• Удружење Срба Херцеговаца и пријатеља у Србији позива јавност на свечано представљање Првог тома Сабраних дјела проте Марка С. Поповића Родољуба. Овај значајан културни догађај биће одржан у уторак, 4. јуна, са почетком у 18:00 часова у просторијама Матице српске у Новом Саду. 

У уторак, 4. јуна, са почетком у 18:00 часова, просторије Матице српске у Новом Саду биће мјесто одржавања изузетног културног и духовног догађаја. У организацији Удружења Срба Херцеговаца и пријатеља у Србији, новосадској публици биће свечано представљен Први том Сабраних дјела проте Марка С. Поповића Родољуба (1869–1936), знаменитог српског учитеља, свештеника и једног од највећих националних прегалаца свога доба на просторима Херцеговине. Овај капитални издавачки подухват свјетлост дана угледао је под окриљем „Видослова“, издавачке дјелатности епархије Захумско-херцеговачке и приморске, а на његовој припреми као уредник и приређивач потписује се парох столачки, протојереј Марко Гојачић.

Појава ове књиге представља чин дубоке историјске захвалности човјеку који је свој вијек провео под тешким притисцима два царства, Османског и Аустроугарског, неуморно радећи на описмењавању, снажењу вјере и буђењу националне свијести. Дјелујући у временима опште неписмености и заосталости, прота Марко Поповић је кроз своју учитељску и свештеничку службу у Стоцу, Фочи, Невесињу, Коњицу и Мостару настојао прије свега да поучи народ, учврсти искрено родољубље, али и да изгради мостове слоге, љубави и разумијевања међу људима различитих вјероисповијести. Његов бескомпромисни ангажман за црквено-школску аутономију одвео га је на почетку Првог свјетског рата и на оптуженичку клупу чувеног Бањалучког „Велеиздајничког процеса“, након чега је у аустроугарским тамницама издржао пуних 35 мјесеци робије.

Планирано је да Сабрана дјела буду заокружена у два тома, а овај први, који се представља у Новом Саду, обухвата све његове наслове штампане у периоду од 1892. до 1925. године. Ријеч је о жанровски богатој и друштвено ангажованој библиографији која свједочи о раскошној протиној ер у дицији. Међу њима су „Српске народне севдалинке“ (Панчево, 1892), од чије је продаје сав приход био намијењен оснивању фонда српског књижевног друштва у Босни и Херцеговини, затим „Књижевни радови“ (Велика Кикинда, 1893), те поучна приповијетка „Све за народ“ (Нови Сад, 1894). Први том доноси и наслове „Сузе на гробу митрополита Георгија Николајевића“ (Вршац, 1896), оригиналну драмску „истиниту шалу“ у три чина са пјевањем „Народни пријатељи“ (Дубровник, 1898), мостарска предавања „Снага народа“ и „Братство и слобода“ из 1911. године, вриједан етнолошки рад „Крсна имена – славе православних српских породица у Мостару“ (1923), као и историјску драму у пет слика „Невесињска пушка или крв за слободу“, објављену у Мостару 1925. године поводом обиљежавања пола вијека од чувеног устанка.

Према најавама издавача, у наредне двије године радиће се на припреми другог тома, чиме ће овај важан научни и културни пројекат бити у потпуности заокружен, остављајући будућим истраживачима и читаоцима цјелокупан стваралачки опус проте Марка на једном мјесту. На свечаној промоцији у Матици српској о књизи и историјском контексту говориће протојереј Марко Гојачић и кустос историчар мср Петар Милошевић, док ће вече својим наступом оплеменити чланови омладинске секције Удружења Херцеговаца кроз пригодан културно-умјетнички програм.