• Још једно вече за памћење, вече препуно емоција приредили су млади из Удружења Срба Херцеговаца и пријатеља у Србији, у четвртак 12.12.2024. године у Новом Саду.

Послије успјешних наступа на сад већ традиционалном 5. Сабору омладине Херцеговине и пријатеља као и наступом на Херцеговачком сијелу у Зрењанину, млади  из Удружења су се одважили да напуне салу новосадског Спенса и представе богатство културе и традиције Срба из Херцеговине. Све ово је дио истоименог Пројекта „ХЕРЦЕГОВИНА КРОЗ ИГРУ И ПЈЕСМУ‟ које је несебично подржало Удружење, али и Градска управа за културу града Новог Сада, која је препознала значај и улогу Срба из Херцеговине у мозаику културне баштине овог дијела Србије.

Програм су осмислили и реализовали млади чланови Удружења који свој таленат, али и љубав према завичају исказују кроз пјесму, игру, рецитацију и наравно уз звуке гусала.

Јована Буквић

Сјајним наступом вече је отворила Јована Буквић која је имала улогу водитеља. Из њеног надахнутог наступа може се лако закључити да јој ова улога никако није страна и непозната. Кратким освртом на Херцеговину и како су о Херцеговини и Херцеговцима говорили Цвијић, Дучић, Црњански, Андрић и Свети Владика Николај Велимировић Јована је направила сјајан увод у ово културно вече.

Пјесмама „Кол′ко снаге Хумска земља има‟ и „Маријо славна‟ вече је  отворила Сара Хамовић Требињка рођена у Новом Саду по занимању доктор која је бијели мантил на кратко одложила како би својим присуством подржала, пјесмом развеселила а љепотом обогатила овај скуп. Судећи по аплаузима и успјела је у свему томе.

Романа Рогановић рођена у Требињу, студенткиња треће године Филозофског факултета у Новом Саду на Одсјеку за романистику, рецитовала је пјесме Дучића „Херцеговина‟ и  Шантића „Моји су очеви‟. Романа је члан је црквеног хора „Свети Василије Тврдошки и Острошки“ у Требињу и хора „Антифон“ у Новом Саду.

Пјевање уз гусле своје заслужено мјесто нашло је на Унесковој листи нематеријалне културне баштине. Импресиониран појавом Херцеговаца на првој „Утакмици гуслара“ која је одржана на Митровдан 1924. године на Алипашину пољу код Сарајева, Милош Црњански није штедио ријечи: „…Херцеговина је, изгледа, срце наше земље и лепота тела тамо је дивна и општа. Та мушка лепота, чиста и питка, била је право чудо од скупа…‟

Најстарије завичајно Удружење Херцеговаца у Србији може се поносно похвалити да баш једног таквог гуслара, каквог је описао Црњански, има међу својим члановима. Гуслар Милош Лучић, рођен и одрастао у Гацку, поред патријахалног васпитања у Херцеговини научио је и епске пјесме и њихово извођење уз гусле. Све то је доказао на бројним наступима гуслара и пјевачких група. Поред Удружења Срба Херцеговаца Милош је активни члан гусларског друштва „Предраг Леовац‟ из Новог Сада.

Женска пјевачка група Удружења основана је прије нешто више од годину дана и већ је имала неколико запажених наступа. Пјевачку групу чине дјевојке које су биле активне у бројним пјевачким и културно умјетничким групама у Херцеговини. Доласком у Нови Сад наставиле су да његују културу и традицију Срба из Херцеговине. Чланице групе коју чине Наташа Брењо из Невесиња, и Гачанке Михаила, Бојана и Јована Радмиловић представиле су се пјесмама Нема раја без роднога краја, Нас три сестре запјевати знамо…

Љубав према Мостару и Херцеговини наслиједила је од своје мајке, што ју је и подстакло да се прикључи Удружењу. Рођена у Суботици, тренутно на трећој години студија Српске књижевности и језика на Филозофском факултету у Новом Саду, публици се рецитацијом пјесама “Рођен у камену“, аутора Сергеја Ћука и „Пркосне песме‟ Добрице Ерића представила  Хелена Савић.

Херцеговци као изразито комуникативне особе лако стичу познанства која неријетко прелазе у пријатељства. Из бројних прича многи су Херцеговину упознали и завољели дружећи се са младима који долазе у Нови Сад на студије. Једна од њих је и Ања Недељков која је завршила основну и средњу музичку школу у Сомбору, смјерови Етномузикологија и Теорија музике а потом и основне и мастер студије на  Академији умјетности у Новом Саду. Добитница је признања и учесница бројних фестивала и такмичења. Са групом музичке школе Петар Коњовић објавила је и CD  издање а у јуну 2024. године одржала је солистички концерт са народним оркестром Радио телевизије Војводине под управом Бојана Милинковића. Пјесмама „Расти расти мој зелени боре‟ и „Ми смо деца неба‟ употпунила је ово вече, публици пруживши угођај а организаторима подршку.

Традиционалним пјесама уз гусле представила се мушка пјевачка група Удружења  коју чине студенти новосадског универзитета, момци који су такође били активни чланови пјевачких група и културно-умјетничких друштава у Гацку. Запажене наступе имали су на Саборима омладине Херцеговине, Традиционалним херцеговачким сијелима у Новом Саду и Зрењанину али и у Ваљеву на далеко познатој манифестацији „Златни опанак‟.

На самом крају вечери уз пјесму „Текла вода на валове‟ заиграше млади момци Херцеговци и ђевојке Херцеговке обучени у традиционалне народне ношње Херцеговине.

Своје задовољство нису крили сви присутни. Била је и понека суза у оку, суза радосница оних који су поносни на младе али и сјетне сузе старијих који су рођени у Херцеговина а које је пут одвео прије пола вијека. Посебно нас радује што је у публици било доста дјеце школског узраста јер на млађима свијет остаје. Поносан је био и предсједник Удружења Божидар Миловић као и Ивана Шиповац предсједница Комисије за рад са младима.

Објективом фотоапарата програм је испратила Милица Милошевић док је Алекса Хамовић био задужен за техничку подршку. На овај начин дали су допринос у организацији манифестације.

Чувајмо нашу традицију, његујмо културу и будимо достојни наших предака поручили су млади из Удружења, организатори ове манифестације.

Аутор текста: Бојан Миленић (посебно поносан на све учеснике у програму)

Фото: Милица Милошевић