• О НАМА
  • МАРКЕТИНГ
  • КОНТАКТ
  • АРХИВА СТАРОГ САЈТА
  • УСЛОВИ КОРИШЋЕЊА
facebook
twitter
youtube
google_plus
email
  • АКТУЕЛНО
  • УДРУЖЕЊА
    • КЛУБ ГАЧАНА
    • УДРУЖЕЊЕ ТРЕБИЊАЦА
    • „ХЕРЦЕГОВИНА” ЗРЕЊАНИН
    • Билећани
  • ДОГАЂАЈИ
    • КАЛЕНДАР
  • ЛИЧНОСТИ
  • МАГАЗИН
    • СЦЕНА
    • РИЗНИЦА
    • ЖИВОТ ПЛУС
    • СХ ФОТО
  • СПОРТ
  • АКЦИЈЕ
    • ПОДИГНИМО ПРЕБИЛОВЦЕ
  • КОЛУМНЕ
    • БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА
    • ОБИЧАЈИ И ВЕРОВАЊА
    • ОНИМА ШТО ПЛАЧУ
    • ХЕРЦЕГОВАЦ У БЕОГРАДУ
  • СХ ФОТО
  • БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА
НАСЛОВИ
ОГЊЕН КАНДИЋ: Нека покајање, а не чедоморство буде ваш слободан избор
СЛОБОДАН СТАВ: МАКЕДОНСКАТА ЉУБОВ
Херцеговачки корпус Војске Републике Српске красило витештво
У Београду обиљежено 30 година од оснивања Херцеговачког корпуса (ФОТО)
ЦРВЕНЕ РЕКЕ: Промовисана нова књига Радована Ждрала
У Новој Гајдобри прикупљено више од 200.000 динара за изградњу храма
Првооткривени средњовјековни натпис на подручју општине Пљевља
НАЈБОЉЕ ИЗ ХЕРЦЕГОВИНЕ: Kако се прави сок од жалфије (ВИДЕО)
ТЕКЛИНО ЗВОНО ОДЈЕКУЈЕ СА ЗУБАЦА: Прва литургија у обновљеном храму у Орашју (ФОТО+ВИДЕО)
НЕМАЊА ДЕВИЋ О ДАНУ ПОБЈЕДЕ: Како су комунисти „ослободили“ Зеленгору?

МИЛОВАН Р. ПЕЦЕЉ: Саборни храм Светог Архангела Гаврила на Палама

Датум 21. 06. 2017.
Уређује : Слободна Херцеговина
  • Пре дванаест година, на месту где се сада подиже Саборни храм на Палама, лежала је баруштина поред које су, попут трске, штрчала у вис два окамењена костура на чијој бетонској омеђини су никла два нова факултета, Филозофски и Правни, а потом је саграђен и трећи Економски факултет.

Саборни храм на Палама посвећен Светом Архангелу Гаврилу. У позадини је препознатљива панорама Романије

 

ЗА СЛОБОДНУ ХЕРЦЕГОВИНУ ПИШЕ: др Милован Р. Пецељ

 

Благословом Његовог Високопреосвештенства Митропoлита Дабробосанског господина Николаја, поред факултета ударени су, на празник Светих Јоакима и Ане 2008. године, темељи Саборном храму који је посвећен Светом Архангелу Гаврилу. Тако је започета градња храма који се после осам година винуо у висине и достигао 33 метра, што симболизује Христов овоземаљски живот. Коначан изглед храма је осмишљен у пројекту архитекте госпође Љубице Бошњак у коме су спојене све замишљене линије које данас храму дају виткост и хармоничан архитектонски склад.

Простор где су школе омеђене и украшене црквама, представља узвишену симфонију културног и духовног, јер су школе и цркве два носећа стуба сваког друштва. Школа као институција потиче још од Сумерског царства, Египта и Кине и стара је пет миленијума, док је црква утемељена пре више од два миленијума. На тим стубовима почива савремерно друштво. Храм на Палама, који је посвећен Светом Архангелу Гаврилу, симболизује трајање на овим просторима. Градећи цркву поштује се православна вера и традиција која је за Србе важна, јер црква је вечна тапија на наше старе домове и сведочи о трајању српског народа на овим просторима. Изградњом Саборног храма, Пале су обогаћене духовном ауром и добиле су сасвим нови изглед. Пред градитељима је још доста посла на осликавању храма.

Пре нешто више од једног века на Палама је, у време Аустроугарске владавине које се скоро поклапало са анексионом кризом, када је то било знатно теже него данас, саграђена прва и до сада једина црква око које се развијало данашње насеље – Пале. Са тим здањем које је посвећено Успењу пресвете Богородице и данас се поносе сви на Палама. Цркву је пројектовао велики сликар пејзажа Лазар Дрљача, а о градњи се бринуо први паљански свештеник Ђорђо Грабеж, отац младобосанца Трифуна – Трифка Грабежа.

 

Стара цркву на Палама посвећена Успењу пресвете Богородице пројектовао је Лазо Дрљача

Задње деценије живота Лазар Дрљача је провео у старој оронулој брвнари коју је на обалама Борачког језера саградио Алекса Шантић. Говорило се како је Лазaр особењак и самотњак, а заправо велики сликар, сорбонски и бечки ђак, у Шантићевој брвнари нашао је молитвени мир и живео монашким животом од сећања и успомена над развалинама традиције и патријахалне културе.

Данас се Саборни храм Светог архангела Гаврила налази на студентском тргу, покрај три факултета, у новој улици која носи име Алексе Шантића. Имали симболике у томе: Шантић ‒ Дрљача – Грабеж. Дрљачина роднa Блатина код Новог Града (Босански Нови), Шантићев родни Мостар и Грабежове Пале нас уводе у географско-националну вертикалу – Херцеговина – Романија – Крајина. Шта би казао Шантић, песник највеће патријахалне елегије из чијих стихова, односно са старих добрих огњишта, су изашли Жерајићи, Принципи, Грабежи, Чабриновићи, Чубриловићи…

Градњом цркве Светог архангела Гаврила, Митрополија Дабробосанска и Пале добијају још један Саборни храм на важном месту, а Његово Високопреосвештенство благопочивши Митрополит Николај још један у низу храмова које је започео градити за живота у овој епархији. У градњи овог храма добили смо ктитора – задужбинара господина Миломира Кусмука из Пала. Господин Кусмук је, не умањујући значај и других приложника, као Председник епархијског градитељског одбора највећи ктитор-задужбинар овог храма, који овим чином дарује српском народу и завичајним Палама свето место и тако на најбољи начин указује да даривање и грађење цркви живи код Срба и данас, показујући тако нашу урођену побожност и обдареност.

Задужбинарство је позлаћена грана која се негује код Срба и после нестанка српских царева, краљева и деспота. То су чинили Срби чија су имена записана у задужбинару и тако су се на најбољи могући начин одужили свом народу. Не умањујући значај других добротвора и задужбинара, изнећемо три примера. Бранко Тупањац је, као ктитор-задужбинар Херцеговачке Грачанице у Требињу, показао како се треба одужити свом завичају када се гради храм, за који је идеју дао и у коме почива кнез песника Јован Дучић. Када је јачала свест о Београду као престолници Илија Милосављевић – Коларац је подигао на студентском тргу Коларчев народни универзитет и као задужбинар се уписао у ред најзначајнијих градитеља зграда које имају велики културни и историјски значај. Један од најбогатијих Срба с, почетка двадесетог века Лука Ћеловић – Требињац, председник Београдске задруге, национални радник, скроман Херцеговац, без икаквих прохтева, најзначајнији је просветни добротвор у Србији. Целокупан иметак непокретне имовине, у вредности од ондашњих 50 милиона динара, даривао је Београдском универзитету и био његов највећи добротвор.

По оваквим храмовима препознају се многа места и велики градови. Светосавска црква за кратко је постала симбол Београда. Када дођете у Требиње неизоставно ћете посетити Херцеговачку Грачаницу и поклонити се сенама Јована Дучића, у Бања Луци је то обновљени храм Светог Спаса. Време ће неизоставно показати да ће и овај свети Саборни храм на Палама бити незаобилазно место за вернике, туристе и пролазнике који се нађу у Палама. А Пале су град који се налази у подгорини планина Романије, Јахорине и Требевића, тамо где још није замро талас епског стваралаштва. На раскршћу историје, Пале су после четворогодишњег грађанског рата, биле један од стожера стварања Републике Српске. Данас су Пале важан културни и универзитетски центар и град чије су улице препуне високих и витких девојака и младића.

Нека нам Свети Архангел Гаврило „подари крепост божију” и у наше домове доноси благе вести као што их је објављивао у служби људског спасења, како нас подучава владика Николај Велимировић у „Охридском прологу”.

 

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.


Погледајте сличне вести:



  • МОБА У ЉУБУШКОМ: Чишћење комплекса храма Светог Архангела Михаила
    МОБА У ЉУБУШКОМ: Чишћење комплекса храма Светог Архангела Михаила
  • Освештан обновљени Саборни храм у Чапљини
    Освештан обновљени Саборни храм у Чапљини
  • ДОДИК У ТРЕБИЊУ: Градимо Црквину, Саборни храм у Мостару, аеродром на Зупцима...
    ДОДИК У ТРЕБИЊУ: Градимо Црквину, Саборни храм у Мостару, аеродром на Зупцима...
  • ПОНОС ПРАВОСЛАВНЕ ХЕРЦЕГОВИНЕ: Мостарски Саборни храм ускоро под кровом
    ПОНОС ПРАВОСЛАВНЕ ХЕРЦЕГОВИНЕ: Мостарски Саборни храм ускоро под кровом
  • СВЕТА ТРОЈИЦА У МОСТАРУ: Саборни храм биће обновљен и освештан до 2020. године (ВИДЕО)
    СВЕТА ТРОЈИЦА У МОСТАРУ: Саборни храм биће обновљен и освештан до 2020. године (ВИДЕО)
  • МОМИР БУЛАТОВИЋ: Српску трагедију најјаче сам осјетио на Палама
    МОМИР БУЛАТОВИЋ: Српску трагедију најјаче сам осјетио на Палама
  • ПРОФЕСОР МИЛОШ КОВАЧЕВИЋ: „Остани код куће“, студирај српски језик и књижевност на Палама
    ПРОФЕСОР МИЛОШ КОВАЧЕВИЋ: „Остани код куће“, студирај српски језик и књижевност на Палама
  • МИЛОВАН ПЕЦЕЉ: Јевто Дедијер не само да је волио Херцеговину, него ју је уздуж и попријеко препјешачио
    МИЛОВАН ПЕЦЕЉ: Јевто Дедијер не само да је волио Херцеговину, него ју је уздуж и попријеко препјешачио
  • ОСНОВАНО УДРУЖЕЊЕ ЉУБИЊАЦА У БЕОГРАДУ: Милован Пецељ изабран за предсједника
    ОСНОВАНО УДРУЖЕЊЕ ЉУБИЊАЦА У БЕОГРАДУ: Милован Пецељ изабран за предсједника
  • Милован Р. Пецељ: ВЕЧИТИ КАПОР
    Милован Р. Пецељ: ВЕЧИТИ КАПОР
О аутору
  • google-share
Previous Story

БЕОГРАД, 23. ЈУН 2017. ГОДИНЕ: Албум сећања на наше претке из Првог светског рата

Next Story

БУЛУТ – ЧОВЈЕК ОДЛУКЕ: Пребиловачки потомак донио ново злато Србији у баскету!

Оставите коментар Одустани од одговора

banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner

RECENT

POPULAR

COMMENTS

ОГЊЕН КАНДИЋ: Нека покајање, а не чедоморство буде ваш слободан избор

Posted On 20. 05. 2022.

СЛОБОДАН СТАВ: МАКЕДОНСКАТА ЉУБОВ

Posted On 19. 05. 2022.

Херцеговачки корпус Војске Републике Српске красило витештво

Posted On 19. 05. 2022.

Списак презимена покатоличених српских породица у Херцеговини

Posted On 06. 11. 2018.

ИСТОРИЈА О КОЈОЈ СЕ ЋУТАЛО: Друго лице "народних хероја"

Posted On 25. 10. 2016.

Кикс бенд - најпопуларнији бенд у Херцеговини (ВИДЕО)

Posted On 23. 11. 2015.

Nije Sandžak nego je Raška!!!

Posted On 14. 05. 2022.

[…] и Архива Србије. Из...

Posted On 13. 05. 2022.

[…] Преузето са:...

Posted On 10. 05. 2022.

banner

СОЦИЈАЛНЕ МРЕЖЕ

0 Fans
Ауторска права © Слободна Херцеговина, 2013. Сва права су задржана.
 

Loading Comments...