НЕВЕНА ВАРНИЦА: Дундо Мароје на српским позоришним сценама у 21. вијеку

  • У свечаној сали Старог двора у српској престоници 24. марта 2022. године одржан је научни скуп Дубровник и Београд некад и сад у организацији Удружења Наука и друштво. Портал Слободна Херцеговина ће у неколико наставака пренијети кључне поруке учесника овог научног скупа.

Проф. др Невена Варница је говорила о Дунду Мароју, најпознатијој комедији Марина Држића и њеном извођењу на српским позоришним сценама у овоме вијеку.

То се десило три пута и то у Српском народном позоришту у режији Радослава Миленковића, у Крушевачком позоришту у режији Кокана Младеновића и у извођењу Салашарског позоришта из Кавила које представу изводи на мађарском језику у режији Чонгора Берте и Армина Рица.

Варница је истакла да је спецификум извођења Дунда Мароја у адаптацији коју примјењују редитељи измјештањем мјеста или времена радње и која заправо поставља питање разумијевања суштине Држићевог језика.

Варница се осврнула и на представу у Крушевцу коју је редитељ Кокан Младеновић направио као свјеврстан омаж свом професору Мирославу Беловићу, који је својевременo исто дјело поставио на сцени ЈДП.

– Све улоге су подијељене мушким глумцима. Сачуван је сиже, вријеме радње, међутим оно што уочавамо да просто не функционише је посезање за карикатуром.
Варница је на крају истакла да представа Дундо Мароје савршено функционише и на мађарском језику.

– И овдје је прилагођена радња и знатно скраћен оригинални текст. Приликом извођења у Новом Саду имали смо и титл, али су задржане риме и игре ријечи. На плакату стоји и назив који представља сиже радњe Ди иду новци – рекла је Варница која је као куриозитет приказала и фотографије из 1983. године када су на Стеријином позорју у овој представи играли недавно преминули великани југословенског глумишта Мира Фурлан и Мустафа Надаревић.

 

ТРИФКО ЋОРОВИЋ/ СРПСКО КОЛО 74.

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору
  1. Pingback: Слободна Херцеговина » Историја нас учи о тијесним везама између Дубровника и Београда

Оставите коментар