Category

Сваки њен телефонски извјештај према Мостару, а било их је у току дана више јер су посматрања била честа и у одређеним временским интервалима, почињао је лозинком „Метеоре 453.“ Био је то наставак традиције дуге више од пола вијека, јер Билећа је 1892. године ...

Неки ће рећи да сам полудео. Неки ће рећи да сам одавно луд. Ни једнима, ни другима нећу замерити на томе, али ћу написати ово што сам наумио да ће чудо бити. Ужасно ме боли та савремена немарност, већ годинама уназад… Ја ипак живим у 21. веку! Даме ће да опросте, мушкарци ће д...

Једне ноћи 1954. године неки Гачанин из општинске зграде украде два ћилима. Седло је „посудио“ у штали шумске управе, а Зекана се докопао на Хелдишту гдје су га са Ћићом преко ноћи оставили на паши.   Породице Риста Кокоља и Васе покојног Гала Дангубића упари...

Свестан чињенице да јој ни бројне написане књиге проналазача и ловаца на срећу нису довољно пришле, и да јој ни један, простором и временом ограничен, блог неће “пера одбити”, ипак, усудих се. Пише: Божо Бобан Вукоје  Она изискује читав том књига крупне сачме, а не овај “танк...

Како је пулсирао живот у овој малој херцеговачкој вароши педесетих година прошлог вијека. Због чега је пропала најaвљена посјета Карл Малдена Билећи. Билећка свакодневица педесетих година прошлог вијека није могла да прође а да у њој не учествују фризери и брице у чијим радња...

Док се на тихој „умној ватри“ крчка једна интригантна тема о људској срећи и нашој заблуди да је готово увек тражимо тамо где она сигурно није, дајем себи мало права и слободе да опустим своје перо једним оваквим текстом… Аутор: Божо Бобан Вукоје Има дана када слова од мене беж...

Следеће године навршава се седамдесет година Билећке гимназије.Када је грађена почетком педесетих она је у своје темење сабрала вјековну жудњу и жељу билећких Херцеговаца да се отисну у свијет знања, Билећка гимназија била је и остала расадник квалитетних кадрова, струч...

Биле су то пријетеће поруке којима се било тешко одупријети. Одмах су почеле евиденције, привођење људи, убјеђивања и друге методе застрашивања. Многи се нису покорили по цијену најтеже казне.   Обнова привредног живота почетком педесетих година прошлог вијека тражил...

Много тога на овоме свету у суштини није битно, а проклети човек тежи, трчи и срља као да је све то небитно најбитније могуће… 19 Аутор: Божо Бобан Вукоје Много тога није битно, док оно заиста најбитније не покаже колико је све оно “најбитније” у суштини небитно… Много тога ниј...

Једног дана неочекивано га сретох како стоји у болничком кругу загледан у прозорско стакло иза кога нијемо гледају два дјечја ока. Биле су то очи његове петогодишње кћеркице Јадранке, коју је морао да остави у болници. Видио сам га кад се окренуо, јер је било вријеме да се оде. И...

Један од најтужнијих испраћаја са жељезничке станице у Билећи кога се сјећам био је непосредно након Другог рата када су испраћени први колонисти у војвођанска мјеста Сечањ, Гајдобру и Сутјеску.   Иако је Билећа даноноћно испраћала и дочекивала по неколико возова, није...

Сама реч “романтика”, да којим случајем и не представља романтику, била би некако романтична.   Аутор: Божо Бобан Вукоје Некако се фино изговара, клиже по језику, милује непца, негује уши и греје стомак… Ако је са укусом и ако успе, заврши у нечијем срцу које зн...