Поменом и полагањем цвијећа на гроб Алексе Шантића, у Мостару је обиљежено 99 година од смрти великог српског пјесника.
Парастос на Православном гробљу Бјелушине служио је епископ захумско-херцеговачки и приорски Димитрије. Шантић је остао упамћен као великан српске поезије, симбол човјекољубља, хуманости и заједничког живота.
Шантић није био само највећи пјесник, већ и метафора суживота у граду на Неретви. Пјесник јединства и братства који је поставио темеље на којима данашња Просвјета гради српску културу и заједницу у Мостару.
Остао је упамћен као човјек и пјесник, који је живио испред свог времена. Српски патриотизам никада му није сметао да католике, муслимане и Јевреје сматра браћом, а то је потврђивао не само својом поезијом, него и животом. Шантићево име и данас је залог опстанка и суживота Срба са другим народима у овом граду.
Сваке године Српско просвјетно друштво Просвјета, Градски одбор Мостар и Српско пјевачко и културно-умјетничко друштво Гусле у Мостару организују „Шантићеве вечери поезије“.
Сваке треће године на манифестацији се додјељује и Књижевна награда „Алекса Шантић“.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
Just what I was looking for.
Great effort, well appreciated.
This content is incredibly informative.