• О НАМА
  • МАРКЕТИНГ
  • КОНТАКТ
  • АРХИВА СТАРОГ САЈТА
  • УСЛОВИ КОРИШЋЕЊА
facebook
twitter
youtube
google_plus
email
  • АКТУЕЛНО
  • УДРУЖЕЊА
    • КЛУБ ГАЧАНА
    • УДРУЖЕЊЕ ТРЕБИЊАЦА
    • „ХЕРЦЕГОВИНА” ЗРЕЊАНИН
    • Билећани
  • ДОГАЂАЈИ
    • КАЛЕНДАР
  • ЛИЧНОСТИ
  • МАГАЗИН
    • СЦЕНА
    • РИЗНИЦА
    • ЖИВОТ ПЛУС
    • СХ ФОТО
  • СПОРТ
  • АКЦИЈЕ
    • ПОДИГНИМО ПРЕБИЛОВЦЕ
  • КОЛУМНЕ
    • БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА
    • ОБИЧАЈИ И ВЕРОВАЊА
    • ОНИМА ШТО ПЛАЧУ
    • ХЕРЦЕГОВАЦ У БЕОГРАДУ
  • СХ ФОТО
  • БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА
НАСЛОВИ
ПОМОЗИМО МИЛОШУ МАСТИЛОВИЋУ: Пошаљи број 1326 на 3030
ГАЛЕРИЈА ЗНАМЕНИТИХ ХЕРЦЕГОВАЦА: Браћа Теодоровић – чувари српства у Трсту
У БАРАЈЕВУ ОДРЖАН ПОМЕН ЖРТВАМА ЗЛОЧИНАЧКЕ АКЦИЈЕ „ОЛУЈА“: Живот без идентитета и слободе не вриједи ништа!
ОСВЕШТАНА ЗВОНА У МАНАСТИРУ ПРИДВОРИЦА: Захвалница донатору Милораду Додику
БАРАЈЕВО, 4. АВГУСТ 2022. ГОДИНЕ: Помен српским жртвама страдалим у злочиначкој акцији “Олуја”
ЛИВАЊСКО ЈЕ ПОЉЕ МЈЕСТО ВАСКРЕСЕЊА ГДЈЕ БЛИСТАЈУ МОШТИ И ОД СУНЦА ЈАЧЕ: Одржана прва литургија свештеномученицима ливањским (ФОТО)
ВЕРА И ЗЛАТО ИЗ МОРА
Порука Лаза Костића Даничићу против двоименовања српског језика
Соколска Петрова петољетка
Начелник Братунца зарадио кривичну пријаву због фотографија жртава рата

МИ ЗНАМО СУДБУ: Данас 94 године од смрти српског пјесника Алексе Шантића

Датум 03. 02. 2018.
Уређује : Слободна Херцеговина
  • На данашњи дан 1924. године у Мостару је умро српски пјесник Алекса Шантић, аутор антологијских пјесама „Остајте овдје“, „Емина“, „Вече на шкољу“, „Не вјеруј“, Претпразничко вече“…

Шантић је рођен 27. маја 1868. у Мостару, гдје је провео већину живота.

Отац му је умро у раном дјетињству, па је живио у породици стрица Миха званог „Аџа“. Имао је два брата, Јефтана и Јакова, и сестру Персу, док му је друга сестра, Зорица, умрла још као беба.

Пошто је живио у трговачкој породици, укућани нису имали довољно разумијевања за његов таленат. Завршио је трговачку школу у Трсту и Љубљани, а потом се 1883. године вратио у Мостар.

У граду је затекао „необично мртвило“, које је било посљедица „угушеног херцеговачког устанка против Аустрије“. У прво вријеме био је прилично повучен, водио је књиге у породичној трговини, те читао листове и књиге до којих је могао доћи у Мостару.

Неколико година касније започео је свој књижевни и друштвени рад. Највећа дјела стварао је крајем 19. и почетком 20. вијека.

Почетком 1887. године постао је сарадник „Голуба“, затим часописа „Босанска вила“, те „Нове Зете“, „Јавора“, „Отаџбине“. Наредне године основао је Српско пјевачко друштво „Гусле“, а потом је изабран за првог потпредсједника мостарског пододбора „Просвјете“. Припадао је мостарском кругу књижевника окупљеном око листа „Зора“, који је покренуо с Јованом Дучићем и Светозаром Ћоровићем.

У Првом свјетском рату аустроугарске власти хапсиле су га као „истакнутог српског националисту“.

На почетку свог пјесничког стваралаштва био је под утицајем српских пјесника Бранка Радичевића, Јована Јовановића – Змаја и Војислава Илића, али је потом изградио властити пјеснички израз, карактеристичан по елегичним и родољубивим мотивима.

Своју највећу пјесничку зрелост Шантић је достигао између 1905. и 1910. године када су и настале његове најљепше пјесме. Шантићева поезија је пуна снажних емоција, љубавне туге, али и бола и пркоса за социјално и национално обесправљен народ коме је и сам припадао. Његова муза је на размеђу љубави и родољубља, идеалне драге и напаћеног народа.

Родољубива поезија је поезија родне груде и домаћег огњишта /“Моја отаџбина“/, а у неким од својих најпотреснијих пјесама Шантић пјева о патњи оних који заувијек напуштају домовину и одлазе у туђи свијет /“Остајте овдје“, „Хљеб“/. Шантић наглашава патњу и мучеништво као најважније моменте у историјској судбини српског народа /“Ми знамо судбу“/.

Љубавна поезија мостарског пјесника развила се под јаким утицајем севдалинке. Амбијент његових љубавних пјесама је амбијент баште, бехара, хамама, шедрвана…, а дјевојке које се појављају у његовим стиховима су скривене љепоте, окићене ђерданима. Таква је пјесма „Емина“, а дух те пјесме је толико погођен да је пјесма ушла у народ и пјева се као севдалинка.

Изабран је за дописног члана Српске краљевске академије 3. фебруара 1914.

Умро је од туберкулозе у Мостару 2. фебруара 1924. године.

Срна, РТРС

Прочитајте још:
Мостар на дан сахране Алексе Шантића 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.


Погледајте сличне вести:



  • 95 ГОДИНА ОД СМРТИ ВЕЛИКОГ ПЈЕСНИКА: Мостар на дан сахране Алексе Шантића
    95 ГОДИНА ОД СМРТИ ВЕЛИКОГ ПЈЕСНИКА: Мостар на дан сахране Алексе Шантића
  • НОВИ САД, 29. СЕПТЕМБАР 2017. ГОДИНЕ: Предавање "Савременост пјесништва Алексе Шантића"
    НОВИ САД, 29. СЕПТЕМБАР 2017. ГОДИНЕ: Предавање "Савременост пјесништва Алексе Шантића"
  • НОВИ САД, 26. АПРИЛ 2018 ГОДИНЕ: Гусларско-поетско вече поводом 150 година од рођења Алексе Шантића
    НОВИ САД, 26. АПРИЛ 2018 ГОДИНЕ: Гусларско-поетско вече поводом 150 година од рођења Алексе Шантића
  • ОСТАЈТЕ ОВДЈЕ: Мурал са ликом Алексе Шантића на зиду невесињске гимназије
    ОСТАЈТЕ ОВДЈЕ: Мурал са ликом Алексе Шантића на зиду невесињске гимназије
  • ЛИТЕРАРНИ КОНКУРС У ЧАСТ АЛЕКСЕ ШАНТИЋА: ЗК "Херцеговац" из Панчева најбољи рад награђује са 1000 КМ
    ЛИТЕРАРНИ КОНКУРС У ЧАСТ АЛЕКСЕ ШАНТИЋА: ЗК "Херцеговац" из Панчева најбољи рад награђује са 1000 КМ
  • МЕНЕ СВЕ РАНЕ МОГА РОДА БОЛЕ: 150 година од рођења Алексе Шантића (АУДИО)
    МЕНЕ СВЕ РАНЕ МОГА РОДА БОЛЕ: 150 година од рођења Алексе Шантића (АУДИО)
  • МЕНЕ СВЕ РАНЕ МОГА РОДА БОЛЕ: У Београду обиљежено 150 година од рођења Алексе Шантића (ВИДЕО)
    МЕНЕ СВЕ РАНЕ МОГА РОДА БОЛЕ: У Београду обиљежено 150 година од рођења Алексе Шантића (ВИДЕО)
  • БРАНИСЛАВ ЛЕЧИЋ ЗА СХ: Волио бих да се умножи српство Алексе Шантића!
    БРАНИСЛАВ ЛЕЧИЋ ЗА СХ: Волио бих да се умножи српство Алексе Шантића!
  • Мостар: Обиљежен вијек и по од рођења Алексе Шантића
    Мостар: Обиљежен вијек и по од рођења Алексе Шантића
  • 150 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА ПЈЕСНИКА ДУШЕ ХЕРЦЕГОВИНЕ: Сјећање на великог Алексу Шантића
    150 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА ПЈЕСНИКА ДУШЕ ХЕРЦЕГОВИНЕ: Сјећање на великог Алексу Шантића
О аутору
  • google-share
Previous Story

СУБОТИЦА, 15. ФЕБРУАР 2018. ГОДИНЕ: Традиционално херцеговачко сијело на сјеверу Бачке

Next Story

ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ У ПАРИЗУ: Угледамо ли се ми уопште на Светог Саву? (ВИДЕО)

Оставите коментар Одустани од одговора

banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner

RECENT

POPULAR

COMMENTS

ПОМОЗИМО МИЛОШУ МАСТИЛОВИЋУ: Пошаљи број 1326 на 3030

Posted On 06. 08. 2022.

ГАЛЕРИЈА ЗНАМЕНИТИХ ХЕРЦЕГОВАЦА: Браћа Теодоровић - чувари српства у Трсту

Posted On 06. 08. 2022.

У БАРАЈЕВУ ОДРЖАН ПОМЕН ЖРТВАМА ЗЛОЧИНАЧКЕ АКЦИЈЕ "ОЛУЈА": Живот без идентитета и слободе не вриједи ништа!

Posted On 05. 08. 2022.

Списак презимена покатоличених српских породица у Херцеговини

Posted On 06. 11. 2018.

ИСТОРИЈА О КОЈОЈ СЕ ЋУТАЛО: Друго лице "народних хероја"

Posted On 25. 10. 2016.

Кикс бенд - најпопуларнији бенд у Херцеговини (ВИДЕО)

Posted On 23. 11. 2015.

[…] Преузето са:...

Posted On 07. 08. 2022.

Thank you for sharing, please visit

Posted On 07. 08. 2022.

[…] Преузето са:...

Posted On 31. 07. 2022.

banner

СОЦИЈАЛНЕ МРЕЖЕ

0 Fans
Ауторска права © Слободна Херцеговина, 2013. Сва права су задржана.
 

Loading Comments...