Category

Један кратак, али врло вредан и поучан разговор између два врсна, цењена и успешна београдска доктора који имају укупно осморо (5+3) младе деце ме је нагнао да ова тема убрза своје „виђење“. Аутор: Божо Бобан Вукоје Тај разговор ју је силом и преко реда гурнуо испред...

Ја својим затвореницима дођем ко нека врста попа. Имају право да дођу код мене, да се изјадају, замоле неке услуге, а моје је да све уредно запишем и даље прослиједим, па шта буде. А обично не буде ништа, или још горе: разна понижења и батине од својих сустанара а под контрол...

Помишљам: у мору око овог отока ни рибе нема. Све су смислили да нам нема спаса. Одавде ни ласта не би могла да умакне. Пошто смо имали техничара, распоредих остале да износе материјал, а нас двојица се бацисмо на цртање прве бараке. За храну смо насоврљали привремену барачиц...

Ваљда су одлучили да заспу па шта им бог да, а ја, не знајући с ким сам на огољелом отоку, нагом ко од мајке рођеном, без дрвцета, а вјерујем и без змије, јер ни она не би имала шта да једе, наставих да тонем у небо. И море набрекло. Пријети дубоком тишином. Чини ми се да чуј...

За мном и човјек-риба, али мало брже, жури му се да нешто обави прије него што се растанемо. У луци трабакула, више личи на сандучину састављену простом руком него на брод. Видим неколицина се укрцава, а моја пратња прилази, даје ми коверат са упутством да га отворим кад стигне...

Свесни нисмо колико душа у нашем окружењу боли. Колико људи „кришом“ гледа на сат? Колико аларма с једним поводом данас звони? Пише: Божо Бобан Вукоје Колико њих по својим ташнама, и новчаницима „копа и преврће“ оне „витаминчиће за душу“ и, попут моћи перископа, траже „се...

 Донио је задатак, а ја се и данас кајем што Јованку не ожених. Али, било је суђено, да није, поменула би ми је фалетарка пред рат. Локомотива дахће, звиждука као да муку изгони. Пуше. Из ње шишти пара. Тешко јој. Сједим у службеном вагону. Врућина. Запара подиже опор...

Зову је: Јованка! Јоке! Одазвала се и ушла у кућу. Дознао је име, може бити српске православне вјере или румунске, али то није битно. Атеисти је свеједно. Циганској вјери нико није придавао пажњу. И у вјери су имали слободу.   Сутрадан опет исто друштво, исти раздр...

У цркви би стајали с једне, господске стране, а са друге су били Срби и остали хришћани.   Били су образованији и богатији, али немоћни да се оружјем боре. Борили су се памећу. Прелазили би у друге вјере и народе, углавном Србе. Његов је мајстор, дивећи се томе народу, често...

Врачар. Назван по врачарама, вјеровао је Марко. Ту су Турци мошти светог Саве ставили на ломачу да би Срби из Прека видјели како им светац гори. Овдје је пијаца сваког дана отворена. Данас су јабуке мирисале. А и дуње. Овдје расте платан већ четири вијека. На њему спава гав...

 Онај прича, не престаје, овђе му било лијепо, повео жену, дошо пред салун, али га тамо више не познају. Друго име, власник Кинез, кинески ресторан. Угледа да му нема саговорника, ко бајаги није мени причао, а ја се полако придигох и накривих пут хотела. Тамо чека веза. Вели дошо...

Мислио сам да ћемо одморити један од другога. Такав је споразум у Београду направљен, јер један ипак иде далеко од другога. Мени је, најискреније и требао одмор од њега, јер не могу рећи да ме није уморио и исфорсирао претходних месеци. Аутор: Божо Бобан Вукоје Да се разумемо, не...