Category

Једном сам и једну другарицу заједно с митраљезом пренио преко набујале ријеке, а навече смо голи спавали под губером док нам се одјећа сушила. Мислиш да ми је на памет пало да је такнем? Мој брате, била је то тешка дисциплина. За кришку јабуке се стријељало. Касније сам слуш...

Весели моји Херцеговци, нарочито они источни. И ја њихов, међу њима и са њима. Сој људи генетски рађан на локалитету једне неравне „камене плоче“ ограђене шумом, кршом и „сумало“ сланом водом с југа. Да, баш плоче и то оне Херцегове која је била већа док је била стари...

Ко први пут долази у Билећу има осјећај да су пред њим два мала града одвојена један од другог, посебно онај на западној страни простране котлине, који је мањи и опасан високим зидинама. Тај мањи град зову Логор. Истина, то није град као други градови, већ ововремени спом...

У једном селу у околини Билеће непосредно послије Другог рата живјела је бројна породица. Имање је било велико, доста земље а и многобројно благо.Како је невјеста спашавала дугогодишњу традицију послушности?   Кућа приземљуша, у једној просторији огњиште, око њега ка...

Љубав. Пишем о љубави, јер увек навијам за љубав. Која год да је лига у питању и ко год између кога да „игра“, ја желим да љубав победи! Пишем о оној правој истинској љубави, а не о тамо некој нужној „именици“ од 5 слова којом се свакодневно испирају наша уста и теше наше уши… Да...

Сваки њен телефонски извјештај према Мостару, а било их је у току дана више јер су посматрања била честа и у одређеним временским интервалима, почињао је лозинком „Метеоре 453.“ Био је то наставак традиције дуге више од пола вијека, јер Билећа је 1892. године ...

Неки ће рећи да сам полудео. Неки ће рећи да сам одавно луд. Ни једнима, ни другима нећу замерити на томе, али ћу написати ово што сам наумио да ће чудо бити. Ужасно ме боли та савремена немарност, већ годинама уназад… Ја ипак живим у 21. веку! Даме ће да опросте, мушкарци ће д...

Једне ноћи 1954. године неки Гачанин из општинске зграде украде два ћилима. Седло је „посудио“ у штали шумске управе, а Зекана се докопао на Хелдишту гдје су га са Ћићом преко ноћи оставили на паши.   Породице Риста Кокоља и Васе покојног Гала Дангубића упари...

Свестан чињенице да јој ни бројне написане књиге проналазача и ловаца на срећу нису довољно пришле, и да јој ни један, простором и временом ограничен, блог неће “пера одбити”, ипак, усудих се. Пише: Божо Бобан Вукоје  Она изискује читав том књига крупне сачме, а не овај “танк...

Како је пулсирао живот у овој малој херцеговачкој вароши педесетих година прошлог вијека. Због чега је пропала најaвљена посјета Карл Малдена Билећи. Билећка свакодневица педесетих година прошлог вијека није могла да прође а да у њој не учествују фризери и брице у чијим радња...

Док се на тихој „умној ватри“ крчка једна интригантна тема о људској срећи и нашој заблуди да је готово увек тражимо тамо где она сигурно није, дајем себи мало права и слободе да опустим своје перо једним оваквим текстом… Аутор: Божо Бобан Вукоје Има дана када слова од мене беж...

Следеће године навршава се седамдесет година Билећке гимназије.Када је грађена почетком педесетих она је у своје темење сабрала вјековну жудњу и жељу билећких Херцеговаца да се отисну у свијет знања, Билећка гимназија била је и остала расадник квалитетних кадрова, струч...