„Поезија преображава и указује на запостављене љепоте!“

На окриље Међународног дана поезије, у уторак, 22. марта 2022. године, у велелепном амбијенту Галерије Музеја Херцеговине у Требињу, одржана је промоција збирке пјесама Огњена Кандића На прагу Стварности.

Ријеч је о првој Кандићевој књизи која је свјетло дана угледала још маја мјесеца прошле године. Ипак, због свима познатих околности, требало је да прође доста времена како би аутор ове збирке своју поезију могао да презентује херцеговачкој публици.

О Кандићу и његовом поетском стваралаштву надахнуто су говорили проф. др Саша Кнежевић, професор Радомир Вучковић, испред издавача – СПКД Просвјета Гацко, те проф. др Жељка Пржуљ са Катедре за србистику Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву.

Вјерујем како имамо једног од пјесника који ће у наредном периоду и те како бити важан за српску поезију уопште, поручио је рецензент књиге, професор Саша Кнежевић.

– Ради се о једном пјеснику који има и пјеснички дар, али и један одличан сензибилитет за књижевност који се, наравно, стиче читањем, а поред тога, захваљујући свом филозофском учењу, и један дух који му омогућава да у своју поезију унесе нешто више од самога дара, односно нека знања која његову поезију чине озбиљнијом – истакао је Кнежевић за медије.

Збирка пјесама На прагу Стварности сачињена је од шест својеврсних циклуса у којима аутор обрађује све оне теме које пјесника чине пјесником и које поезију чине поезијом. Након Кандићеве поздравне ријечи, публика је уживала у сјајном извођењу, прије свега, родољубивих и љубавних пјесама, које су претходних година, посредством друштвених мрежа, већ освојиле срца херцеговачке публике. Крик нерођене Србије, Химна бесмртника, Дух равнодушја, Љепота, Тестамент, само су неке од пјесама које су се нашле на репертоару невесињског поете, иначе вишег асистента на Катедри за филозофију ФФУИС.

Сваки долазак, односно повратак, у Херцеговину и Требиње за мене представља једну посебну радост. Није нимало једноставно говорити своју поезију и о својој поезији у Дучићевом граду, нарочито не у овом величанственом амбијенту Музеја Херцеговине којег је управо он оплеменио бројним експонатима и чији се дух, на необјашњив начин, и даље јако живо осјећа, рекао је Кандић за Слободну Херцеговину.

– Како се налазимо не само на прагу Стварности, него и на прагу прољећа, тако би и поезија, која се с правом понајвише повезује са овим годишњим добом, барем вечерас, требала да буде таква, да, попут прољећа, преображава, наговјештава један нови живот, буди у нама најљепша осјећања, одобровољује и охрабрује, указује на све оне запостављене љепоте и радости, инспирише за љубав.

Управо таквом поезијом овај млади пјесник и филозоф из Невесиња „частио” је своје земљаке, обећавајући им ускоро нови сусрет. Ових дана Кандић исписује посљедње странице свог романа првијенца Кастинг за вјечност. То ће бити сјајан повод да се требињска публика у скоријој будућности упозна и са Кандићевим прозним стваралаштвом.