• У Црној Гори се данас у школама не слави школска слава – Свети Сава. У Републици Српској и Србији то су празници за памћење. Не треба више ваљда никога подсјећати ко је био Свети Сава у српском народу. Слободан Ерић каже: „Био је први архиепископ аутокефалне самосталне Српске цркве, први просвјетитељ, јер је започео просвјетну дјелатност, просвјетљујући српски народ у оном што је најважније − у вјери у Бога − и први законодавац у српском народу“.

Но, треба подсјећати да се Свети Сава славио у школама на нашим просторима „у турско вријеме“, што говоре и документа која су објављена у јединим српским новинама у Турској – „Цариградском гласнику“ о прослави Светог Саве у Беранама.

Прилажем један документ који сликовито свједочи о тадашњим приликама у турској царевини око прославе Светог Саве у школама, а који се односи на школу у Доњој Ржаници код Берана, а слична ситуација је била и у другим школама у овом крају.

У „Цариградском гласнику“ бр. 16 из 1904. г. Иван А. Чукић, учитељ из Доње Ржанице, објавио је чланак у коме говори о Доњоржаничкој школи:

„Ево већ пета година од како је у овом селу отворена српска школа и од како у њој многи српчићи славе првог српског просветитеља Св. Саву. (…) Миралај Хамди бег испратио је прошле године два мајстора који су школску зграду из основа поправили. Нека му је велика хвала, а такође и Зејнел бегу који приложи 275 гроша преко свога опуномоћеника Асан ефендије на име помоћи сиромашним ђацима својих чифчија. Пошто у селу нема цркве то се народ на Светог Саву ујутру рано, искупио у школи гдје одржасмо јутрење. Обред су обавили поп Максим Поповић и поп Ново Недић…“.

Даље се каже у чланку: „Пред многобројним народом из 6 села говорили су и то г. Мираш о чувању здравља, а потписати „Шта је темељ народности“… За све уредно весеље нека је хвала г. Мирашу, мјесном надзорнику Сави Чукићу, а особити мухтарима: Симону Чукићу, Милићу Аковићу и Нову Томовићу…“

Ево још једне репортаже у „Гласу Црногорца“ од 12. фебруара 1905. године, у броју шестом, на страни трећој, у којој се описује прослава Савин-дана у Беранама, које су тада још биле под турском влашћу, у којој стоји: „Светосавска прослава у Беранама“ – Извјештач М. Н. пише: „Хитам да извијестим поштоване читаоце ‘Гласа Црногорца’ да смо ми Беранци ове године, прославили школску славу – Св. Саву, свечаније но икада. Ове ретке, с радошћу пишем, јер се оваковом одзиву овдашњих грађана, има радовати сваки брат Србин, и нећу прећерати кад кажем, да Беранци у оваквим и сличним случајевима, могу послужити за углед другима, сразмјерно већим и богатијим варошима у царевини“.

Зашто је Свети Сава засметао творцима новокомпонованог образовног система у Црној Гори, кад тада локалним Турским властима није? Једна од битних карактеристика Српске Православне Цркве несумњиво је и та, да је она светосавска Црква, јер је Сава Немањић њен утемељитељ, те се о светосавском Православљу може говорити са посебног аспекта у оквиру општег Православља.

У Црној Гори такође се прослављао Свети Сава. Ово прослављање у Црној Гори говори и да је Православна Црква у њој српска, односно да је у вријеме постојања самостална црногорска држава себе сматрала органским дијелом Српске Цркве, без обзира на њену принудну јурисдикциону разједињеност.

О томе пише проф. др Александар Стаматовић, историчар који се бавио овом темом. Он каже „да је Црква у Црној Гори била одвојена и несрпска, у њој се не би ни прослављао Свети Сава. Прослављање Светог Саве у Црној Гори био је широко народни обичај, редован обичај, али и слава са високим културним реномеом и уз учешће и подршку династије Петровића и државних великодостојника“. Ово прослављење може се пратити кроз ондашњу црногорску штампу, практично од њених првих корака, односно од излажења „Гласа Црногорца“, званичног државног листа, а и преко неких листова, који су периодично излазили у неколико црногорских градова.

Пише: Горан Киковић, историчар
ИЗВОР: ИН4С