата, као народа . Мислим да Буњевци нису Хрвати и многи од њих прихватају, ајесу блиски католицима западне Херцеговине и Сјеверне Босне. Много је заједничких презимена, али етнички они нису Хрвати, као ни Шокци.

  15. Миленко Reply

    †уимeоцаис׀׀наистагo׀׀дха.ceцкиа׀׀гламила׀׀азидаǫукъ׀׀рсмиръ׀׀синъбрe׀׀тъжупи׀׀вруцъ׀׀ижна׀׀eгап׀׀ица׀׀ Ево шта заиста пише на “Хумачкој” плочи! Немогућ је “Крешимир”, као ни Кресимир. То су подвале као и “босанчица”. Плоча је ту нађена у 19. вијеку па узидана изнад врата католичког самостана “Свети Анте”. Понављам он је изграђен тек крајем 19. вијека и да је православна црква “Светог Архангела Михаила”доста старија од њега и ова плоча би управо њој припадала и по посвети. Меки знак уз слова н, л… говорили да није било посебног знака за гласове љ,њ,ћ… те да сам вам правилно то наводио. У времену датирања плоче западна Херцеговина и приморје су припадали Србима. Сами ти меки знаци и друго не значе да је простору Хума и Босне постојало некакво друго писмо. То је сасвим несувисло. Женско име може бити Паница, Правица па и Павлица, Петрица, Павица, Прибица што су све српска женска имена као што су Петар, Павле, Пантелија, Прибил, Прибислав мушка имена, значајно заступљена у Срба. Чапљина са приградским насељима је имала релативну хрватску већина, а сам град је 1992, имао српску релативну већину! Нема везе колико ко има година са уважавањем саговорника. То би спадалу у културу дијалога и не може, никако, бити неискрено. Потражите турски попис Херцеговине 1474-77, превод Ахмеда Аличића па ће те се увјерити да је Чапљина са околином са обе стране Неретве била српска земља, дословно. Аха, што се тиче Јураја или Ђурађа, Јуре или Ђуре то је и ствар преводилаца. У источној Херцеговини катилоци немају Јуре већ Ђуре- нпр. Ђуре Обрадовић, Ђорђе Прека, Сава Вукосавић… док је у запаној Јуре Јовановић, Иво Миро Јовић, генерал ХВО Миливоје Петковић, Слободан Тошић, Ивица Тодорић… NOMEN EST OMEN- IME JE OZNAKA!!!

  16. Mijat Reply

    Vi oćigledno ne razlikujete vjeru i naciju. Nakon okupacije zapadne Hercegovine (do Imote ili Imotskog) od strane Nemnjića, katolici su prisiljeni da pređu u pravoslavnu vjeru pa su usput morali promjenit imena i prezimena. Uostalom i sam Stefan Nemanja je bio katolik. U progonu katoliko ekstremno agresivan je bio Dušan (Dušanov zakonik).

    • jedna je istina

      hahahahahahahahahaha ne postoji spomen hrvatskog naroda niti nacije niti bilo cega drugog sto ima veze sa tim da je starije od 250godina. to je dovoljan dokaz da ste izmisljena nacija. Mletacki kartografi navode samo i iskljucivo samo Srbe kao narod na teritoriji ex YT. a mleci nisu bili budale

  17. Mijat Reply

    Otkud vam to? Poznato je naprimjer da su i Crnogorci bili katolici prije nego su okupurani od pravoslavaca i prisiljeni da pređu u pravoslavnu vjeru. Čak su i mnoge katoličke crkve pretvorene u pravoslavne (naprimjer crkva svetog Luke u Kotoru). Pravoslavci su nazivali pravoslavnu vjeru srpska vjera pa su tako od svih pravoslavaca napravili Srbe. Dakle Srbi imaju monopol na pravoslavlje.

    Uostalom pravi Srbi i danas žive u Njemačkoj (Sorbi iz Lužica) i kad se uporedi jezik Srba u Njemačkoj sa jezicima u Jugoslaviji vidi se da u Jugoslaviji nema srpskog jezika. Takođe je poznato da ikavica dolazi iz bjele Hrvatske ili današnje Ukrajine i Poljske gdje se i danas govori ikavica.

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина