У свечаној сали Старог двора у српској престоници 24. марта 2022. године одржан је научни скуп Дубровник и Београд некад и сад у организацији Удружења Наука и друштво. Портал Слободна Херцеговина ће у неколико наставака пренијети кључне поруке учесника овог научног скупа.
Веома занимљиво излагање је имао историчар умјетности проф. др Игор Борозан који се осврнуо на политичку иконографију у којој је Дубровник представљао једну врсту идеолошког топуса династије Обреновић и Карађорђевић.
– Откривање споменика Ивану Гундулићу, аутора веома уваженог академског вајара Милана Рендића, у Дубровнику 1893. године је занимљив и по једном симболичном детаљу. Наиме, тада је у име српског краља послат његов лични дар – вијенац који је био саткан, како се наводи, од свих цвјетова из свих српских земаља. Јасна је интенција поклона да на неки начин Гундулића веже за српски културни простор – рекао је Борозан напомињућу да је упркос противљењу аустроугарских власти само откривање дало династичку ноту и због извођења химне Гундулићу коју је компоновао Јосиф Маринковић.
Борозан се осврнуо и на познату слику чувеног дубровачког Србина римокатолика Марка Мурата Долазак цара Душана у Дубровник, коју је у највећој мјери финансирао краљ Александар Обреновић. Слика је изазвала полемику српске јавности, а међу онима који су бранили аутора истицао се Симо Матавуљ наводећи да је Мурат користио историјске записе Стојана Новаковића и Иве Војновића, као и археолошка истраживања Драгутина Милутиновића и Михаила Валтровића. Слика је излагана на Свјетској изложби у Паризу 1900. године, гдје је доживјела позитивну рецепцију, а Мурату је додијељена бронзана медаља, након чега су критике престале.
Борозан је као трећи примјер навео слику краљице Марије у конавоској народној ношњи. Историја је забиљежила да је краљица Марија са мајком 1923. године посјетила Дубровник, гдје је величанствено дочекана.
Он је као веома значајно дјело истакао рељеф Краља Петра ослободиоца који је 1924. године био постављен изнад унутрашњих врата од Пила, а рад је чувеног Ивана Мештровића.
– Усташе су га скинуле, али је захваљујући италијанским окупаторима рељеф сачуван и налази се у подруму палате Банац у којој се налази и дубровачка галерија. Рељеф овог споменика чува једна загребачка породица која је вољна да га уз новчану надокнаду уступи држави Србији и ако државне власт буду имале слуха надам се да ће се у будућности и откупити.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
