Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцјењује као срамно и лицемјерно одбијање Градоначеника Дубровника Мате Франковића да се фотографише са замјеником Градоначелника Требиња Мирком Ћурићем са образложењем да Дубровник никада неће успоставити сарадњу са Требињем све док се званичници Требиња тобоже не извине грађанима Дубровника због наводног напада на овај град у протеклом рату.
Добро је познато да су хрватске паравојне снаге 25. августа 1991. године прве напале базу ЈНА у Которском заљеву и биле поражене. Хрватски паравојници су стари град користили као одбрамбене зидине а хотеле и болнице као војне објекте за артиљеријске нападе на ЈНА знајући да ће ЈНА на одговори на ватру бранећи животе својих људи.
Тадашњи новинар Вашингтон поста који је извјештавао из Дубровника Петер Мас је рекао да је стари град претрпио незнатна оштећења и да је избројао свега 15 гелера негирајући бесрамну лаж са хрватске стране да је на Дубровник тобоже пало 1500 граната. Оно што је сигурно јесте да је ЈНА могла да уништи град да је хтјела.
Петер Мас је посјетио Дубровник неколико мјесеци послије борби и затекао је град, како је сам рекао, у савршеном стању што негира хрватске лажи о великој штети од гранатирања старе градске језгре.
Линта истиче да би Градоначеник Дубровнка Мато Франковић требало, ако има имало части и морала, да се извини својим некадашњим суграђанима српске националности који су масовно протјерани из Дубровника и којима је насилно отета или уништена њихова имовина, а дио њих је брутално убијен.
У Дубровнику је већ прије рата у великој мјери извршено етничко чишћење Срба односно протјерано преко 80 посто предратног становниптва српске националности. Хрватски паравојници су сваку ноћ насилно упадали у српске куће и станове а Срби су најчешће имали десет минута времена да узму најосновније ствари и да нестану.
О трагедији дубровачких Срба писао је у својој књизи „Дубровник адио“ некадашњи алтетичар и правник Васиљко Вукоје који је био присиљен отићи из града јер му је насилно отет стан. Тезу о масовном етничком чишћењу Срба у Дубровнику најбоље потврђују резултати пописа становништва. Према попису из 1991. године у Дубровнику је живјело 4.342 или 9 посто Срба.
Тај број је сигурно далеко већи јер се 1.026 лица изјаснило као Југословени а познато је да су већину од тог броја сачињавали Југословени. Срби су се у значајном броју налазили и у рубрици „Остали“ у којој је било уписано чак 5.839 становника.
Тако се може поуздано тврдити да је тада у Дубровнику живјело више од 6.000 Срба. По попису становништва из 2011. године у Дубровнику је живело свега 1.164 Срба или једва петина од предратног броја.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
