Category

„Црни сине, куд ћеш ?“ Па кукала ти мајка гдје си то пошао… Ако чујете ове ријечи, нисте погријешили у Херцеговини сте… Нама то куку дође као:Добар дан,како сте? Нама је за све куку узречица. Кад дијете добије јединицу, куку сине, кад се неко жени:...

Не знам како је то у другим земљама и не занима ме, али сваког дана је та национална бол услед медијског канцера који ју је захватио, све више неиздржива. Како и не била када се налази у поодмаклој метастази разних, свакојаких интереса, лажи и превара. У прево...

„Случајност“. Како година за годином својим бременом „тове и товаре“ овај живот, све сам више мишљења да та реч нема потпору свог реалног постојања. Има је, може и треба да постоји у неке небитне, краткорочне, крајње небитне сврхе и намере, али у контексту иоле оз...

Идући од дубровачке малте, царским друмом према сјеверу, са десне стране пута, смјештена је стара и оронула крчма  звана „Касаба“. Направљена је некада давно, за потребе пијаних официра, по налогу неког, већ заборављеног, цара. Невелико приземно здање, озидано љутим херцеговачким...

Ау! У својој тихој и обавезно послепоноћној „блог атмосфери“ листам ја тај мој wорд документ у нади да међу започетим темама има нека која се иоле брзо може докрајчити и бацити вама пред суд разума, но нема. Шипак ћелави! Или да се вратим „часом“ у моју Билећу и оне детиње да...

Сваки човјек је рођењем осуђен на смрт. На жалост, били ми богати или сиромашни, живјели у палатама какве имају шеици у Абу Дабију, или у колибама од прућа, зов судбине не можемо избјећи. Али престаје ли наш живот онога тренутка кад нас наши ближњи спусте у хладну земљу?  Е,  т...

Дан који се чека преосталих 6 дана седмице и душевно слави тог истог дана. Дан када се не мисли ни о једном другом дану. Мисли се само о њему. Када дође или наступи, тамо у предвечерје, мисли се евентуално још само о његовој пролазности. Јер, ниједан дан није попут њега. Бар, з...

Драги моји Билећани, гдје год да сте и шта сте, Обраћам вам се свима до једнога, с дубоким поштовањем, наклоном и молбом да, за почетак, бар прочитате ове ријечи. Пишем вам о нечему што сви ми знамо, а као да нико ништа о томе не зна. О нечему што сви ми јарко желимо, а...

Здраво животе мој, како си? Какав си? Најзад одвојих мало времена за тебе и нашу кафицу. Нисмо се одавно чули, видели, ни сели да људски поразговарамо. Да видимо где смо, како смо, куда ћемо… Знам да си ми се тражио више пута… Знам и да си ме молио да најзад обратим пажњ...

 Не никох на гријеху, а са смијехом у гријех желе да ме утопе. Даве ме у живом блату. Ударају ме у зенице, и споља и изнутра. Набацују ми омчу око врата. Траже ми неко обољење, закрчење судова, малигни тумор… да би ми препоручили еутаназију. Кажу, боље ће ми бити без мене...

Отприлике је на пола пута између камена и калдрме. Оног херцеговачког и оне београдске. Заволео сам је одавно и фине ме успомене вежу за њу. Била је рај на раскршћу и место где су очи у свом одсјају налазиле толико лепоте да су оне и не тако лепе очи, посматрајући њу, постаја...

Све што је лијепо има крај. Дошли смо и до посљедње приче из серијала Билећке трилогије. Војо Гњато је својим причама исписао историју не само Билеће, већ и многих људи, па и читавих генерација друге половине двадесетог вијека свога краја. Војове приче продукт су чисте љу...