• У свечаној сали Старог двора у српској престоници 24. марта 2022. године одржан је научни скуп Дубровник и Београд некад и сад у организацији Удружења Наука и друштво. Портал Слободна Херцеговина ће у неколико наставака пренијети кључне поруке учесника овог научног скупа.

Проф др Војо Ковачевић (фото: Трифко Ћоровић)

Др Војо Ковачевић, филолог и редовни професор на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву је подсјетио да је славни српски писац Милош Црњански у Дубровнику боравио у два наврата. Први пут га је посјетио 1921. године са својом вјереницом, а касније и женом Видосавом Ружић.

– Црњански се за своја путописна ходочашћа најозбиљније припремао. У његовим рукописима када пише о историји и култури држава и народа које посјећује уочљива је енциклопедијска концизност и прецизност у којима не изостају подаци везани за народне обичаје и вјеровања, али и о географским и климатским специфичностима. За разлику од осталих путописа гдје се првенствено фокусира на културно-историјске знаменитости, у тексту о Дубровнику описује природно окружење: „У те прве часе дана откривала ми се ванредна љепота Дубровника. Још увијек је тај град нетакнут од времена, а ноћу, кад је обасјан светиљкама, право чудо. За минут времена Срђ се опе мења. Над њим је горући дискос сунца бачен већ увис и чини околину опет другом… Неухватљивом игром свјетлости, море, камен и биље мијењају форму. И ваздух постаје скоро сваког трена дугачији. У освит зоре је прозиран и свjеж, сунцем благо окрзнут, а у подне сунце високо одскочи и зрак отежа, док у предвечерје и надолазећу ноћ, поново, у чаробној игри природне свjетлости и свjетла калеамбра по граду постављених, затим одбљесака разноврсне палете боја зидова, прозора и кровова…”

Ковачевић је навео да је Црњански други пут посјетио Дубровник 1927. године када је објавио у Политици вијест да се оженио. Већ тада је у сновиђењу истицао да ће се древном граду враћати до смрти. „Док је над цијелом земљом магла и снијег, довољно је да кажем себи: Сад је у Дубровнику Сунце, па да осјетим како ме издалека грије.”

Трифко Ћоровић / Српско коло 74.