• На празник Св. мученика Емилијана, 31.07.2018. године, навршава се прва годишњица од упокојења у Господу познатог дубровачког љекара др Владислава Турнића.

Пише: Протојереј – ставрофор Ранко Гуњић
(парох дубровачки у периоду од 1976. до 1993. године)

По личној жељи, уз црквени обред, скромно и тихо, у присуству најоданијих пријатеља сахрањен је у породичну гробницу на Православном гробљу Бониново у Дубровнику.

Почивши доктор рођен је 02.06.1929. године у Дубровнику. Син је угледних, племенитих и побожних родитеља, по занимању трговаца, Зорке и Јове Турнић. Основну школу и Реалну гимназију завршио је у Дубровнику, а Медицински факултет у Загребу.

1971. ГОДИНЕ ЈЕДНОГЛАСНО ИЗАБРАН ЗА ПРЕДСЈЕДНИКА ДУБРОВАЧКЕ „ПРОСВЈЕТЕ“

По завршетку студија запослен је у родном Дубровнику. Цијели радни вијек провео је у лијечењу и едуковању својих суграђана. Уз то, годинама се волонтерски ангажовао на унапређењу Службе опште медицине на подручју Општине Дубровник. Напорним и хуманим радом, предусретљивошћу, пажљивим и љубазним односом према болесницима стекао је велики углед и многе пријатеље у Граду.

Седамдесетих година прошлог вијека, приликом обнове Српског културног друштва „Просвјета“ у Хрватској, активно је учествовао у обнови и раду Пододбора тога друштва у Дубровнику. На првој сједници, 05.12.1971. године, као најпогоднија и најзаслужнија личност, једногласно је изабран за предсједника Пододбора „Просвјете“ у Дубровнику.

БАТИНАЊЕ ГА НИЈЕ ПОКОЛЕБАЛО  

Од 08.12.1991. године, члан је, а касније и предсједник Црквеног одбора значајне и споменицима културе богате СПЦО Дубровник. Руковођење таквом општином у ратним околностима било је врло тешко, а често и по живот опасно. Градске власти су га хапсиле, а грађани на позив „Дубровачког вјесника“ узнемиравали, малтретирали, тукли и руку ломили.

На опште изненађење, и поред многих искушења, са тешким последицама, доктор се није предавао. И даље је храбро, смирено и пожртвовано дјеловао. У најкритичније вријеме, вријеме ратне опасности, организовао је, а често и својим средствима помагао најнужније поправке на оштећеним храмовима и другим црквеним објектима.

Супротстављајући се, снажно и смјело двојици црквених одборника – продуженој руци градске власти, омогућио је редовно богослужење у храму Св. Благовештења у Старом граду.

СЕСТРЕ ДЕСАНКА И ДУШАНКА ПРОНАЂЕНЕ МРТВЕ НА КУЋНОМ ПРАГУ 

У прољеће, 1992. године, заслужног доктора изненађује и ужасава вијест о смрти његових рођених сестара, Десанке и Душанке. Пронађене су мртве у заједничком стану у Загребу. Због опште несигурности није путовао у Загреб на сахрану. До краја живота сумњао је у тврдњу да су сестре природном смрћу умрле.

И током Другог свјетског рата породица Турнић је доживљавала разне невоље и понижења. Посебно покрштавање. У архиви дубровачке Парохије на списку покрштаваних Срба налази се и име докторовог оца: „Јово Турнић са цијелом породицом“. Говорећи о покрштавању – прозелитизму римокатоличке цркве, доктор је често наглашавао „да покрштене треба повратити“.

Надлежни Епископ захумско-херцеговачки Господин Атанасије уочио је његове заслуге. На празник Св. пророка Илије Тесвићанина, 02.08.1998. године, писмено је захвалио доктору Владиславу Турнићу: „за дотадашњи труд и рад, посебно за чување црквене имовине, као и за братску помоћ нашем страдалном народу у српском Захумљу, Херцеговини и Дубровнику“.

By August Dominus – Own work, CC BY-SA 3.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=29955909

ТРАЖИО ДА СЕ ЗАУСТАВИ РУШЕЊЕ ЋИРИЛИЧНИХ СПОМЕНИКА НА БОНИНОВУ

Последњих година доктор се жалио на девастацију гробља. „На Православном гробљу Бониново у Дубровнику догађа се непоправљива девастација. Више од педесет посто ранијих гробова је нестало. Уклоњени су стари надгробни споменици са ћириличним натписима. Место њих појављују се нови – искључиво са натписима на латиници. Потребно је упутити захтјев за повраћај имовине, власништва над земљом Православног гробља на Бонинову и тиме зауставити незаконито рушење споменика.“ Српско Православно гробље Бониново у функцији је од 1837. године.

Вјечна кућа на дубровачком гробљу Бониново

СТАН У ЗАГРЕБУ ДАРОВАО СКД „ПРОСВЈЕТА“

Цијелог живота доктор је чинио добра дјела. Наводим само нека, мени позната. Добровољним прилозима помогао је изградњу храмова посвећених Светом Сави у Новом Саду и Београду. Поклоном стана у Загребу помогао је Српско културно друштво „Просвјета“ у Загребу. Уписом зајма допринео је економском напретку Србије.

Пред крај живота, као последњи члан породице пок. Јове Турнића, сву је личну и породичну имовину поклонио или тестаментом завештао.

Вјечан ти спомен, достојни блаженства, и вјечне успомене, добри пријатељу, истомишљениче и искрени сарадниче докторе Владиславе!

Текст је изворно објављен у листу Православље, (бр. 1231) од  1. јула 2018. године
Први пут публикован је на порталу СХ, 27. јула 2018. године