• Захваљујући иницијативи предсједника Савеза Срба из региона Миодрага Линте, поводом стогодишњице смрти српског пјесника Алексе Шантића, Пошта Србије је први пут одштампала персонализовану марку са његовим ликом.

Извори кажу да је прије сто година, тачније 2. фебруара 1924. године,  освануо најтужнији дан у историји Мостара, када је одјекнула вијест да се у вјечност преселио славни српски пјесник и академик Алекса Ристов Шантић.

Током свог живота Шантић је кроз своје стихове пуне емоционалног бола изражавао родољубље и пркос за национално и социјално угрожен српски народ. Рођен у вријеме Османлијског царства, највећи дио свог живота је провео у Аустроугарском царству у коме је био прогањан.

Дочекавши слободу и остварење сна у коме је српски народ напокон био уједињен у Краљевини СХС, спјевао је најљепшу оду српском војводи Степи Степановићу дочекавши га у родном Мостару.

Историја српске књижевности памти га као једног од најзначајнијих родољубивих пјесника који је посебно био инспирисан косовском тематиком. Да је Алекса Шантић био и остао свесрпски пјесник најбоље свједоче стихови пјесме Моја отаџбина.

Шантић је написао текст за химну Краљевине Србије и био побједник анонимног конкурса, који је 1904. године расписао краљ Петар I Карађорђевић, али под политичким притиском она никад није заживјела.

Деценијама након смрти Шантић је дијелио судбину свог српског народа. За вријеме одбрамбено-отаџбинског рата Срби су убијани и прогоњени из Мостара и долине Неретве.

Дојучерашње комшије су се побринуле да темељно униште и српске симболе у том граду. Тако је порушена и запаљена Саборна црква Свете Тројице подигнута 1873. године, оштећен гроб великог Алексе, а град под Вележом је деценијама био без његовог споменика и улице.

Штампањем поштанске марке Савез Срба из региона жели да подсјети на значај лика и дјела Алексе Шантића са надом да ће његова поезија бити још присутнија у ђачким читанкама и да ће се и будуће генерације Срба напајати господственим родољубљем.