• Српска православна црква (СПЦ) слави Светог Василија Острошког – великог чудотворца, чије се мошти као велика светиња чувају у манастиру Острог.

Православни верници овог светитеља поштују и светкују у свим српским земљама, а његова безбројна чуда препричавају се широм света. У манастир Острог долазе људи и других вероисповести, међу којима има и муслимана који пред моштима Василија Острошког траже спас и исцељење од тешких болести и мука које су их задесиле. Каже се да је Свети Василије током живота више личио на анђела него на човека. Свој дух је уздигао, а тело обесмртио.

Строги пост и без тешких послова

Чуда која се догађају при молитви Светом Василију су небројана. Постоји веровање да они које се заветују да ће на Светог Василија отићи на Духове у манастир Острог, њихова болест или болест неког њиховог најмилијег биће као “руком однесена”.

Ако решите да потражите помоћ овог свеца, треба да почнете строги пост који ће трајати све док на Тројице или Духове не одете на Острог и тамо се причестите. Ако познајете особу која се спрема на овакво путовање, требало би да јој однесете уља, тамјана и памука да са собом понесе и да то остави код свеца “да преноћи”. Памук, уље и тамјан који су ношени на Острог треба чувати за “не дај Боже”.

Данас по народном веровању не би требало радити тешке послове, али ваља да се очисти кућа, како би, верује се, читаве године у дому владали хармонија и мир. Верује се да се на овај празник никако не би требало свађати ни са ким, посебно са својим најмилијима. У супротном, целе година ће вам бити баксузна. Нарочито се треба чувати да вас неко не превари. У неким крајевима се сматра да ће бити родна година ако на овај дан падне снег или буде облачно.

Сматран за свеца још током живота

Свети Василије Острошки рођен је у селу Мркоњићи, у Поповом пољу у Херцеговини, одакле је отишао у требињски манастир Успенија Пресвете Богородице, где се замонашио и започео живот подвижника. Као епископ захумско-херцеговачки и скендеријски живео је у манастиру Тврдошу, служећи православној вери и ћувајући своје вернике од турских свирепости.

Када су Турци разорили Тврдош, Василије се преселио у манастир Острог, где је наставио подвижнички живот и где се упокојио 1671. Манастир је добио име по брду које се уздиже изнад њега и подељен је на Горњи и Доњи Острог, где верници долазе на поклоњење светитељу, посебно на празник Духова, 50 дана по Васкрсењу. Манастир Острог, чије су светиње вековима зидали верни приложници, не може се мерити по архитектури и фрескама са великим средњовековним манастирима, али им је раван по својој духовној снази.

Убрзо после смрти светитеља, људи су почели да долазе на његов гроб како би се исцелили и нашли утеху. Био је сматран за свеца још током живота, а како је време одмицало после његове смрти, култ је све више и више јачао.

Иако се свеци не пореде, Свети Василије Острошки се сматра једним од највећих светитеља у СПЦ, јер његове мошти обилази хиљаде верника свакодневно, а сваког 12. маја манастир Острог буде премали да прими све вернике који дођу на поклоњење.