МИЛОВАН Р. ПЕЦЕЉ: Саборни храм Светог Архангела Гаврила на Палама

• Пре дванаест година, на месту где се сада подиже Саборни храм на Палама, лежала је баруштина поред које су, попут трске, штрчала у вис два окамењена костура на чијој бетонској омеђини су никла два нова факултета, Филозофски и Правни, а потом је саграђен и трећи Економски факултет.

Саборни храм на Палама посвећен Светом Архангелу Гаврилу. У позадини је препознатљива панорама Романије

ЗА СЛОБОДНУ ХЕРЦЕГОВИНУ ПИШЕ: др Милован Р. Пецељ

Благословом Његовог Високопреосвештенства Митропoлита Дабробосанског господина Николаја, поред факултета ударени су, на празник Светих Јоакима и Ане 2008. године, темељи Саборном храму који је посвећен Светом Архангелу Гаврилу. Тако је започета градња храма који се после осам година винуо у висине и достигао 33 метра, што симболизује Христов овоземаљски живот. Коначан изглед храма је осмишљен у пројекту архитекте госпође Љубице Бошњак у коме су спојене све замишљене линије које данас храму дају виткост и хармоничан архитектонски склад.

Простор где су школе омеђене и украшене црквама, представља узвишену симфонију културног и духовног, јер су школе и цркве два носећа стуба сваког друштва. Школа као институција потиче још од Сумерског царства, Египта и Кине и стара је пет миленијума, док је црква утемељена пре више од два миленијума. На тим стубовима почива савремерно друштво. Храм на Палама, који је посвећен Светом Архангелу Гаврилу, симболизује трајање на овим просторима. Градећи цркву поштује се православна вера и традиција која је за Србе важна, јер црква је вечна тапија на наше старе домове и сведочи о трајању српског народа на овим просторима. Изградњом Саборног храма, Пале су обогаћене духовном ауром и добиле су сасвим нови изглед. Пред градитељима је још доста посла на осликавању храма.

Пре нешто више од једног века на Палама је, у време Аустроугарске владавине које се скоро поклапало са анексионом кризом, када је то било знатно теже него данас, саграђена прва и до сада једина црква око које се развијало данашње насеље – Пале. Са тим здањем које је посвећено Успењу пресвете Богородице и данас се поносе сви на Палама. Цркву је пројектовао велики сликар пејзажа Лазар Дрљача, а о градњи се бринуо први паљански свештеник Ђорђо Грабеж, отац младобосанца Трифуна – Трифка Грабежа.

Стара цркву на Палама посвећена Успењу пресвете Богородице пројектовао је Лазо Дрљача

Задње деценије живота Лазар Дрљача је провео у старој оронулој брвнари коју је на обалама Борачког језера саградио Алекса Шантић. Говорило се како је Лазaр особењак и самотњак, а заправо велики сликар, сорбонски и бечки ђак, у Шантићевој брвнари нашао је молитвени мир и живео монашким животом од сећања и успомена над развалинама традиције и патријахалне културе.

Данас се Саборни храм Светог архангела Гаврила налази на студентском тргу, покрај три факултета, у новој улици која носи име Алексе Шантића. Имали симболике у томе: Шантић ‒ Дрљача – Грабеж. Дрљачина роднa Блатина код Новог Града (Босански Нови), Шантићев родни Мостар и Грабежове Пале нас уводе у географско-националну вертикалу – Херцеговина – Романија – Крајина. Шта би казао Шантић, песник највеће патријахалне елегије из чијих стихова, односно са старих добрих огњишта, су изашли Жерајићи, Принципи, Грабежи, Чабриновићи, Чубриловићи…

Градњом цркве Светог архангела Гаврила, Митрополија Дабробосанска и Пале добијају још један Саборни храм на важном месту, а Његово Високопреосвештенство благопочивши Митрополит Николај још један у низу храмова које је започео градити за живота у овој епархији. У градњи овог храма добили смо ктитора – задужбинара господина Миломира Кусмука из Пала. Господин Кусмук је, не умањујући значај и других приложника, као Председник епархијског градитељског одбора највећи ктитор-задужбинар овог храма, који овим чином дарује српском народу и завичајним Палама свето место и тако на најбољи начин указује да даривање и грађење цркви живи код Срба и данас, показујући тако нашу урођену побожност и обдареност.

Задужбинарство је позлаћена грана која се негује код Срба и после нестанка српских царева, краљева и деспота. То су чинили Срби чија су имена записана у задужбинару и тако су се на најбољи могући начин одужили свом народу. Не умањујући значај других добротвора и задужбинара, изнећемо три примера. Бранко Тупањац је, као ктитор-задужбинар Херцеговачке Грачанице у Требињу, показао како се треба одужити свом завичају када се гради храм, за који је идеју дао и у коме почива кнез песника Јован Дучић. Када је јачала свест о Београду као престолници Илија Милосављевић – Коларац је подигао на студентском тргу Коларчев народни универзитет и као задужбинар се уписао у ред најзначајнијих градитеља зграда које имају велики културни и историјски значај. Један од најбогатијих Срба с, почетка двадесетог века Лука Ћеловић – Требињац, председник Београдске задруге, национални радник, скроман Херцеговац, без икаквих прохтева, најзначајнији је просветни добротвор у Србији. Целокупан иметак непокретне имовине, у вредности од ондашњих 50 милиона динара, даривао је Београдском универзитету и био његов највећи добротвор.

По оваквим храмовима препознају се многа места и велики градови. Светосавска црква за кратко је постала симбол Београда. Када дођете у Требиње неизоставно ћете посетити Херцеговачку Грачаницу и поклонити се сенама Јована Дучића, у Бања Луци је то обновљени храм Светог Спаса. Време ће неизоставно показати да ће и овај свети Саборни храм на Палама бити незаобилазно место за вернике, туристе и пролазнике који се нађу у Палама. А Пале су град који се налази у подгорини планина Романије, Јахорине и Требевића, тамо где још није замро талас епског стваралаштва. На раскршћу историје, Пале су после четворогодишњег грађанског рата, биле један од стожера стварања Републике Српске. Данас су Пале важан културни и универзитетски центар и град чије су улице препуне високих и витких девојака и младића.

Нека нам Свети Архангел Гаврило „подари крепост божију” и у наше домове доноси благе вести као што их је објављивао у служби људског спасења, како нас подучава владика Николај Велимировић у „Охридском прологу”.