Легенда тече као бистра Требишњица , без застоја, без прекида и необајшњених мјеста, радњи и поступака.Народ је чува и преноси из времена у вријеме, с јасним упозорењем да неправда и зло морају бити кажњени а понижени и увређени бити награђени.
Тако је писао Билећанин професор Бранко Џелетовић у својој књизи МИЉОКАЗИ И ПУТОКАЗИ с намјером да отргне од заборава и учини трајним неке моменте из приповједачког миљеа његовог завичаја.
За ову прилику изабрао сам његово казивање о предањима и легендама у билећком крају.
Приметна гомила
У селу Пријевору, око четири километра сјевероисточно од Билеће, крај старог друма који је повезивао Дубровник са Новим Пазаром и даље са Нишом, Скопљем и Цариградом налази се мало узвишење, обрасло старим жбуњем вријеска и кржљавог граба, а прекривено комадима камена.
У народу овог краја позната као Приметна гомила.
Годинама и стотитну година пролазили су туда путниции намјерници, халакали гоничи и пратиоци дугих каравана натоварених коња и магараца, лутали просјаци, бадаваџије и скитнице, склањали се хајдуци вребајући богати плијен и озлоглашене турске зулумћаре.
И свак би по том неком давном завјету, пролазећи овуда, бацио камен на ову гомилу, обавезно говорећи: “Ето, кнеже нек ти је теже!“
Тако је на пустој ледини израсла хумка – Приметна гомила.
Које био тај несрећник, тај кнез, који је притиснут гомилом камења која стално расте, зашто му ни мртвом не дају мира, но на његове већ одавно иструнуле кости наваљују све нови и нови терет.
Ту лежи кнез Предојевић из Пријевора.
Ту су се последњи пут срели очи у очи погледали стари кнез Предојевић и његов синовац турски војсководја Хасан-паша Предојевић.
Ту је пала и извршена стравична пашина пресуда да његов стриц, кнез, буде жив каменован како би Његош рекао:“Вргнут под проклету гомилу“ уз завјет свим будућим путницима да уз бачену анатему, баце по камен на кнежеву хумку.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
