• О НАМА
  • МАРКЕТИНГ
  • КОНТАКТ
  • АРХИВА СТАРОГ САЈТА
  • УСЛОВИ КОРИШЋЕЊА
facebook
twitter
youtube
google_plus
email
  • АКТУЕЛНО
  • УДРУЖЕЊА
    • КЛУБ ГАЧАНА
    • УДРУЖЕЊЕ ТРЕБИЊАЦА
    • „ХЕРЦЕГОВИНА” ЗРЕЊАНИН
    • Билећани
  • ДОГАЂАЈИ
    • КАЛЕНДАР
  • ЛИЧНОСТИ
  • МАГАЗИН
    • СЦЕНА
    • РИЗНИЦА
    • ЖИВОТ ПЛУС
    • СХ ФОТО
  • СПОРТ
  • АКЦИЈЕ
    • ПОДИГНИМО ПРЕБИЛОВЦЕ
  • КОЛУМНЕ
    • БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА
    • ОБИЧАЈИ И ВЕРОВАЊА
    • ОНИМА ШТО ПЛАЧУ
    • ХЕРЦЕГОВАЦ У БЕОГРАДУ
  • СХ ФОТО
  • БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА
НАСЛОВИ
БЕОГРАД, 8. ЈУН 2023. ГОДИНЕ: Не пропустите концерт „Старе Херцеговине“ – најбољег гусларског друштва у Србији
Прегаоци из редова Срба католика у Црној Гори и Србији
Миле Станић: Имена Хрвата и муслимана који су учествовали у одвођењу и убијању Срба у Мостару и околини до почетка 1943. године
Козара: Од Историјске шуме до Националног парка
Законик књаза Данила Првог
БЕОГРАД, 23. МАЈ 2023. ГОДИНЕ: Промоција књиге „Како је почео рат у Босни и Херцеговини 1992.“
Кривична пријава Јелени Ђуровић због распиривања верске и националне мржње
ФУДБАЛСКИ ТУРНИР У ГАЈДОБРИ: Медаље за фудбалере Херцеговца
БЕОГРАД, 27. МАЈ 2023. ГОДИНЕ: Обиљежавање 155. годишњице рођења Алексе Шантића
Народни гуслари, отац и син Момир – Моша и Срђан Авдаловић, његују традицију: Само се српска историја пјева

МИ ЗНАМО СУДБУ: Данас 94 године од смрти српског пјесника Алексе Шантића

Posted On 03. 02. 2018.
By : Слободна Херцеговина
Comment: 0
  • На данашњи дан 1924. године у Мостару је умро српски пјесник Алекса Шантић, аутор антологијских пјесама „Остајте овдје“, „Емина“, „Вече на шкољу“, „Не вјеруј“, Претпразничко вече“…

Шантић је рођен 27. маја 1868. у Мостару, гдје је провео већину живота.

Отац му је умро у раном дјетињству, па је живио у породици стрица Миха званог „Аџа“. Имао је два брата, Јефтана и Јакова, и сестру Персу, док му је друга сестра, Зорица, умрла још као беба.

Пошто је живио у трговачкој породици, укућани нису имали довољно разумијевања за његов таленат. Завршио је трговачку школу у Трсту и Љубљани, а потом се 1883. године вратио у Мостар.

У граду је затекао „необично мртвило“, које је било посљедица „угушеног херцеговачког устанка против Аустрије“. У прво вријеме био је прилично повучен, водио је књиге у породичној трговини, те читао листове и књиге до којих је могао доћи у Мостару.

Неколико година касније започео је свој књижевни и друштвени рад. Највећа дјела стварао је крајем 19. и почетком 20. вијека.

Почетком 1887. године постао је сарадник „Голуба“, затим часописа „Босанска вила“, те „Нове Зете“, „Јавора“, „Отаџбине“. Наредне године основао је Српско пјевачко друштво „Гусле“, а потом је изабран за првог потпредсједника мостарског пододбора „Просвјете“. Припадао је мостарском кругу књижевника окупљеном око листа „Зора“, који је покренуо с Јованом Дучићем и Светозаром Ћоровићем.

У Првом свјетском рату аустроугарске власти хапсиле су га као „истакнутог српског националисту“.

На почетку свог пјесничког стваралаштва био је под утицајем српских пјесника Бранка Радичевића, Јована Јовановића – Змаја и Војислава Илића, али је потом изградио властити пјеснички израз, карактеристичан по елегичним и родољубивим мотивима.

Своју највећу пјесничку зрелост Шантић је достигао између 1905. и 1910. године када су и настале његове најљепше пјесме. Шантићева поезија је пуна снажних емоција, љубавне туге, али и бола и пркоса за социјално и национално обесправљен народ коме је и сам припадао. Његова муза је на размеђу љубави и родољубља, идеалне драге и напаћеног народа.

Родољубива поезија је поезија родне груде и домаћег огњишта /“Моја отаџбина“/, а у неким од својих најпотреснијих пјесама Шантић пјева о патњи оних који заувијек напуштају домовину и одлазе у туђи свијет /“Остајте овдје“, „Хљеб“/. Шантић наглашава патњу и мучеништво као најважније моменте у историјској судбини српског народа /“Ми знамо судбу“/.

Љубавна поезија мостарског пјесника развила се под јаким утицајем севдалинке. Амбијент његових љубавних пјесама је амбијент баште, бехара, хамама, шедрвана…, а дјевојке које се појављају у његовим стиховима су скривене љепоте, окићене ђерданима. Таква је пјесма „Емина“, а дух те пјесме је толико погођен да је пјесма ушла у народ и пјева се као севдалинка.

Изабран је за дописног члана Српске краљевске академије 3. фебруара 1914.

Умро је од туберкулозе у Мостару 2. фебруара 1924. године.

Срна, РТРС

Прочитајте још:
Мостар на дан сахране Алексе Шантића 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.


Погледајте сличне вести:



  • Обиљежено 99 година од смрти великог српског пјесника Алексе Шантића (ВИДЕО)
    Обиљежено 99 година од смрти великог српског пјесника Алексе Шантића (ВИДЕО)
  • 95 ГОДИНА ОД СМРТИ ВЕЛИКОГ ПЈЕСНИКА: Мостар на дан сахране Алексе Шантића
    95 ГОДИНА ОД СМРТИ ВЕЛИКОГ ПЈЕСНИКА: Мостар на дан сахране Алексе Шантића
  • НОВИ САД, 29. СЕПТЕМБАР 2017. ГОДИНЕ: Предавање "Савременост пјесништва Алексе Шантића"
    НОВИ САД, 29. СЕПТЕМБАР 2017. ГОДИНЕ: Предавање "Савременост пјесништва Алексе Шантића"
  • НОВИ САД, 26. АПРИЛ 2018 ГОДИНЕ: Гусларско-поетско вече поводом 150 година од рођења Алексе Шантића
    НОВИ САД, 26. АПРИЛ 2018 ГОДИНЕ: Гусларско-поетско вече поводом 150 година од рођења Алексе Шантића
  • БЕОГРАД, 27. МАЈ 2023. ГОДИНЕ: Обиљежавање 155. годишњице рођења Алексе Шантића
    БЕОГРАД, 27. МАЈ 2023. ГОДИНЕ: Обиљежавање 155. годишњице рођења Алексе Шантића
  • ГОРАН ЛУЧИЋ: Некад смо били богољубан народ, а данас заборављамо ко смо и шта смо - знамо само да идемо у Европу!
    ГОРАН ЛУЧИЋ: Некад смо били богољубан народ, а данас заборављамо ко смо и шта смо - знамо само да идемо у Европу!
  • 150 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА ПЈЕСНИКА ДУШЕ ХЕРЦЕГОВИНЕ: Сјећање на великог Алексу Шантића
    150 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА ПЈЕСНИКА ДУШЕ ХЕРЦЕГОВИНЕ: Сјећање на великог Алексу Шантића
  • МЕНЕ СВЕ РАНЕ МОГА РОДА БОЛЕ: 150 година од рођења Алексе Шантића (АУДИО)
    МЕНЕ СВЕ РАНЕ МОГА РОДА БОЛЕ: 150 година од рођења Алексе Шантића (АУДИО)
  • ОСТАЈТЕ ОВДЈЕ: Мурал са ликом Алексе Шантића на зиду невесињске гимназије
    ОСТАЈТЕ ОВДЈЕ: Мурал са ликом Алексе Шантића на зиду невесињске гимназије
  • МЕНЕ СВЕ РАНЕ МОГА РОДА БОЛЕ: У Београду обиљежено 150 година од рођења Алексе Шантића (ВИДЕО)
    МЕНЕ СВЕ РАНЕ МОГА РОДА БОЛЕ: У Београду обиљежено 150 година од рођења Алексе Шантића (ВИДЕО)
О аутору
  • google-share
Previous Story

СУБОТИЦА, 15. ФЕБРУАР 2018. ГОДИНЕ: Традиционално херцеговачко сијело на сјеверу Бачке

Next Story

ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ У ПАРИЗУ: Угледамо ли се ми уопште на Светог Саву? (ВИДЕО)

Оставите коментар Одустани од одговора

banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner

RECENT

POPULAR

COMMENTS

БЕОГРАД, 8. ЈУН 2023. ГОДИНЕ: Не пропустите концерт "Старе Херцеговине" - најбољег гусларског друштва у Србији

Posted On 27. 05. 2023.

Прегаоци из редова Срба католика у Црној Гори и Србији

Posted On 27. 05. 2023.

Миле Станић: Имена Хрвата и муслимана који су учествовали у одвођењу и убијању Срба у Мостару и околини до почетка 1943. године

Posted On 24. 05. 2023.

Списак презимена покатоличених српских породица у Херцеговини

Posted On 06. 11. 2018.

ИСТОРИЈА О КОЈОЈ СЕ ЋУТАЛО: Друго лице "народних хероја"

Posted On 25. 10. 2016.

Кикс бенд - најпопуларнији бенд у Херцеговини (ВИДЕО)

Posted On 23. 11. 2015.

Здраво, ја сам Даница Вујановић, о...

Posted On 02. 06. 2023.

Ја се зовем Николета Милин п...

Posted On 02. 06. 2023.

Мој бивши муж и ја смо раскинули...

Posted On 27. 05. 2023.

banner

СОЦИЈАЛНЕ МРЕЖЕ

0 Fans
Ауторска права © Слободна Херцеговина, 2013. Сва права су задржана.
 

Loading Comments...