ИНАУГУРАЦИЈА НОВИХ ЧЛАНОВА АНУРС: Милован Пецељ међу одабранима

  • У Бањалуци је данас инаугурисано осам новоизабраних чланова Академије наука и умјетности Републике Српске и извршен избор дописних чланова у звање редовних, рекао је предсједник АНУРС-а Рајко Кузмановић.

“Новоизабрани чланови АНУРС-а су Зоран Лакић, Миодраг Орлић, Драган Симеуновић, Никола Цекић, Михајло Вукас, Милован Пецељ, Предраг Милојевић и Небојша Лалић. Наши досадашњи дописни чланови Витомир Поповић, Миливоје Унковић, Бранко Летић и Неђо Ђурућ постали су редовни, рекао је Кузмановић новинарима након редовне и свечане сједнице Академије.

Кузмановић је истакао да ће Академија овим бити додатно оснажена, а новоизабраним члановима уручена су пригодна знамења Академије.

Академик Небојша Лалић изразио је задовољство што је постао члан Академије наука и умјетности Републике Српске.

“Ово је признање за мој рад у развоју медицине у Републици Српској и подстрек за даљи рад. Члан сам и Српске академије наука и уметности и вјерујем да ће сарадња двије академије бити додатно интензивирана”, каже Лалић.

На сједницама су усвојени програм рада за ову годину, извјештај о раду за прошлу и прихваћен позитиван извјештај о финансијском пословању АНУРС-а, који је сачинила Главна служба за ревизију јавног сектора.

Проф. др МИЛОВАН ПЕЦЕЉ

Проф. др Милован Пецељ рођен је 15. децембра 1949. у Гајдобри (Србија). На Природно-математичком факултету у Новом Саду, одсјек географије, дипломирао је 1976, магистрирао 1983. и докторирао 1989. године.

Биран је у звање доцента 1990. на Природно-математичком факултету у Сарајеву, ванредног професора 1997. на Природно-математичком факултету Универзитета у Приштини, а y звање редовног професора 2003. године на Филозофском факултету у Источном Сарајеву (за предмет климатологија са метеорологијом).

Поред редовних наставних обавеза обављао је низ одговорних дужности, међу којима:

  • декан Филозофског факулета Универзитета у Источном Сарајеву (1999−2005);
  • члан Већа научних области грађевинско-урбанистичких наука Универзитета у Београду у два мандата, од 2007. до 2014. године;
  • други потпредсједник Међународне комисије Кошаркашког савеза БиХ (2005);
  • члан Главног одбора СПКД „Просвјета“ (2005−2008);
  • министар просвјете и културе у Влади Републике Српске (2005);
  • руководилац реформе високог образовања у Републици Српској (2004−2006).

Боравио је на универзитетима у Харкову, Кијеву, Москви и Симферопољу. Био је главни и одговорни уредник часописа: „Географски лист” (1984−1987) и часописа Филозофског факултета „Радови” (1999−2005). Изабран је у „Межнационалная Академия Гуманитарних и Естанствених наук” имени кнъзе Щербатовик, Москва (2001).

Добитник је награде „Владимир Ћоровић“ за књигу „Јевто Дедијер – живот и дело)  „за најбоље научно дјело објављено 2009. и 2010. године на српском језику“.

Опус проф. Пецеља садржи 230 библиографских јединица, од тога 16 књига, 21 рад у часописима са СЦИ листе, значајан број радов ана конгресима и у лиценцираним часописима из Србије и Републике Српске и два тематска зборника радова. Према подацима индекса научних цитата Рефералног центра Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ у Београду, у бази Web of science (WOS-SCI), маја 2018. године пронађено је 97 цитата, а вриједност Хиршовог индекса износи 5.

За иностраног члана Академије наука и умјетности Републике Српске изабран 21. децембра 2018. године.

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.

О аутору

Оставите коментар