• Када сам ишао у основну школу (која је одавно срушена и зарасла у алугу) сваке године смо добијали задатак да напишемо писмени рад о прољећу. Трудили смо се да што љепше и што осјећајније опишемо најљепше годишње доба. Та ми је навика остала до данас, иако сам већ загазио у шесту деценију живота.

Мјесец Мај ми је некако најљепши и најдражи период године, али и поред његове љепоте он има посебно мјесто у нашој историји. У Мају смо убили два краља, за које смо сигурно знали да су били Срби и  једног одбранили за кога још увијек са сигурношћу не знамо шта је био ни одакле је дошао. На крају и он је умро у Мају и сахрањен је уз ријеку суза, толико велику да се оплачу сва три краља која изгубисмо у овоме мјесецу.

И сада би нешто да пишем о Мају. Не знам како да почнем, јер сви почеци којима смо некада почињали потонули су у мору наших заблуда. Да почнем од Првог Маја и првомајског уранка. О је свакако на почетку мјесеца и некада је тога дана “празник слазио на улице наше“  Да, као некад , напишем један хвалоспјев. Мало ли их је написано?  Покушавам али ми  не иде. Сјетих се једне  строфе нечије пјесме која гласи:

 „Град се наш у сунцу таласа
Пјесма се ори и бубањ бије
Поносно ступа радничка класа
Високо наша застава се вије“…

Најснажнији момци, на дугачким моткама, високо издигли црвене лепршаве заставе и мушки ступају испред распјеване радничке класе… Овако почињем причу о првомајском уранку. Покушавам , али ми опет не иде. Можда је боље да напишем пјесму, једну пркосну, снажну, узвишену, мушку,  каква и приличи Првом Мају, празнику радничке класе, чији сам био нераскидиви дио и сада уживам у минималној пензији, убраном плоду мога минулог рада. Па ето нека се моја пјесма зове

МУШКА ПЈЕСМА

Имали смо златну коку, то бијаше живо чудо.
Ех! Како смо уживали у богатству нашем лудо.

У гнијезду пуно јаја, ко дукати сва се злате,
Носили смо пуне руке сваког дана из појате.

Много смо се поносили, истицали наша јаја,
Нашој срећи и заносу нигдје није било краја.

Никад није на пијацу долазила таква роба.
Трговачка завист плану, помами се људска злоба.

А онда нам неки мангуп, да ли манит или слијеп,
Да л’ случајно ил’ намјерно, стави јаја у процијеп.

Попуцаше наша јаја. Жуманце се златно проли.
Неста наше добре коке. Јооој! Како то браћо боли!?

                                                               Боро Граховац

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: ПРЕНОШЕЊЕ И КОПИРАЊЕ ТЕКСТОВА СА ПОРТАЛА СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА, УЗ ОБАВЕЗНО НАВОЂЕЊЕ ИЗВОРА И ЛИНКА, ДОЗВОЉЕНО ЈЕ САМО ОНИМ САЈТОВИМА КОЈИ КОРИСТЕ СРПСКО ПИСМО