•  У Краљевини Југославији неговано је сећање на ослободилачке ратове.

На обележавање тих догађаја позивани су преживели ратници. Приликом прославе 50 година од Невесињске пушке у Београду јула 1925. организоване су тродневне свечаности. Устаницима и њиховим потомцима одате су највише војне почасти. У свечаностима је учествовало и преко 500 гостију из Француске, Чехословачке, Белгије, Пољске, САД, Русије, Румуније и других земаља. Свечаностима је присуствовала делегација из Невесиња. Присуствовали су Софија Јовановић-Крсмановић и Црвенчанин из Невесиња (1875).

У поворци 19. јула 1925. били су коњичка фанфара, одред војске са заставама свих ратних пукова, инвалиди, музика, вод добровољаца, устаници, музика, четници, Удружење резервних официра и ратника, сељаци у ношњи, музика, соколи, Савез женских друштава.

У поворци су учествовали борци из Кривошија у народној ношњи, чешка делегација са својом заставом, четници „Петар Мркоњић” са заставом,  Херцеговачки добровољци, пољска делегација, четници-комите са заставом и на крају Орјунашке заставе. Међу херцеговцима били су прота Марко и Петар Нешић.

Херцеговачки и црногорски борци на слету у Београду 1930. године

На Теразијама говорио је професор Миленко Вукићевић „Нестор Летописац”. Пред министарством војним говорио је генерал Вучковић.  Делегати су 20 јула 1925. посетили Тополу и присуствовали помену погинулим и умрлим устаницима. Положени су венци на гроб Незнаног јунака на Авали. Био је парастос на Дунавском кеју. Била је конференција професора Владимира Ћоровића и позоришни комад. Обележавање славе Савеза добровољаца било је 21. јула 1925. Сем 1925 године устаници из 1875. дошли су у Београд да би присуствовали Свесоколском слету  у Београду 1930. као део учесника Соколске жупе Мостар.

У наступу мостарске жупе било је симболике. Кроз двоја врата излазили су у колонама. У првим редовима били су барјактари чета. Крз трећа врата, насупрот главној трибини, излазили су устаници из 1875. Пред њима је био вођа, за њим барјактар. Некадашњи устаници су ступали полаганим, старачким кораком, већина њих се подупирала штаповима. На њих су се прикључили добровољци из балканских ратова. Та група старијих и млађих бојовника имала је да послужи млађим, који су ступали у колонама, као светао пример и узор, како се предано има служити отаџбини и ако треба гинути за њу.

У родном крају иза освећења застава најстарији, устаници, примали су их у своје руке и предавали добровољцима из балканских ратова, а они су их предали барјактарима чета. На вежбалишту слета барјактари чета предавали су своје барјаке добровољцима, а ови устаницима. Барјактари су вежбали просте вежбе. Кад су завршили своје вежбе, устаници су им предали барјаке преко добровољаца, на што су сви скупа напустили стадион. (1)

                                   Саша Недељковић
                              члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. С. В, „Са слета у Београду”, „Сокол на Јадрану”, Сплит, јули 1930, бр. 4-6, стр. 46, 47;