Category

Гледам Билећко језеро, набрекло од брда до брда и као неман се надвило над некадашње Мирушко поље, Градину и Колањевиће, потопивши Приспу, Паник и Чепелицу, те гробља, споменике и читаво Завође. Народ се одатле раселио, нигдје живе душе.   А онда ме знатижеља одведе путем до...

Када, уморан од тебе преуморне, све чешће кренем у неку љутњу, срдњу, огорчење и жаљење на тебе, напрасно станем. Аутор: Божо Бобан Вукоје Станем па онда размишљам зашто сам стао. Мора да постоји неки разлог. Онда, попут увек верујућег рибара, спустим своје умно сидро на ...

Не може ме нико убиједити да је за избор између културе и простаклука на нивоу нације довољан даљински управљач. Јер то о чему говорите је слобода воље, коју неки сагледaвају углавном као одраз демократије, а неки као дар од Бога. Но, кад би све било по слободи воље, ов...

Од среде 2. септембра само на порталу Слободна Херцеговина имаћете прилику да читате најновије приче Војислава Воја Гњата. Култни аутор, уз кога одрастају генерације Билећана, на радост бројних читалаца наставља серијал „Билећка трилогија“. Реч је о причама које...

Лето полако јењава, самим тим и наша „сликовита“ Фејсбук представа полако из шесте пребацује у своју пету брзину. Додуше нешто слабијег интензитета, али и у тој петој брзини фото рафали још увек одјекују, истовремено се и одају и прате свака координата, сваки корак „озваничен...

Мислила сам да је ово безазлена петиција као и све друге. У колико случајева је код нас нешто постигнуто петицијом?! Ипак, ова би и могла проћи, јер иде на штету јединства српског народа. Читајући коментаре својих пријатеља из Србије чини ми се да не постоји ништа што...

Да се разумемо, ти „манити ријалити“ сигурно нису настали на овим просторима. Нису намењени нашем јединственом и препознатљивом менталитету, нашем одгоју, ни васпитању. Нашој богатој историји и традицији.   Аутор: Божо Бобан Вукоје Нашој генетици, уост...

Од силне хуке, ломљаве и пуцања хиљаде громова више нисам мого ни да мислим. Сигурно су кажњеници у ово чудо гледали ко спас, да напусте оток у хладној води и још једном осјете офанзиву коју је овај пут бог послао на њих. Али, тај застрашујуући зид између неба и мора полако...

1. Постоји једна категорија људи према којој све више осјећам неко гађење, а то су самопрозвани писци. Међу њима бих посебно издвојила категорију „поете”. Међу овима бих посебно издвојила оне који ВРЛО похвално говоре о себи. А међу њима оне који око 8.00 ујутру на фе...

Изашо сам и ја. Док сам се протезо не бих ли одагно узаврела сјећања, поглед ми се заустави на пијавици. Полако се увијала, можда километар далеко, али се чинило да је трећину неба замутила. Мимоилазила нас је. Нас је свак мимоилазио. Погледо сам на другу страну, небо ч...

Довољно је одселити се из једног места, па да све што остављаш буде као и да није било Петнаест дана ме нема у Београду. Шеснаести увиђам да ми недостаје. Шта ми недостаје?! Не знам… Пријатељи, породица, факултет, улице, Земун, улични свирачи, нарочито онај дугокоси из Кнез...

Студенте сам некако провукао преко отока, отишли су након три мјесеца кући и било ми је много лакше. О томе су одлучили негђе тамо, али прижељкујем да су и моји извјештаји нешто значили. Коначно, поставих глупо питање: – Откуд ти? – и одмах виђех да сам лупио, а он се...