• Знате, ако вас који вјетар случајно нанесе друмовима Републике Српске, и почне дувати ка југу, сигурно ћете се наћи на тлу једне старе земље, земље поплочане каменом, земље Херцегове. Ни мање ни више, ходаћете тлом Светога Саве, тамо гдје је једном одмарао испод  старога храста, који можда још није посјечен.Ходаћете каменом којим је ходио Момо Капор и писао Ивану, или ћете застати да се сликате, док се у задњем кадру виде Дучићеви јабланови. Ако случајно видите старицу повијених леђа, како вам жури у сусрет са слатком од смокава или медом, знајте дошли сте у Херцеговину!

„Па, ђе си ти“-ако чујете ово од људи које први пут видите у животу, немојте се препасти, а дозу чуђења не можемо вам оспорити.Овдје свако свакога зна, а иако не зна, ако је потребно да зна, знаће. Можда ово нисте баш разумјели, али не брините ако останете који мјесец овдје, знаћете о чему вам говорим.

Сјешћете у први кафић на који наиђете, и нећете наћи свакакве воћне купове, шејк или ирску кафу.Међутим, наићете на благи осмијех конобарице, уз обавезно „како сте?“, и понуду за домаћу кафу. Још кад вам уз то понуди „бакин колач“, немате другог избора сем да кажете-да. После ће вам се придружити и локални житељи, постављајући питање за питањем прије но што на једно дате одговор. Говориће Вам о томе како нигдје нема љепше воде, ни зеленијих ливада, а клеће се да нема ни бољих планина.Какве друге, на овим се дише.

Одвешће вас на Црквину, ако вам се потрефи можда чујете и стихове доброг Дучића.

„Моја је земља Сунцу дата…“

Па, како заборавих, причаће вам о серијама, питати да ли их пратите, ако одговорите не, зачуђено ће рећи“Свак је гледао „Рањеног орла“, како болан не знаш Анђелку“, и усхтрирено вас одвести до чувене Анђелкине капије.

Зашто сте долазили ако нисте пробали и чувено вино, па по томе смо на далеко познати. Ко да нисте ни били овдје ако не пробате чувене специјалитете попут кајмака, сира и цицваре.Први залогај ће вам се можда учинити јак, требаће вам и чаша воде, али такав је и живот Херцеговца, јак и борбен, а после све је ствар навике.Тако ћете и ви после првог тањира тражити још. Можда чак и мало старог сира да вам се запакује, да се има за понијети .

Свратићете и до Билеће , обавезно и стати крај  свима познатог језера и изгубићете се у његовом погледу .Одмах да вам кажем, разумијем вас ако сте помислили да је море, велико је оно.

Причу о стећцима ћете чути ако вам се посрећи да наиђете на неког „ученог“, ко ће знати објаснити да то није камен већ историјско благо, које само ми не знамо да цијенимо.

Нека вас пут мало однесе и до Гацка и Невесиња, одморите мало на Клињу и опет заредите круг по земљи Херцеговој. И сваки пут ћете је видјети другачијим очима, јер има у њој нешто тајно, што поред свог познавања ријечи нећете открити. Али још вам је тајније шта вас веже за њу.И док на вашем телефону звони „Има нека тајна веза“, можда не случајно, у комшилуку ћете чути пробу за наступ културног друштва и звук гусала.И ма колико се бунили „традицији“ и образлагали за и против, опет ћете хтјети да се сликате са гуслама и ликом Његоша.

На крају, у вама ће се пробудити жеља да останете бар још који дан.Чиниће вам се да је све ово премало било, причаћете како је лијепо живјети овдје.Можда вама, који дођете на одмор десетак дана годишње и уживате у свим благодатима крша.Онај ко на њему спава, сигурно неће имати такво мишљење. И док се поздрављате са свом родбином, новостеченим пријатељима, у глави ће вам одзвањати оно Анђелкини, „једном кад се вратиш…, а дани заиста иду, и сигурно кад год дођете дочекаће вас пријатељска врата са оним :

„ДОБРОДОШАО, СОКОЛЕ, КОД НАС“

„МА, ГДЈЕ КОД ВАС?“-рећи ће те. И прије но изустите добићете одговор:

„ЧУ ЂЕ, ДОБРОДОШЛИ У ХЕРЦЕГОВИНУ!“

АУТОР: ДАЈАНА АЛЕКСИЋ
ИЗВОР:СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА