• О НАМА
  • МАРКЕТИНГ
  • КОНТАКТ
  • АРХИВА СТАРОГ САЈТА
  • УСЛОВИ КОРИШЋЕЊА
facebook
twitter
youtube
google_plus
email
  • АКТУЕЛНО
  • УДРУЖЕЊА
    • КЛУБ ГАЧАНА
    • УДРУЖЕЊЕ ТРЕБИЊАЦА
    • „ХЕРЦЕГОВИНА” ЗРЕЊАНИН
    • Билећани
  • ДОГАЂАЈИ
    • КАЛЕНДАР
  • ЛИЧНОСТИ
  • МАГАЗИН
    • СЦЕНА
    • РИЗНИЦА
    • ЖИВОТ ПЛУС
    • СХ ФОТО
  • СПОРТ
  • АКЦИЈЕ
    • ПОДИГНИМО ПРЕБИЛОВЦЕ
  • КОЛУМНЕ
    • БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА
    • ОБИЧАЈИ И ВЕРОВАЊА
    • ОНИМА ШТО ПЛАЧУ
    • ХЕРЦЕГОВАЦ У БЕОГРАДУ
  • СХ ФОТО
  • БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА
НАСЛОВИ
БЕОГРАД, 8. ЈУН 2023. ГОДИНЕ: Не пропустите концерт „Старе Херцеговине“ – најбољег гусларског друштва у Србији
Прегаоци из редова Срба католика у Црној Гори и Србији
Миле Станић: Имена Хрвата и муслимана који су учествовали у одвођењу и убијању Срба у Мостару и околини до почетка 1943. године
Козара: Од Историјске шуме до Националног парка
Законик књаза Данила Првог
БЕОГРАД, 23. МАЈ 2023. ГОДИНЕ: Промоција књиге „Како је почео рат у Босни и Херцеговини 1992.“
Кривична пријава Јелени Ђуровић због распиривања верске и националне мржње
ФУДБАЛСКИ ТУРНИР У ГАЈДОБРИ: Медаље за фудбалере Херцеговца
БЕОГРАД, 27. МАЈ 2023. ГОДИНЕ: Обиљежавање 155. годишњице рођења Алексе Шантића
Народни гуслари, отац и син Момир – Моша и Срђан Авдаловић, његују традицију: Само се српска историја пјева

БЛОГ ЈЕДНОГ ХЕРЦЕГОВЦА: Између своје земље и туђег разума

Posted On 10. 01. 2017.
By : Слободна Херцеговина
Comment: 0
  • Када примјећујеш да те нешто све чешће вријеђа у земљи у којој живиш и да то атакује на твој “здрав” разум, онда се као логична временска дилема намеће питање да ли је твој разум за ту земљу или да ли је твоја земља за таквог разума. И ја себе често хватам у том врло незахвалном питању…

foto:vaseljenska.com

Иако на неком папиру „зелене боје“ имам више него пожељне и реалне могућности да колико сутра промијеним земљу, живи ми се некако у тој мојој, међу својима. Иако се трудим и покушавам да свој разум свакодневно коригујем и прилагођавам датим околностима, трендовима и разноразним “морањима”, испод одређене границе заиста не могу и не желим! Шта ми је онда чинити? Не само мени, него многима од нас који својим животом данас бивају затечени у неким новоуспостављеним принципима, критеријумима и разним правилима неписаним који полако, али сигурно, тинтом најцрње туге, добијају чак и своје слово на папиру.
Шта ми то преостаје? Да будем све разочаранији и све мање срећнији у својој или све више испуњенији и несрећнији у некој туђој држави. С обзиром да нема поенте да дајем шансу нашој земљи, принуђен је давам свом разуму да покуша некако и још нечим довести себе у тај присилни “вјештачки ред” како би био што мирнији, а ја, по могућношћу, што срећнији и испуњенији у својој земљи. По којој формули, то нико живи овдје не зна, па ни ја. Јер,
Јебеш ти околности гдје све ненормално постаје и сутра мора постати нормално.
Јебеш ти морање гдје све неуобичајено постаје пракса.
Јебеш ти правило које ниподоштава исту ту ријеч, али само у множини.
Јебеш ти тренд да данас мораш бити све мање свој да би сутра опстао, тј. све више био нечији други.
Јебеш ти земљу у којој се бројним примјерима учи како је понос данас превазиђена категорија.
Јебеш ти такво друштво гдје те “вишак морала” аутоматски декларише и сврстава у будале.
Јебеш ти државу гдје се поштење сиротињом мјери.
Јебеш ти њене законе којих не занима пут до нечијег “успјеха”.
Јебеш ти ту данашњицу кад у њој свако може бити свашта и изнад свакога.
Јебеш ти и било које мега испред сваког таквог тренда, од којег неко или нешто сутра (већ данас) треба да зависи… Уствари, јебеш ти такав појам образовања кад буквално свако и буквално свачему може да учи нашу дијецу.
Јебеш ти ту појаву да мантија проповједа више бијесним кубицима, него ли питомом скромношћу.
Јебеш ти ту и земљу и државу која омогући било коме ко, можда из најобичније зајебанције, себи приушти такву жељу да се бави политиком и да у њој буде (успјешан) политичар.
И да се ја којим случајем, у жару борбе за своју земљу, даље не бих прејебао са својим разумом, тј. најебао, боље да станем с набрајањем. Псујем, а како више и да не псујем! Знам да псујете и ви! А и кад то Србин још није псовао?!
У свијету и времену када је и 5 наших чула постало недовољно да човјек прати и испрати све оно што му се догађа, дешава и намеће, ја мислим да је дошло вријеме за смањење свега у односу на повећање свачега. Минимилизацији уместо меганомалији која је актуелна на свим пољима. У смислу да нам и тих 5 чула све мање треба да би на крају испунили ону најбитнију животну мисију – остати здрав и нормалан, ту гдје јеси, за вријеме тог и таквог а изгледа свакоме кратког живота. Не да долази, него је већ дошло такво вријеме да весели човјек који хоће мирно, поштено и нормално да проживи тај свој живот, МОРА да буде слабовид или слијеп поред очију. Наглув или све глувљи поред ушију. Дрвен и безосјећајан поред салве својих осјећања који природно надиру из дубине душе. Гладан и све гладнији поред све веће гомиле оних ситих, незаситих и преждераних. Немоћан поред све више оних моћнијих. Глуп поред све више оних „успјешнијих и способнијих“. Да боље и чешће лаже да би се даље и искреније чуо. Да нешто мрси, мути, вара или кријешти (као пјева) да би био угледан и цијењен…

Све то саткано у неколико ријечи – у употреби живота за сопствене сврхе данас свега тога треба доста мање користити да би тај исти живот некако остао у границама нормале… А човјек ипак остао човјек, а не прерастао у “биљку” или икебану како му се данас “мора”, намеће, пише и обећава… Да свој вјековни понос гура под јуче склепани сто неког “надр мајстора”, којем вријеме, својим оштрим и крвавим зубом, из дана у дан, скраћује његове 4 ногаре. Тако ти га данас ти неки трендови намећу. Бити све мањи човјек да би као што виша или “височија” особа у друштву, са што мање поштења, имао што више иметка. То ти га је, у већини случајева, данас, једина српска формула успјешног битисања и какве такве перспективе.
Но, срећа да свима овај живот ипак дође као некако кратак, осим овим „инстант успјешнима“ који би, „неуморени“, да вјечно уживају у свом лаком успјеху. Да поштен човјек нема толико живота да постане прави нечовјек. Да срећу претвори у трајну несрећу. Једини пут нам је, плашим се – умна минимализација прије „мождане опрације“. Да ми безболно и на вријеме „оперишемо“ сами себе и онај разум с почетка, прије него нас уз највеће умне муке и мождане болове буду оперисали они неуки хирурзи којима је само то и такво, а овакво злурадо вријеме гурнуло склапел у руке и рекло:“Амин!“

АУТОР: БОЖО БОБАН ВУКОЈЕ
ИЗВОР: ВУКОЈЕ.РС

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.


Погледајте сличне вести:



  • НОВИ БЛОГ ЈЕДНОГ ХЕРЦЕГОВЦА У БЕОГРАДУ:  “Гостујући блог гостујућег Херцеговца”
    НОВИ БЛОГ ЈЕДНОГ ХЕРЦЕГОВЦА У БЕОГРАДУ: “Гостујући блог гостујућег Херцеговца”
  • Нови блог једног Херцеговца у Београду: Блог уместо блога
    Нови блог једног Херцеговца у Београду: Блог уместо блога
  • БЛОГ  ЈЕДНОГ ХЕРЦЕГОВЦА У БЕОГРАДУ: Живот између четвртка и петка
    БЛОГ ЈЕДНОГ ХЕРЦЕГОВЦА У БЕОГРАДУ: Живот између четвртка и петка
  • НОВИ БЛОГ ЈЕДНОГ ХЕРЦЕГОВЦА: "Гурајте децу да живе своје животе"
    НОВИ БЛОГ ЈЕДНОГ ХЕРЦЕГОВЦА: "Гурајте децу да живе своје животе"
  • НОВИ БЛОГ ЈЕДНОГ ХЕРЦЕГОВЦА У БЕОГРАДУ: “Срдачно захвалан у име ваше мале и лепе дечице!”
    НОВИ БЛОГ ЈЕДНОГ ХЕРЦЕГОВЦА У БЕОГРАДУ: “Срдачно захвалан у име ваше мале и лепе дечице!”
  • БЛОГ ЈЕДНОГ ХЕРЦЕГОВЦА У БЕОГРАДУ: Нешто о љубави, с љубављу
    БЛОГ ЈЕДНОГ ХЕРЦЕГОВЦА У БЕОГРАДУ: Нешто о љубави, с љубављу
  • Блог једног Херцеговца у Београду: ПРАШТАЈ СВЕТИ НИКОЛА И ВРАТИ НАМ СЕ…
    Блог једног Херцеговца у Београду: ПРАШТАЈ СВЕТИ НИКОЛА И ВРАТИ НАМ СЕ…
  • БЛОГ ЈЕДНОГ ХЕРЦЕГОВЦА У БЕОГРАДУ: Нова година - стари живот
    БЛОГ ЈЕДНОГ ХЕРЦЕГОВЦА У БЕОГРАДУ: Нова година - стари живот
  • БЛОГ ЈЕДНОГ ХЕРЦЕГОВЦА У БЕОГРАДУ:  Вратимо роде у Билећу!
    БЛОГ ЈЕДНОГ ХЕРЦЕГОВЦА У БЕОГРАДУ: Вратимо роде у Билећу!
  • БЛОГ ЈЕДНОГ ХЕРЦЕГОВЦА У БЕОГРАДУ: Плес са ђаволом
    БЛОГ ЈЕДНОГ ХЕРЦЕГОВЦА У БЕОГРАДУ: Плес са ђаволом
О аутору
  • google-share
Previous Story

Заставе и сирене у славу републике

Next Story

КУСТУРИЦА: Бакир Изетбеговић обавља џелатски посао, забија нож у срце једној култури

Оставите коментар Одустани од одговора

banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner

RECENT

POPULAR

COMMENTS

БЕОГРАД, 8. ЈУН 2023. ГОДИНЕ: Не пропустите концерт "Старе Херцеговине" - најбољег гусларског друштва у Србији

Posted On 27. 05. 2023.

Прегаоци из редова Срба католика у Црној Гори и Србији

Posted On 27. 05. 2023.

Миле Станић: Имена Хрвата и муслимана који су учествовали у одвођењу и убијању Срба у Мостару и околини до почетка 1943. године

Posted On 24. 05. 2023.

Списак презимена покатоличених српских породица у Херцеговини

Posted On 06. 11. 2018.

ИСТОРИЈА О КОЈОЈ СЕ ЋУТАЛО: Друго лице "народних хероја"

Posted On 25. 10. 2016.

Кикс бенд - најпопуларнији бенд у Херцеговини (ВИДЕО)

Posted On 23. 11. 2015.

Мој бивши муж и ја смо раскинули...

Posted On 27. 05. 2023.

Од мужа сам се раздвојила п...

Posted On 24. 05. 2023.

Од мужа сам се раздвојила п...

Posted On 24. 05. 2023.

banner

СОЦИЈАЛНЕ МРЕЖЕ

0 Fans
Ауторска права © Слободна Херцеговина, 2013. Сва права су задржана.
 

Loading Comments...