• У свечаној сали Старог двора у српској престоници 24. марта 2022. године одржан је научни скуп Дубровник и Београд некад и сад у организацији Удружења Наука и друштво. Портал Слободна Херцеговина ће у неколико наставака пренијети кључне поруке учесника овог научног скупа.

Никола Војиновић

Политиколог Никола Војиновић се у свом излагању запитао чије је насљеђе Дубровника.

– Суштински узрок свих тих проблема видимо у проблему савременог читања прошлости, зависно да ли је потребна тачка спајања или раздвајања. Ма колико институције из Србије помињале дубровачку књижевност, у сусједној Хрватској се одмах могу чути реакције изражене тежим ријечима него што су академске. Судбина Дубровника је судбина Срба католика, а међу њима је било и оних који нису били покатоличени. Лујо Бакотић у својој књизи Срби у Далмацији посебно истиче изражену националну свијест Срба католика без обзира на њихову религију – рекао је Вујиновић.

Он је истакао да је Медо Пуцић био најугледнији Србин католик који је као политички представник Дубровчана био у првим редовима борбе против различитих облика одвајања католичких Срба од остатка народа Светога Саве.

– Он говори о вожду Карађорђу и разлозима његовог успона и пада. Говори о бројним порукама из српске историјске судбине истичући примјере неслоге кроз које можемо да видимо утицај косовског завјета – рекао је Војиновић и напоменуо да је Дубровник кључно повезан са средњовjековном и модерном Србијом.

– У средњовјековној тами Дубровник је сачувао културу нашег средњег вијека и предао је потомцима у модерној Србији, отуд и његови споменици. Пуцић је припадник оног слоја племства Срба католика који су учинили нешто ирационално, али тако српски. Као вид отпора аустријској владавини одрекли су се потомства и одлучили да нестану зато што борба не може да се добије. Упркос свим примjерима који свједоче српско насљеђе Дубровник данас није српски град. То је град неке друге културе која је у складу са модом савременог тренутка које покушава да обрише српство из свог културног сjећања. Довољно је да упалимо телевизоре или да одемо на интернет и сви докази тога су нам доступни – рекао је Војиновић закључујући да судбина Дубровника и Далмације треба да нам послужи за наук савременог тренутка када се слични процеси дешавају понављају у Црној Гори.

Трифко Ћоровић / Српско коло 74.