• ​На нечију радост, а на нечију жалост, захваљујући нашим програмерима портал Слободна Херцеговина је сачуван и поново  видљив и доступан читаоцима.

Сајт је оборен 9. септембра 2020. године у 13.30. Послије неколико сати отклоњени су сви проблеми, а тренутно се ради на утврђивању IP адресе нападача како би се поднијела пријава надлежним институцијама.

Баш као у баснама, у неколико сати мрака, појавили су се пријатељи спремни да са капљом воде пожар угасе, баш као и они који су били спремни да радо додају још по неку суву сламку да би се ватра распламсала и прогутала све.

Основно питање је коме и зашто смета завичајни сајт у Србији?

СХ је портал понајвише окренут активностима Срба Херцеговаца у Србији. Кроз ових седам година рада трудили смо се да тамо, гдје можемо, помогнемо, а тамо гдје то није могуће – никоме не наносимо штету.

Поред ћирилице коју упорно промовишемо Слободна Херцеговина је препознатљива и по бројним ауторима, међу којима је велики број високо образованих људи. За седам година рада објављено је на стотине текстова познатих и признатих пера и друштвених ауторитета.

Са поносом можемо да нагласимо и да је СХ једини херцеговачки портал који међу сталним сарадницима има и академике. Поносни смо и што су се и поједине српске владике и свештеници љубазно одазивали на молбе и намјенски са пуним повјерењем писали ауторске текстове који су ексклузивно публиковани на порталу Слободна Херцеговина. Са таквим потенцијалом нашем порталу, заиста, нису потребни туђи текстови.

УМЈЕСТО ЗАХВАЛНОСТИ ЗА БЕСПЛАТНУ РЕКЛАМУ – СТИГЛА УПОЗОРЕЊА

Међутим, имајући у виду да имамо велики број читалаца, који се искључиво информишу на порталу Слободна Херцеговина, са времена на вријеме, преносили би понеку (углавном агенцијску) информацију која би била корисна Херцеговцима у Србији.

Да не би угрозили право на ексклузивност, такве вијести биле би преношене са приличном временском дистанцом. Увијек су се строго поштовала ауторска права и Закон о јавном информисању.

Сваки туђи текст на порталу Слободна Херцеговина био је јасно обиљежен не само са наведеним извором, већ и са упутницом (линком) ка њему. Умјесто захвалности што локалне херцеговачке портале на тај начин рекламирамо и ширимо њихову гледаност у Србији, порталу Слободна Херцеговина упућене су опомене пред тужбу.

Прву опомену упутио је портал trebinjelive.info, коју је као главни уредник потписао  Желимир Ковачина.

Случајно или не, идентичним рјечником непосредно пред хакерски напад на портал Слободна Херцеговина стигло је и упозорење које је потписао Манојло Ћук,  директор Центра за информисање и образовање Требиње.

Желимо да истакнемо да имамо пуну свијест да портал Слободна Херцеговина до данас није починио апсолутно никакав прекршај, нити је повриједио било чија ауторска права. Наравно, у будућности се више никад неће десити да портал СХ преноси било који текст са ових медија, али због јавности смо жељели да укажемо на неке чињенице и откријемо мотиве због којих су баш ова поменута господа упутила ова упозорења.

Импресум редакције trebinjelive.info  (printscreen www.trebinjelive.info)

Контрадикторни импресум

Портал trebinjelive.info основао je Божо Морић. С обзиром да је запослен у Градској управи Требиња, због сукоба интереса, (а и да се Власи не досјете) у импресуму стоји да је в.д. главног и одговорног уредника новинар Желимир Ковачина, који је потписник упућеног упозорења.

Ипак, у дијелу у коме се описује редакција и сада је наведено да је уредник Божо Морић.

МОЖДА ВЕЋ ДАНАС ИЗБРИШУ И ОВАЈ ДОКАЗ: У одјељку Редакција на дан 9. септембра 2020. године пише да је уредник портала Божо Морић (printscreen www.trebinjelive.info)

Поред бројних активности Морић је током 2019. године био и координатор пројекта „У камену уклесано“ који је током прошле године проводила бошњачка фондација „Мак Диздар“ из Стоца.

О томе су детаљно писали медији широм БиХ:

“Фондација Мак Диздар је пројект “У камену уклесано” покренула је уз подршку Међународне организације за миграције (ИОМ) и УСАИД-а, а све у циљу повезивања младих особа које ће кроз заједнички рад заштитити и промовисати културно наслијеђе БиХ. У склопу пројекта “У камену уклесано” тимови младих особа у 5 опћина (Посушје, Требиње, Столац, Фоча, Травник) раде на регистрацији, истраживању и обиљежавању некропола стећака у опћинама у којим живе.”

УГРОЖАВАЊЕ ВИТАЛНИХ ИНТЕРЕСА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Суштина овог пројекта је да се стећци на подручју Источне Херцеговине уписују као нематеријално културно добро народа Босне и Херцеговине. Користећи свој утицај у Градској управи Морић се путем државних медија јавно хвалио учешћем у овом пројекту.

Божо Морић јавно промовисао фондацију „Мак Диздар“ из Стоца на јавном сервису Републике Српске (printscreen РТРС)

Слободна Херцеговина у тексту ЗА ШАКУ МАРАКА: Штетни активизам требињских “волонтера”  је скренула пажњу о посљедицама акције у којима се “српски културни идентитет” претвара у “мултикултурално благо свих народа” чиме се директно угрожавају витални интереси Републике Српске.

Наиме, вијест да је група младих Требињаца покренула акцију заштите и уређења средњевјековних некропола на подручју овог града преправила је 1. маја 2019 године медије широм Републике Српске.

У поменутој вијести коју је емитовала државна агенција Срна, a коју су потом пренијели бројни српски медији, помиње се да су млади волонтери из Требиња обишли некрополу стећака на подручју села Горње Гранчарево код Требиња. Наводно су од  мјештана сазнали да се подручје гдје се налазе стећци зове Варин бријег. Истина је другачија.

Наиме, вијест о чишћењу поменуте некрополе са свим детаљима је на свом јутјуб каналу,  објавио др Горан Комар још 30. марта 2019. године.

Овај специјалиста опште медицине из Херцег Новог, као сарадник Музеја Херцеговине, већ деценијама се темељно бави историографијом. Обрадио је бројне изворне ћириличне документе Боке Которске и Дубровника из периода од XVII до XIX вијека, сабрао мноштво података за политичку, а нарочито црквену историју и објавио многе монографије. У жељи да сачува српско национално благо, обишао је на стотине локација стећака широм Босне и Херцеговине.

УПОЗОРЕЊЕ ИСТОРИЧАРА

Да учешће у овом „мултикултуралном пројекту БиХ“ може бити штетно по српске националне интересе указао је и гласовити бањалучки историчар Борис Радаковић, иначе члан активног и утицајног удружења историчара „др Милан Васић“ из Бањалуке.

Његов текст под насловом ЧИЈИ СУ СТЕЋЦИ: Поводом сумњивог пројекта „У камену уклесано“ прочитајте овдје.

У немогућности да понуди аргументе који би га оправдали за учешће у овом пројекту Морићу је преостало да у погодном тренутку упути „опомену пред тужбу“ коју је послушно потписао Желимир Ковачина.

ГЛАСИЛО ЈАВНО – УРЕДНИШТВО ТАЈНО

Ситуација са Гласом Требиња је комплекснија. Овдје је примјењена тактика „напад је најбоља одбрана“. Наиме, портал Радио Требиње је започео са радом неколико мјесеци након Слободне Херцеговине. Односи ове двије редакције били су коректни. Размјена банера, колегијална сарадња су били дио наше комуникације.  Из те сарадње проистекла је и сарадња са Гласом Требиња која је била веома коректна и у првих неколико мјесеци Ћуковог мандата.

Међутим, у импресуму Гласа Требиња нигдје се не наводи ко је заправо главни уредник те новине.

printscreen Глас Требиња

У неколико службених дописа, умјесто потписа главног уредника стајало би редакција Гласа Требиња. Гласило јавно, уредништво тајно. Ипак, у јавности би се приликом промовисања овог листа на локалној телевизији најчешће појављивала Јелена Даниловић.

Колекционарка партијских књижица

Мада у њеној званичној биографији стоји да је ријеч о дипломираном географу, у Требињу је најпознатија као колекционар партијских књижица. За неколико мјесеци прешла је пут од СДС, да би се потом обрела у странци бившег требињског градоначелника Славка Вучуревића и била перјаница ПДП, а онда непосредно пред изборе 2016. године мјесто под сунцем нашла на листи СНСД.

Колекционарка страначких књижица, у то вријеме (прије удаје) позната као Јелена П. Ковачевић, је у фебруару 2017. године, ничим изазвана, на Сајму туризма у Београду, пред више свједока вербално напала Трифка Ћоровића, оснивача портала Слободна Херцеговина, који је том приликом дошао да, као и сваке године, објави репортажу. Важно је напоменути да, за разлику од ње, Ћоровић до дан данас није члан ниједне политичке организације у Републици Српској.

Јелена Даниловић на штанду Туристичке организације Требиња 2015. године. У то вријеме члан СДС (Фото: Трифко Ћоровић)

Какав статус у Гласу Требиња има Јелена Даниловић својевремено је детаљно описао Директ портал у тексту под насловом СНСД-овки партија обезбиједила два посла у јавном сектору – истовремено.

Суштина текста могла би се свести на кључну реченицу: „Даниловић има чак два посла у јавном сектору. Наиме, она је већ двије године упосленица Хидроелектрана на Требишњици (ХЕТ), али на посао не иде у ово јавно предузеће, већ се у јавности представља као новинарка „Гласа Требиња“, новина које дјелују при Јавној установи „Центар за информисање и образовање“ у Требињу.“

Непријатна ситуација је брзо заташкана, али је било природно да након овог догађаја дође до захлађења односа, који су били видљиви кроз једнострано уклањање банера Слободне Херцеговине са портала Радио Требиња, а потом и необјављивање текстова у Гласу Требиња.

Упркос томе, редакција Слободне Херцеговине је широкогрудо наставила сарадњу са новинарима Радио Требиња уступајући за њихове потребе своје прилоге, аудио записе,  па чак се и директно  телефонски укључујући на позив појединих колега.

НОВОКОМПОНОВАНА „РЕСАВСКА ШКОЛА“

Раскид сарадње са порталом Слободна Херцеговина званично никад није ни постојао. Зато је у међувремену за своје потребе Глас Требиња промовисао Н.Н. као дописницу из Београда.

Мада неискусна у овом послу студенткиња је у пракси примјенила добро познату херцеговачку изреку „лакше коњу без самара“. Схватила је да је много лакше да за мјесечник искористи готову причу са сајта Слободна Херцеговина уз незнатне измјене и промјене редослиједа реченица. Тако је са првог скупа, одржаног на Калемегдану, преписала готово све. Када смо се јавно пожалили да је текст преписан од „редакције Гласа ТБ“ смо добили одговор.

Комплетну преписку прочитајте овдје.

Међутим, како то обично бива, важни су детаљи. Међу говорницима на Калеменгдану није било Слободана Маринковића директора ОШ Јован Дучић из Београда, који је своју изјаву накнадно послао мејлом само за портал Слободна Херцеговина.

Директор ОШ Јован Дучић” Слободан Маринковић и Жарко А. Бутулија (Фото: Трифко Ћоровић)

Након тог аргумента, „уредништво“ се више није оглашавало, а „дописница“ је у наредним мјесецима уложила мало већи труд да преприча написано са портала Слободна Херцеговина. Први догађај била је комеморација чувеном херцеговачком пјеснику Божидару М. Глоговцу, а други академија посвећена Ристу и Бети Вукановић.

У сваком случају на ове ствари се даље нисмо обазирали, а корона је омела даљи развој каријере Н. Н.

Међутим, то није све.

Глас Требиња игнорисао изложбу „Васкрс Светиња“

Захваљујући чињеници да је Слободна Херцеговина најутицајнији медиј за Србе Херцеговце у Србији, често смо у прилици да неке значајне ствараоце упутимо у завичај. Тако смо предложили културним институцијама у Требињу да буду домаћини изложбе „Васкрс светиња“ аутора Зорана Јовановића Мачка. Уједно, то је била прилика да се премијерно представи књига адвоката др Горана В. Ђорђевића „Противправности Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница“.

Ово изузетно вече, посвећено одбрани светиња у братској Црној Гори, одржано је у најпрестижнијој регионалној установи културе Музеју Херцеговине у Требињу. Упркос чињеници да је новинар Радио Требиња написао текст са овог догађаја, након неколико дана шокирало нас је сазнање да „Глас Требиња“ најзначајнијем догађају одржаном у јулу мјесецу у овоме граду није посветио ниједно слово. Упућена је и критика на друштвеним мрежама након чега је стигло ово „упозорење“ потписано од стране директора Манојла Ћука.

Не занима их ни продаја ни читаност

Глас Требиња је лист дуге традиције, на жалост, сваком професионалцу је видљиво да га тренутно води аматерски тим људи. Поред очајног дизајна, што је први утисак кад се лист узме у руке, он заправо има врло оскудан садржај. Ријеч грађана није присутна, као ни било какво сучељавање ставова.

По традицији се купује због помена и читуља који некад заузму и четвртину листа. Остатак се своди на дневне активности Градске управе углавном ископиране са локалних портала. Такви прилози углавном постају антиреклама, што еснафски дио редакције препознаје, али и њима је лагодније  ћутати.

У тако оскудном и отужном садржају портал Слободна Херцеговина је објављивала најбоље из Гласа Требиња, али ево како и на који начин.

Када би Глас Требиња био повучен из продаје на порталу СХ објављивани су текстови два дугогодишња и свакако најзначајнија аутора тог листа. У питању су биле колумне српског књижевника, приповједача и новинара Шћепана Алексића и репортаже првог пера Херцеговине Жарка Јањића.

На тај начин, не само да нисмо угрожавали тираж Гласа Требиња, него смо се трудили да бесплатно промовишемо тај лист са упутницом (линком) на претплату за електронско издање. Међутим, руководеће људе Гласа Требиња свакако продаја не интересује. Живе од буџета и кога је још брига за приход од читалаца. Довољни су сами себи. Нека тако и остане.

Слобода се не продаје ни за све благо свијета

Слободна Херцеговина ће, као и до сада, бити отворена за сваки вид сарадње са  заинтересованим медијима из завичаја подразумјевајући учтивост и међусобно поштовање. Обарање сајта је само успутна лекција из које излазимо богатији за искуство и спремнији за нове изазове.

Требињским ћатама поручујемо: Non Bene Pro Toto Libertas Venditur Auro.