ИНАУГУРАЦИЈА НОВИХ ЧЛАНОВА АНУРС: Милован Пецељ међу одабранима

ИНАУГУРАЦИЈА НОВИХ ЧЛАНОВА АНУРС: Милован Пецељ међу одабранима

  • У Бањалуци је данас инаугурисано осам новоизабраних чланова Академије наука и умјетности Републике Српске и извршен избор дописних чланова у звање редовних, рекао је предсједник АНУРС-а Рајко Кузмановић.

„Новоизабрани чланови АНУРС-а су Зоран Лакић, Миодраг Орлић, Драган Симеуновић, Никола Цекић, Михајло Вукас, Милован Пецељ, Предраг Милојевић и Небојша Лалић. Наши досадашњи дописни чланови Витомир Поповић, Миливоје Унковић, Бранко Летић и Неђо Ђурућ постали су редовни, рекао је Кузмановић новинарима након редовне и свечане сједнице Академије.

Кузмановић је истакао да ће Академија овим бити додатно оснажена, а новоизабраним члановима уручена су пригодна знамења Академије.

Академик Небојша Лалић изразио је задовољство што је постао члан Академије наука и умјетности Републике Српске.

„Ово је признање за мој рад у развоју медицине у Републици Српској и подстрек за даљи рад. Члан сам и Српске академије наука и уметности и вјерујем да ће сарадња двије академије бити додатно интензивирана“, каже Лалић.

На сједницама су усвојени програм рада за ову годину, извјештај о раду за прошлу и прихваћен позитиван извјештај о финансијском пословању АНУРС-а, који је сачинила Главна служба за ревизију јавног сектора.

Проф. др МИЛОВАН ПЕЦЕЉ

Проф. др Милован Пецељ рођен је 15. децембра 1949. у Гајдобри (Србија). На Природно-математичком факултету у Новом Саду, одсјек географије, дипломирао је 1976, магистрирао 1983. и докторирао 1989. године.

Биран је у звање доцента 1990. на Природно-математичком факултету у Сарајеву, ванредног професора 1997. на Природно-математичком факултету Универзитета у Приштини, а y звање редовног професора 2003. године на Филозофском факултету у Источном Сарајеву (за предмет климатологија са метеорологијом).

Поред редовних наставних обавеза обављао је низ одговорних дужности, међу којима:

  • декан Филозофског факулета Универзитета у Источном Сарајеву (1999−2005);
  • члан Већа научних области грађевинско-урбанистичких наука Универзитета у Београду у два мандата, од 2007. до 2014. године;
  • други потпредсједник Међународне комисије Кошаркашког савеза БиХ (2005);
  • члан Главног одбора СПКД „Просвјета“ (2005−2008);
  • министар просвјете и културе у Влади Републике Српске (2005);
  • руководилац реформе високог образовања у Републици Српској (2004−2006).

Боравио је на универзитетима у Харкову, Кијеву, Москви и Симферопољу. Био је главни и одговорни уредник часописа: „Географски лист” (1984−1987) и часописа Филозофског факултета „Радови” (1999−2005). Изабран је у „Межнационалная Академия Гуманитарних и Естанствених наук” имени кнъзе Щербатовик, Москва (2001).

Добитник је награде „Владимир Ћоровић“ за књигу „Јевто Дедијер – живот и дело)  „за најбоље научно дјело објављено 2009. и 2010. године на српском језику“.

Опус проф. Пецеља садржи 230 библиографских јединица, од тога 16 књига, 21 рад у часописима са СЦИ листе, значајан број радов ана конгресима и у лиценцираним часописима из Србије и Републике Српске и два тематска зборника радова. Према подацима индекса научних цитата Рефералног центра Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ у Београду, у бази Web of science (WOS-SCI), маја 2018. године пронађено је 97 цитата, а вриједност Хиршовог индекса износи 5.

За иностраног члана Академије наука и умјетности Републике Српске изабран 21. децембра 2018. године.

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина