Category

Лежим испружен на каменој плажи и крстарим по небу. Ниђе облачка, а нека пријатна топлина гали душу и одгони ми умор. Тешке ноћи, брате мили. Поред мене неки стари исељеник, по свој прилици Далматинац, прича пријатељу о  чарима америчке демократије.   Знам ја да су Далмацију...

Сумњамо да имаш леукемију па ћемо морати неке претраге да направимо. Ја не проговарам, а они ме легоше на један астал, пометаше по мени некакве штице, пребацише каише и почеше стезати. Стежу, кукала ти хеба, а ја се не дам. Притишћу крвнички, пукнуће каиши или ја. У гла...

Нема шта. Мој, тј. наш блог је добио изванредан коментар на последњи објављени текст „Свако има срце, али нема свако херца…“ Таквим коментарима и дискусијама овај блог и добија свој пуни смисао. Постаје и бива богатији, занимљивији и кориснији. Од самог почетка писања блога чекам...

Мора да јој је тамо нека веза. Сачека трамвај испред хотела, неколико метара од мене. Снимавам. Лијепа, стасита, црна коса мало на валове, примјећујем и очи плавосиве боје, дође ми да нешто проговорим, али ми није дозвољено, а и виђела би да има посла са чобаном. Закључим: ово је...

По небу облаци праве разноврсне фигуре, мијешају се, једне рађају друге, мијењају се слике у разним тоновима, од најтамније модрољубичасте до засљепљујуће златносвијетле. Видим брадате старце, рибе, осјећам свјежину кише која се наговјештава.   Нема љепшег ...

 Тог поподнева био је подређен предстојећој ноћи. Адреналин се све више појачавао. Најважније је било како напустити дом а да не буду примијећени. Предвече су се састали и договорили. С гашењем свјетла у спаваоницама њих двојица искачу кроз прозор, а оне ће их чекати на излазу из...

„Рекли би блог к’о блог, али овај је ипак нешто посебно, можда због тога што га води баш Херцеговац или што има најзанимљивије теме, можда обоје – процијените сами!!!“ Тако о мени и мом блогу, јавно, пред целим својим аудиторијумом написа уредник фејсбук странице са најле...

Тридесет километара низводно од Билеће ријеком Требишњицом једне јунске ноћи далеке 1957. он је доживио незаборавне тренутке. Већ извјесно вријеме борави у ђачком дому Полицe у Требињу.   Прољеће се већ увелико утопило у љето, а он још у учионици дома припрема посљедњи испит...

Oна је била претеча нашег пута у Европу јер је својевремено била највећа понорница на свијету. Тако смо о њој учили у земљописима и доживљавали је у природи. Иако јој је Билећко језеро скратило пут, она и даље понире у Поповом пољу и јавља се у Комолцу као Дубровачка ријека...

Понекад смо прошетали до Каменолома изнад Требишњице након што су га ибеовци напустили. Изгледао нам је као позорница на отвореном, умивен мјесечином и обавијен неком пригушеном сјетом. Молио је на ћутање. Ипак, пјевали смо. Јер, и логораши су пјевали. Некада се са тог мј...

„Само да Бог да, па да овако и остане! Да је боље, не би ваљало…“ Рече она мени и баци ме у менталну репродукцију… Не само што рече, него ми запара и очи и уши и мозак, као и његове мисли, ставове, тежње… Не само што све то запара, него дирну ме и у онај замрачени део где чучи ...

„Поред мене“, поче своје казивање кондуктер Новица, који је испратио и дочекао многе возове у правцу од Билеће до Сарајева, „сједи старији човјек, отворио прозор и прича“: – Пролазимо возом долином Неретве у подножју двију прекрасних планина, Прења и...