У свечаној сали Старог двора у српској престоници 24. марта 2022. године одржан је научни скуп Дубровник и Београд некад и сад у организацији Удружења Наука и друштво.
Фото: београд.рс
Овом скупу присуствовали су замјеник градоначелника Горан Весић, епископ викарни Српске православне цркве Јустин Јеремић, надбискуп Римокатоличке цркве Станислав Хочевар, професор Факултета политичких наука Драган Симеуновић као и велики број истакнутих научних радника и познавалаца ове проблематике.
Весић: Ускоро откривамо споменик Матији Бану
Обраћајући се присутнима, Весић је истакао да није имао дилему када су организатори предложили да Град Београд подржи организацију овог скупа те да је заједничка историја два града била запостављена, а однос Београда и Дубровника на неки начин жртва дневне политике.
– Потрудили смо се да се у посљедње вријеме одужимо оним Дубровчанима који су дали свој допринос развоју Београда, неки од њих су добили улице сада, неки раније, а управо се подиже споменик Матији Бану на Бановом брду. У наредних неколико недјеља имаћемо споменик како би Београђани сазнали по коме је Баново брдо добило име. То је само један од оних Дубровчана који су утицали на развој нашег града и дали свој велики допринос како би Београд постао оно што је данас – рекао је замјеник градоначелника.
ЕПИСКОП ЈУСТИН: Дубровачка заједница била најписменија
Викарни епископ СПЦ Јустин Јеремић обратио се присутнима у име патријарха Порфирија и подсјетио да су Дубровчани као ненадмашни трговци у вријеме владавине деспота Стефана Лазаревића препознали Београд као важно мјесто свог значајног дјеловања.
– Дубровачка колонија је годинама расла у дијелу града уз Дунав, а дубровачка заједница у 16. и 17. вијеку важила је за најписменију у Београду. Прва књига у Београдској вароши Београдско јеванђеље одштампана је заслугом Дубровчанина Тројана Гундулића, а најстарија књига штампана на српском народном језику Српски молитвеник први пут је приказана широј јавности заслугом Милана Решетара. И данас треба да се угледамо на Београђане и Дубровчане који су градили мостове између два града и два народа – закључио је Јеремић.
Весић је подсјетио да је недавно подигнут споменик Александру Дероку, чији се дјед такође доселио из Дубровника иако је био Италијан, те да изучавајући своју историју све више сазнајемо о тијесним везама између Дубровника и Београда и генерално Дубровника и свих словенских земаља.
ГРАДОВИ ЖРТВЕ ДНЕВНЕ ПОЛИТИКЕ
– Надам се да ће овај научни скуп бити још један допринос томе да наше везе посебно истакнемо. Скупштина града ће се потрудити да помогне штампање публикације са овог научног скупа, јер мислим да је веома важно да се о томе чита. Надам се да ћемо убудуће много чешће и отвореније говорити о утицају Дубровника у Београду – истакао је Весић.
Он је додао да смо нажалост били жртве дневне политике што за вријеме социјализма, када се то на други начин третирало, што послије тога, када се прича о дубровачким Србима ставила у контекст између Србије и Хрватске.
– Надам се да ћемо о овом дијелу наше историје много отвореније говорити и да ћемо посебно афирмисати дубровачке Србе који су дали значајан допринос развоју не само Београда већ и Дубровника, као што ћемо афирмисати и оне Дубровчане који су такође живјели у Београду, а нису били Срби, али су значајни за наш развој. Ти људи су дио наше историје, дио историје нашег града. Они су дали свој велики допринос и треба о томе да разговарамо – закључио је Весић.
Надбискуп Станислав Хочевар истакао је да се радује иницијативи која доприноси сазнавању историје, али и откривању нових могућности сарадње.
– У Београду сам 22 године и увијек изнова откривам стварности обиљежене дубоким и комплексним односима. Желимо да прије свега као ученици, а не као некакви господари историје, све више учимо из прошлости и растемо у интегралној мудрости – рекао је Хочевар.
Шта је све речено на научном скупу „Дубровник и Београд, некад и сад“ прочитајте на доњим линковима.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
