На гробу Милисава Чамџије у Великом Борку одржан је помен овом великом јунаку устаничке Србије са наших простора. Венац јединства у име свих присутних положили су председник Градске општине Барајево Братољуб Станисављевић и члан општинског Већа Ненад Савић у друштву Давида Чамџића, најмлађег Чамџијиног потомка.
Фото: barajevo.bg.ls.gov.rs
Након полагања венаца окупљенима се обратио историчар и члан општинског Већа Ненад Савић који је истакао да је на територији општине Барајево направљен 1805. године један од најважнијих корака у обнови модерне српске државности.
Фото: barajevo.bg.ls.gov.rs
– Међутим, васпостављена државност није могла бити потпуна докле год је позносредњовековна српска престоница била у турским рукама. Она је после скоро четири века туђинске владавине ослобођена на данашњи дан 1806. године, а круцијалну улогу, одузевши први турски топ, одиграо је својом храброшћу и неустрашивошћу, управо Милисав Чамџија. Тада је за њим кренуо Карађорђе, као и остале устаничке старешине, и Београд је ускоро био слободан – закључио је Савић.
Фотографија са првог помена одржаног 2009. године (фото: приватна архива Драгослава Уче Јовичића)
Један од најзаслужнијих људи што име Милисава Чамџије није отишло у заборав је публициста и рођени Борчанин Драгољуб Уча Јовићић. Управо на његову иницијативу мјесни парох Горан Ракић у континуитету од 2009. године на празник Светог Андреја Првовенчаног служи помен на гробу Милисава Чамџије.
Раније је у изјави за Слободну Херцеговину Драган Учa Јовичић објаснио да је по Чамџијиној жељи мањи споменик његов, док је већи посвећен брату Иванку.
– Логична претпоставка је да су Чамџијини преци поријеклом из Источне Херцеговине, одакле су се најприје преселили на сјевер Црне Горе, а потом идући за сеобом Арсенија Јовановића IV Шакабенте се доселили у Борак.
Јовичић на крају сваког помена одржи пригодно слово указајући на чињеницу да је Велики Борак изњедрио кнеза Симу Марковића и Милисава Чамџију.
– Чамџија је после битке за Палеж/Обреновац/ 1815.године смртно рањен преминуо на Петровдан у својој кући у Великом Борку. Исповедио га је Борчанин, свештеник цркве Св. Домитрије Сима Поповић, а сахрањен је, по својој жељи, крај старијег брата Иванка – подсјећа Јовичић.
Фото: Трифко Ћоровић
Одлуком Завода за заштиту споменика културе Београда Чамџијин гроб проглашен је културним добром – спомеником културе. Упркос томе, путник намјерник тешко би могао пронаћи ово мјесто. Наиме, у селу нема никаквог путоказа. Сам гроб се налази на приватној њиви покојног Бранислава Иванковића, иза кућа чија су имања ограђена.
Захваљујући ангажовању данашњег министра, историчара Дејана Ристића, 2007. године је Министарство рада, запошљавања и социјалне политике Републике Србије урадило скромну мермерну плочу на којој је исписан ситан текст који због слојева земље, блата и лишћа више није ни читак.
Фото: Трифко Ћоровић
Лијево од споменика постављен је јарбол. У периоду прије короне, приликом помена на њему би био постављен Карађорђев барјак, а помен је обиљежаван уз присуство извиђача, општинских одборника, ученика, наставника, представника Центра за културу општине Барајево… Тако је било до короне, а онда је све утихнуло.
Да се од заборава отргне име Милисава Чамџије потрудило се и Удружења избјеглих, расељених и досељених „Ново огњиште“ из Барајева које заслужним појединцима од 2021. године додјељује плакету са његовим именом. До сада су оне уручене свештенику Виду Милићу и вриједном хроничару и публицисти Драгославу Учи Јовичићу.
Фото: barajevo.bg.ls.gov.rs
И овом помену је присуствовала делегација „Новог огњишта“ на челу са предсједником Стојадином Дином Станојевићем.
– Не зна се кад је Чамџија рођен, али се сигурно зна да наредна година представља јубилеј – 210 година од његове смрти. Иницираћемо да се тим поводом у његову част одштампа поштанска марка, а настојаћемо и да на друге начине подсјећамо јавност на његов лик и дјело.
Помену је присуствовало и неколико мјештана Великог Борка.
Утисак је да овај српски херој није добио мјесто које заслужује. Одавно се не одржава вишебој који је тридесетак година организован у његову част, а нема амбијенталне наставе ни ученика који би могли пуно да науче о Великом Борку – колијевци модерне српске државе.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
