У СУСРЕТ 9. ЈАНУАРУ: Пјесма посвећена Миленку Лаловићу Заврати – команданту са Борака

  • Проф др Јово Радош написао стихове посвећене команданту батаљона у Невесињској бригади и команданту бригаде са Борака

ЗАВРАТА

Миленку Лаловићу – Заврати

Јеси ли то ти, Миленко,
јуначе,
мајоре српске војске
из отаџбинског рата,
кога су сви у Херцеговини
звали Заврата:
по прађедовској капи,
коју си  дично носио,
док су гранате ломиле камен
и док је митраљез косио.

Лијепо је било виђет је на теби,
на стаситој људини,  са  црном брадом,
ко некада на војводи Богдану
међу устаничком армадом.

Јеси ли то ти, брате Миленко,
старешино и ратни друже,
познам ти очи соколове,
које су сада тужне.

Јесам, ја  сам, а ко и да нисам,
прозбори Миленко, тихо и благо,
не туку дамари више ко некад,
збогом младости и збогом снаго.

Сломила ме војна, а мало и године
и борбе љуте, про камене подине.
Крв и људске ране и сад видим по ноћи,
кратко се уведем у сан
и чекам, кад ће јутро доћи.

Жао ми је сваког погинулог војника,
посебно сваког мајчиног јединка,
па зато ходам дуго, да ме студени вјетар бије,
али, ако се подигне ратни барјак,
ставићу заврату као и прије.

 

 Јово Радош

 

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.

О аутору
  1. Uroš Radaković Reply

    Dopada mi se nezaborav što gajite i obeležavate VI POSEBNI. Posebni LjUDI.
    Naročito mi je drago i ponos, što poznajem čoveka što stajaše ispred. Ispred stroja branioca, ispred vremena…

Оставите коментар