• О НАМА
  • МАРКЕТИНГ
  • КОНТАКТ
  • АРХИВА СТАРОГ САЈТА
  • УСЛОВИ КОРИШЋЕЊА
facebook
twitter
youtube
google_plus
email
  • АКТУЕЛНО
  • УДРУЖЕЊА
    • КЛУБ ГАЧАНА
    • УДРУЖЕЊЕ ТРЕБИЊАЦА
    • „ХЕРЦЕГОВИНА” ЗРЕЊАНИН
    • Билећани
  • ДОГАЂАЈИ
    • КАЛЕНДАР
  • ЛИЧНОСТИ
  • МАГАЗИН
    • СЦЕНА
    • РИЗНИЦА
    • ЖИВОТ ПЛУС
    • СХ ФОТО
  • СПОРТ
  • АКЦИЈЕ
    • ПОДИГНИМО ПРЕБИЛОВЦЕ
  • КОЛУМНЕ
    • БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА
    • ОБИЧАЈИ И ВЕРОВАЊА
    • ОНИМА ШТО ПЛАЧУ
    • ХЕРЦЕГОВАЦ У БЕОГРАДУ
  • СХ ФОТО
  • БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА
НАСЛОВИ
У НЕВЕСИЊУ ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА „ОД НЕВЕСИЊСКЕ ПУШКЕ ДО СОЛУНСКОГ ФРОНТА“
Објављена књига Гордане Јанићијевић: Крајина која некад бејаше
Трибина „Сребреница против геноцида – три деценије манипулације“
Раде Р. Лаловић: ЗАБИЉЕШКЕ О КАЛИНОВИКУ У КЊИЗИ „ФОЧАНСКИ СРЕЗ 1918 -1941.“
НИКОЛА ЛАКЕТА: Пушка која је пробудила Балкан — прије тачно 150 година!
Око магазин: Сабља Пера Тунгуза, 150 година касније
ЗАВИЧАЈНЕ ПРИЧЕ МОМЧИЛА ГОЛИЈАНИНА: ЧАРКЕ КОД ТОЧКА
НЕВЕСИЊЕ, 9. ЈУЛ 2025. ГОДИНЕ: Изложба о животу харамбаше Пера Тунгуза
У Крековима служен помен и положени вијенци у знак сјећања на страдале херцеговачке устанике
ЦЕНТРАЛНА ПРОСЛАВА 150 ГОДИНА ОД НЕВЕСИЊСКЕ ПУШКЕ: Херцеговачки устаници понос српског народа (ФОТО)

О ЛАКРДИЈИ НАД СВЕТИЊОМ: Република Српска васкрсава вјеру да смо још потомци великих царева

Posted On 19. 12. 2016.
By : Слободна Херцеговина
Comments: 2

И би велика срамота. Данас се више нико и не сјећа ко се и због чега осрамоти. Прво се десило скрнављење једног значајног и узвишеног догађаја и дјела, па је потом облагана вијест преузета од свих медија, да би на крају и министар полиције одвојио своје високо плаћено вријеме да се тим поводом огласи (а да ништа важно и не каже) до Јавног информативног-сервиса европске Србије, који је прво објавио лаж, а онда правио демантије.


Велика лакрдија над великом светињом.

Све има свог побједника, па и ова прљава игра. Ко је убрао отровни плод са овог искривљеног дрвета?!

Јасно је да су то сви они који су по сваку цијену хтјели име Републике Српске скрајнути са свечаног и славског свјетла; високо значајни догађај представљања њене историје студентима Универзитета у Београду најсуптилније повезати са сировим чак неофашистичким закулисјем, у подтексту га означити као геноцидно-шовинистички манифест босанско-херцеговачке сировости која у Београд уноси само немир и доводи га у (не)прилику да се подсјећа своје неЕвропске прљаве и крваве прошлости.

Тај планирани сценарио спроведен је успјешно до краја. Знало се да се спрема проблем ( то су знали и организатори и предавачи и полиција и медији), а медији су само чекали да им се добаци „лоптица са катедре“ Филозофског факултeта па да се од Републике Српске крене правити ругло које ће свако черечити, коментарисати, давати доказе, позивати се на лично присуство, износити политичке и разне патриотске погледе и на крају да се у том општем надвикивању, горем од циганске шатре на шабачком вашаришту, утули искра части и достојанства која је требала запалити жижак вјере у срцима десетина младих Срба, жељних бар нечег узвишеног.

Прошло је 25 година од када је милион Срба успјело издржати на страшном мјесту и подићи малу, али горду српску православну караулу надомак Јадрана, на лијевим обалама Дрине и десном приобаљу Саве. За ту кулу ограничене али ипак своје слободе положено је 23 000 војничких живота. У том огњеном зидању нове српске тврђаве, 18 српских породица приложило је троје дјеце ( већином три сина, један отац и мајка два сина и кћер) као војнике Војске Републике Српске.

Данас, као плод те велике, страшне жртве не руше се ћириличне табле у Требињу и Бијељини, српски језик се изучава на катедрама у Источном Сарајеву и Бањалуци, а богословија „Светог Василија Острошког“ у Фочи не страхује да ће бити запаљена док преноси православну мисао живота. Њени богослови не стрепе од сваког погледа као они у Крки и Призрену. Данас Србин у Босни и Херцеговини има осјећај да је свој на своме, барем у РС. У другим дјеловима БиХ он је најпосљеднији роб. Може дисати, али нек се не чује да је жив.

И ето, то вече је дошла „Вијест постања Републике Српске“ и у Београд. А онда се усред Београда и то на „катедри мудрословља“ приреди једна таква срамота од бескоријенског соја. А Србија умјесто да пази да ли се пред тим светим страницама часно и стоји, а камоли нечасно говори, она допушта да се нека безличност кревељи и бљује покуде.

Свакако да је велика одговорност на организатору и декану Филозофског факултета за ову срамоту и недовољно чињење да се на све начине свечаност осигура. Присуство на улазима само два жестока момка ријешило би све, да не говорим о полицији и њеним службама.

Али некоме је циљ био направити драму и угушити оно лијепо и важно у смраду бесрама. Полиција се на крају позвала на своја ограничења поштујући аутономност мисли на Универзитету. Које лицемјерје, која фарса.

Јуче сам приватно посјетио Суботицу, прелијепи град на сјеверу земље. Обилазећи град свратио сам и до фрањевачке катедрале. Пошто је главна црква била затворена због кићења божићног бора, мисе су служене у помоћној капели. Свратио сам туристички да погледам капелу, упознам можда неког римо-католика, поразговарам са њим…Са лијеве стране олтара била је слика Алојзија Степинца, а са десне Леополда Богдана Мандића. У средини изнад часне трпезе, Госпа.
У земљи у којој већина грађана најблаже речено загребачког надбискупа Степинца сматра одговорним за прећут ( али и подржавање, с обзиром на огромно учествовање католичког клера у извршењу) геноцида над српским народом и масовно католичење и одрођавање на десетине хиљада српске дјеце у усташким логорима за дјецу, видио сам да је могуће величати такву личност.

У Србији ће рећи да поштују аутономију вјероисповјести и различитих погледа на историју.

Нешто раније сам боравећи у Новом Пазару срео отворену промоцију ткз. „Историје Санџака“, у којој се муслимански народ Рашке области представља као насљедник богумила које су Немањићи у геноциду сатирали и прогонилу јер нису жељели да прихвате „круто и једносмјерно Православље“. Ту се пише и да су Срби дошли на туђе просторе и бришући стару илирску историју фалсификовали све што су могли, присвајали стећке и духовну богумилску баштину.

У непримјереној близини старом немањићком Трговишту ( с обзиром на важност и заштиту такве историјско-културне цјелине за српску историју) подигнут је приватни угоститељски објекат у неоосманском стилу, који промовише турско насљеђе и његову културу. Требам ли и то рећи да је борова шума око манастира Сопоћани претворена у сметљиште које се намјерно подстиче. Завод за уџбенике Србије потписао је скоро уговор да штампа уџбенике на „босанском језику“ за све разреде основних и средњих школа. При том, спомен-табла балистичко-арнаутском сараднику из Другог великог рата стоји у Новом Пазару и никоме не пада на памет да је уклони. Србија то правда аутономијом људских права и европског духа плурализма.

Дакле, у Србији све има аутономију и право, само поштовање свога брата, његове части и истине о великој идеји која је плаћена крвљу 23 хиљаде људи, морем суза сирочади, удовица, избјеглица…то нема никакву аутономији. На то може пљунути свака уш.

Е пуста Србијо, свачија прћијо!

Понижен и тужан, залеђен осјећајем опште издаје изашао је сваки Србин из Републике Српске, који је то вече дошао да поздрави странице које је или лично писао, или ишао у школу док су писане или је зачет у тим страшним данима када се умирало да би се живјело.

Републико Српска, наша круно искована сузама и крвљу, пред твој 25. рођендан, ништа нам неће засјенити радост што те имамо! Твоје име васкрсава вјеру да смо још потомци великих српских царева, а не жбирова и полутанског несоја.

Ти мораш живјети да би ми постојали, ти мораш бити ослобођена да би болесно тијело Србије издравило. Ти мораш расти да би Србина имао ко заштитити.
Републико Српска, твоја шака жита мора бити сачувана да би се засијала нова бразда срећнијег и здравијег Србства!

Да си срећна и вјечна!

Горан Лучић / Слободна Херцеговина

 

 

 



Погледајте сличне вести:



  • radovan viskovic
    РАДОВАН ВИШКОВИЋ ЗА СРПСКО КОЛО: Захвални смо Србији што је Република Српска њен национални приоритет!
  • lazar_milica
    Има много царева, али за Србе је цар Лазар!
  • 22814327_1687829747895872_62989215900229243_n (1)
    ГОРАН ЛУЧИЋ: Некад смо били богољубан народ, а данас заборављамо ко смо и шта смо - знамо само да идемо у Европу!
  • Мостар – Васкрс – умировљени еписко
     У долини Неретве васкрсава живот
  • epzhip
    Деманти Епархије ЗХиП на текст „У Пребиловцима Бог васкрсава кости мученичке“
  • Screenshot-2021-08-18-124256
    УЧЕСТВУЈМО СВИ У ГРАДЊИ ЗВОНА: Придворица васкрсава из крви мученика
  • 094135
    РЕПУБЛИКА СРПСКА: Нерадни дани 6, 7. и 9. јануар
  • ДЕВИЦ 01
    НЕМАЊА ДЕВИЋ: Бићемо свједоци чина у коме ће Република Српска остварити право на независност!
  • komar-h-3
    Горан Комар: Ћирилички натпис на Хладиоским брдима код Устипраче (Ново Горажде, Република Српска)
  • 630601_cskuatcxgaadgfs_f
    РЕПУБЛИКА СРПСКА ПРЕД ИЗАЗОВИМА КОЈИ ЋЕ ОДРЕДИТИ ЊЕНУ СУДБИНУ
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору
  • google-share
Previous Story

ХУМСКИ ЗАПИСИ: Чекајући…

Next Story

ЕПИСКОП ГРИГОРИЈЕ: Умјесто суза и брига, радујте се плати на небесима (ВИДЕО)

2 Comments

  1. Александар Јовановић 19. децембар 2016. at 06:27 Reply

    Морадох да пренесем и овај текст, поред Никчевићевих „Хумских записа“, иако је начело „Ћирилизовано“ гајење сопствене, махом преводилачке продукције.

    Зашто?

    Због истините поруке и мајсторства којим је написан.

    О ЛАКРДИЈИ НАД СВЕТИЊОМ: Република Српска васкрсава вјеру да смо још потомци великих царева – http://cirilizovano.blogspot.rs/2016/12/blog-post_77.html

    Уредништву и пословодству „Слободне Херцеговине“ честитам на ауторима.

    Поздрав из Чачка,

    Александар

  2. Оцило 19. децембар 2016. at 10:11 Reply

    Не треба бити толико огорчен на туђу глупост и злост, а још мање на ситне појаве као што је лоша организација неког скупа. У развијеним, сложеним друштвима тога увек има. Нема велике опасности од тога, не треба је преувеличавати.
    Важније је градити и учвршћивати Српску, тако да се већина у њој труди да буде уредна, напредна, да расте и развија се од љубави и доброте. Што мање дивље градње, ђубрета, што више бриге сваког грађанина, што више вредних и поштених, родољубивих људи на местима где се одлучује. То је кључ свега. И ћирилица и српски језик свуда – као најбоља, најчвршћа и најтрајнија граница.

Оставите коментар Одустани од одговора

banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner

RECENT

POPULAR

COMMENTS

У НЕВЕСИЊУ ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА „ОД НЕВЕСИЊСКЕ ПУШКЕ ДО СОЛУНСКОГ ФРОНТА“

Posted On 10. 07. 2025.

Објављена књига Гордане Јанићијевић: Крајина која некад бејаше

Posted On 09. 07. 2025.

Трибина „Сребреница против геноцида – три деценије манипулације“

Posted On 09. 07. 2025.

Списак презимена покатоличених српских породица у Херцеговини

Posted On 06. 11. 2018.

ИСТОРИЈА О КОЈОЈ СЕ ЋУТАЛО: Друго лице "народних хероја"

Posted On 25. 10. 2016.

Кикс бенд - најпопуларнији бенд у Херцеговини (ВИДЕО)

Posted On 23. 11. 2015.

[…] Никола Лакета, п...

Posted On 08. 07. 2025.

[…] Извор: Слободна Херцеговина...

Posted On 06. 07. 2025.

[…] Преузето са:...

Posted On 30. 06. 2025.

banner

СОЦИЈАЛНЕ МРЕЖЕ

0 Fans
Ауторска права © Слободна Херцеговина, 2013. Сва права су задржана.
 

Loading Comments...