Када се човјек, искаљен у животу, врати свом завичају – не корацима, већ ријечима – онда настаје књига каква је збирка пјесама „Огњиште“ Митра С. Марковића. Ријеч је о искреној, промишљеној и духом утемељеној поезији, у којој свака строфа мирише на Херцеговину, а свако слово на успомену, опомену и наду.

Аутор је рођен 1954. године у селу Надинићи код Гацка, одрастао на херцеговачкој крши и васпитаван уз гусле, завичај, рад и образовање. Данас живи у Београду, али у својим пјесмама никад није напустио родно огњиште. Завршио је Економски факултет, а својим стиховима присутан је у књижевном клубу „Сцена Црњански“, на порталу „Слободна Херцеговина“, као и у бројним зборницима и часописима. Добитник је прве похвале на Мајским сусретима 2024.

У збирци „Огњиште“, Марковић не тражи пажњу – он је дијели. Са читаоцима. Са прецима. Са савременицима. Пјесме обилују мотивима трагања за смислом, духовним уздизањем, отпором бесмислу савременог свијета и љубављу према српском језику, у оба његова нарјечја – ијекавском и екавском – како би се обухватила сва пуноћа народног осјећања.

Његови стихови нас подсјећају да истинска вриједност није у бљештаву свијета, већ у тихом сјају душе која не заборавља ко је и одакле је. „Огњиште“ није само симбол дома, већ и унутрашњег пламена који грије и онда кад зима захвати свијет.

Збирка „Огњиште“ Митра С. Марковића је духовна мапа повратка – себи, народу, језику. У времену у којем нас бомбардују површношћу и заборавом, ова књига нас враћа темељу. Враћа нас огњишту.

Огњиште

Не питај ме ништа, и данас ми фали
Колиба и огњиште из оног доба
Кад сам био срећан, дјечак мали
На веригама виси котао стари
У њему мајка млијеко вари
Онда га разљева у дрвене шкипе
Намјешта их на полицу, а они шкрипе
Отац са гуслама и „Бој на Мишару“
Два гаврана слијећу на кулу стару
На стару кулу Кулин капетана
Да пренесу абер Кади са мејдана
Не надај се Кадо, Кулин неће доћи
Посјече га Црни Ђорђе, усред тамне ноћи
Након пола вијека у сан ми дођу
Два вола – сокола, пуна их је штала
Разиграна ждребад и јагњад мала
Мајчина цицвара и пита испод сача
Пршута са тавана,што мишице јача
Купус и кртола из баште наше
И старо вино из старе чаше
Све сам то имао, кад сам био мали
Не питај ме ништа, и данас ми фали