БОЈАН ЂОРЂЕВИЋ: Дубровник – најзаступљенији град у београдској штампи између два свјетска рата

  • У свечаној сали Старог двора у српској престоници 24. марта 2022. године одржан је научни скуп Дубровник и Београд некад и сад у организацији Удружења Наука и друштво. Портал Слободна Херцеговина ће у неколико наставака пренијети кључне поруке учесника овог научног скупа.

Проф др Бојан Ђорђевић (фото: Трифко Ћоровић)

Историчар књижевности др Бојан Ђорђевић је у свом излагању истакао да је у југословенској заједници, у један од главних задатака београдског јавног мњења и штампе био да упозна београдску и српску јавност са народима и кључним градовима који су ушли у заједничку државу.

– Писало се о прошлости, култури, традицији Скопља, о савремености Загреба, Сарајева и Сплита као изузетно важног мјеста, међутим Дубровник је сигурно био најзаступљенији – рекао је Ђорђевић наводећи да се то лако могло уочити у садржају три београдска најпрофесионалнија листа тога времена: Политику, Време и Правду.

Симбол заједништва

Он је истакао да су у тадашњој штампи изузетно значајни били божићни и ускршњи додаци чији је садржај био на врло високом нивоу у коме су комбиновани научни, умјетнички и популарни приступ.

– Доминантни су били научни текстови који се баве историјом Дубровачке републике међу којима су били радови великих историчара попут Јорја Тадића, Јована Радонића, Станоја Становића, Владимира Ћоровића, с друге стране аутори попут Драгутина Костића (Пајнлиха) Дубровник виде као спону српског и хрватског народа и симбол интегралности и заједништва, нарочито послије увођења шестојануарске диктатуре – рекао је Ђорђевић наводећи да је важно истаћи и текстове урбанистичког карактера какве је у Политици објављивао Живко Милићевић.

Промоција туристичких потенцијала

– Пред сам рат 1940. године у ускршњем додатку је објављен капиталан текст Луја Војновића који је био увод у приказ историјата културног развоја Дубровника – рекао је Ђорђевић који је за крај навео да је Дубровник у Краљевини Југославији имао свијест о свом туристичком потенцијалу.

– Већ 1923. године основана је дубровачка организација Пријатељи туризма, која се трудила да анимира долазак страних гостију у Дубровник. Исте године појавио се текст на скоро двије стране Политике под називом Проналажење Далмације. У њему путописац Марко Цар наводи шта Далмација може да понуди, док се Тадић осврће на историју старог Дубровника. Трећи текст о Боки пише Милош Црњански – рекао је Ђорђевић који је додао да је на Божић 1925. године Јован Дучић у Политици објавио првих својих пет дубровачких сонета, а Исидора Секулић свој знаменити есеј о Цвијети Зузорић.

Ђорђевић је своје излагање закључио податком да је од 98 текстова објављених у божићним и ускршњим додацима чак 39 било посвећено Дубровнику, чиме је овај град био у београдској штампи заступљенији и од саме престонице.

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору
  1. Pingback: Слободна Херцеговина » Историја нас учи о тијесним везама између Дубровника и Београда

Оставите коментар