• Милион динара је утрошио у обнову манастира Тврдош код Требиња наш исељеник у Америци Никола Руњевац

У области старе Травуније у близини Требиња, у подножју брда Кличања поред реке Требишњице налазио се у средњем веку манастир Успенија пресвете Богородице познат међу народом Херцеговине и Црне Горе под именом Тврдош.

Овај назив манастир је добио због кршевитог и тврдог терена на коме је подигнут.

Народно предање прича да су манастир Тврдош основали Цар Константин и Царица Јелена, али је ова традиција без стварног историјског ослонца. Према другој верзији изгледа да је манастир саградио Херцег Шћепан некадашњи владар Херцеговине. Најпоузданији податак о градњи манастира је запис у Октоиху данашњег манастира Савине код Зеленике. Запис је писао неки Марко Требињац г. 1509 и у њему каже да је као неимар радио на изградњи манастира по наредби архијереја кир Васариона и архиепископа кир Јована, који је столовао у Требињу. По том запису произлази да су кир Васарион н кир Јован основали Тврдош манастир. Занимљиво је напоменуги, да су и после, попгго су Млечићи порушили манастир столовала у њему два митрополита, Саватије и Нектарије.

Ближи подаци о манастиру из 16. века врло су оскудни. Кроз 17. век вести о Тврдош манастиру су обилније, а и разноврсне. За време митрополита Василија Јовановића (1639 – 1671) чудотворног острошког Светитеља, под чијом су се управом спојиле две до тада растављене херцеговачке митрополије, манастир је напредовао. Две деценије после смрти Св. Василије 1693. Турци заузеше манастир, а 35 калуђера пребегне у Херцег Нови, који се у то време налазио под млетачком влашћу. Млетачке власти уступиле су избеглим калуђерима једну малу цркву у данашњим Мељинама и две напуштене турске куће са три ливаде.

Поред овога уступили су им и нешто земље у оближњем селу Подима, као и један пашњак у селу Репалу. Ове бенефиције добили су калуђери зато, што су бодрили хришћански народ јужне Херцеговине у борби против Турака, чиме су помогли успеху млетачког оружја. Ове успехе изричито признају и млетачке власти у писму од г. 1696 које се чува у дубровачком Архиву, а у коме нарочито истичу ревност тадањег Владике Нектарија Зотовића, чији потомци и данас живе у требињском срезу.

У борбама против Турака г. 1694 Млечићи су освојили манастир Тврдош. који је био права средњевековна тврђава. Али ратна срећа убрзо је напустила Млечиће и они су се морали повући. Поводом тога фаталног узмака млетачки Провидитор Марђело наредио је војсци Млечића да се манастир поруши, како се не би Турци понова утврдили у њему. Ово наређење је извршено и манастир се налазио у рушевинама пуних 250 година, док се опет недавно није нашао један родољуб, наш исељеннк у Фрезу (Калифорнија) г. Никола Руњевац фармер.

Г. Руњевац је као младић пре 40 година, одлазећи као сиромашно сеоско дете из околине Требиња у Америку, заветовао родитељима и сеоском свештенику да ће ако заради у непознатом свету доста новаца, обновити славни Тврдош манастир и на његовим рушевинама подигнути Храм Св. Успенија као своју задужбину. Овај завет је и привео у дело. Храм Св. Успенија саграђен је у византијском стилу и реконструкција је старе цркве која се налазила уз манастир. Целокупни трошкови око изградње тврдошког Храма износили су преко милион динара.

И.Ш./Време 1937
Извор: Универзитетска библиотека Београд