Tag: #bozo_moric, #fondacija_mak_dizdar, #goran_komar, #mramorje, #srpsko_kulturno_blago, #stecci, #trifko_, #trifko_corovic, za-saku-maraka-stetni-aktivizam-trebinjskih-volontera

Вијест да је група младих Требињаца покренула акцију заштите и уређења средњевјековних некропола на подручју овог града преправила је медије широм Републике Српске.

ФОТО: СРНА

На први поглед, тако и треба, сваки користан друштвени активизам у коме млади имају главну ријеч заслужује пуну пажњу. Међутим, Слободна Херцеговина са разлогом није дала подршку овој акцији, а ево и зашто.

ВОДИЉА ДО ЛОКАЛИТЕТА – РАД ДР ГОРАНА КОМАРА

У поменутој вијести коју је емитовала државна агенција Срна, a коју су потом пренијели бројни српски медији, помиње се да су млади волонтери из Требиња обишли некрополу стећака на подручју села Горње Гранчарево код Требиња. Наводно су од мјештана сазнали да се подручје гдје се налазе стећци зове Варин бријег, као и да је на том локалитету постојала црква која је била посвећена Светој Варвари.

Истина је мало другачија.

Наиме, вијест о чишћењу поменуте некрополе са свим детаљима је на свом јутјуб каналу, објавио др Горан Комар још 30. марта 2019. године.

Име др Горана Комара добро је познато широј јавности.

Наиме, овај специјалиста опште медицине из Херцег Новог, као сарадник Музеја Херцеговине, већ деценијама се темељно бави историографијом. Обрадио је бројне изворне ћириличне документе Боке Которске и Дубровника из периода од XVII до XIX вијека, сабрао мноштво података за политичку, а нарочито црквену историју и објавио многе монографије. У жељи да сачува српско национално благо, обишао је на стотине локација широм Босне и Херцеговине.

Своја сазнања није љубоморно чувао, него их је дијелио кроз текстове објављене у штампи и многобројним порталима, а свакако највећу вриједност чине његове књиге.

Уосталом, његово капитално дјело „Ћирилични натписи Старе Херцеговине“ донијело је Српскоj Књижевној задрузи националног савјета из Црне Горе на Сајму књига у Београду 2017. године награду за најбољег издавача из дијаспоре.

Захваљујући др Комару шира јавност се информисала о локалитетима, као и о свим детаљима откривених некропола.

ЗАШТО ВОЛОНТЕРИ НИСУ ИМАЛИ МОТИВ ДА СЕ ПРИКЉУЧЕ „ЗАДУЖБИНИ КНЕЗ МИРОСЛАВ ХУМСКИ“ ИЛИ „ЋИРИЛИЦА ТРЕБИЊЕ“

Водећи се логиком да би било природније да се млади требињски волонтери укључе у рад требињске задужбине „Кнез Мирослав Хумски“ или „Ћирилица – Требиње“ који годинама уназад својим активностима доприносе да истраживања др Комара добију што већи публицитет и смисао, наметнуло се питање за чији рачун раде млади требињски волонтери.

Одговор је брзо стигао.

У јутарњем програму РТРС емитованом на међународни празник рада – 1. мај пред камерама појавио се Божо Морић, иначе, дописник Срне и уредник локалног портала „Требињелајв“.

( Морићево гостовање на РТРС од 2:23:30 – овдје )

Из његовог излагања сазнали смо да су млади волонтери (њих 7) обишли 5-6 локалитета на подручју Требиња.

ПОПИСИВАЊЕ ЛОКАЛИТЕТА ЗА ПОТРЕБЕ ФОНДАЦИЈЕ МАК ДИЗДАР ИЗ СТОЦА

Морић је највише причао о путоказима и о туристичкој валоризацији запуштених некропола потенцирајући на споменику попу Бокчину који се налази на приватном земљишту у требињском насељу Полице. Сладуњава прича о томе како ће туриста који дође у Требиње усхићено шетати вођен „путоказима“ до некропола окончана је тужном констатацијом о недостатку средстава.

– Нажалост, због ограничених финансијских средстава, како то у нас углавном бива, успјећемо да означимо два до три локалитета – рекао је Морић који је представљен као координатор тима младих волонтера за Требиње Фондације Мак Диздар, чије је сједиште у Стоцу.

– Горчин Диздар, унук Мака Диздара је ступио у контакт са мном и са још неким људима и питао је да ли смо заинтересовани, с обзиром да је Требиње препознатљиво као мјесто гдје се налази значајан број средњовековних стећака. Ми смо се на тај начин одлучили да се у тај пројекат упустимо – рекао је Морић и објаснио да је један од задатака ове Фондације пописивање и регистрација ових некропола.

Printscreen RTRS

МОРИЋ: НИСМО ЗНАЛИ КОЛИКИ ЈЕ ЗНАЧАЈ СТЕЋАКА!

Новинарку је занимало каква су била предзнања требињских волонтера.

– Оно што смо знали о стећцима је да су то средњовјековни гробови, да на појединим постоје одређени натписи, да постоје одређени цртежи, ликовни изражаји. Међутим, нисмо знали колики је њихов значај – искрен је био Морић.

Слободна Херцеговина је од свог настанка радо пратила рад Задужбине „Кнез Мирослав Хумски„, удружења „Ћирилица Требиње“ а посебну пажњу смо придавали раду др Комара, као и удружењу историчара „Др Милан Васић“ из Бањалуке који су кроз свој пројекат „Племенито“ вишу пута позивали на очување српског културног насљеђа.

ФОНДАЦИЈА МАК ДИЗДАР: КУЛТУРНО НАСЛИЈЕЂЕ ПОДЈЕДНАКО ПРИПАДА СВИМ ГРАЂАНИМА БИХ

Са посебним занимањем на званичном сајту упознали смо се са мисијом Фондације Мак Диздар.

– Пружањем информација и промоционим активностима желимо развити свијест да изузетно богато и разнолико културно наслијеђе Босне и Херцеговине подједнако припада свим њеним грађанима – основна је идеја Фондације која се залаже за очување културе и идентитета БиХ.

ПРОЈЕКАТ “ У КАМЕНУ УКЛЕСАНО“ ФИНАСИРАН ОД СТРАНЕ УСАИД

На порталу Кликс.ба сазнали смо и откуд напрасна жеђ за новим сазнањима о стећцима новопеченог истраживача Морића.

„Фондација Мак Диздар је пројект „У камену уклесано“ покренула је уз подршку Међународне организације за миграције (ИОМ) и УСАИД-а, а све у циљу повезивања младих особа које ће кроз заједнички рад заштитити и промовисати културно наслијеђе БиХ. У склопу пројекта „У камену уклесано“ тимови младих особа у 5 опћина (Посушје, Требиње, Столац, Фоча, Травник) раде на регистрацији, истраживању и обиљежавању некропола стећака у опћинама у којим живе.“

КО ИСТОРИЈУ НЕ НАУЧИ ОНА МУ СЕ ПОНАВЉА

Не спорећи право никоме да се бори за своју културу и идентитет, наше је право да не будемо саучесници „мултикултуралних пројеката“.

Српски народ прескупо је платио стварање три југословенске заједнице. Свако ново саучеништво у којима се „српски културни идентитет“ претвара у „мултикултурално благо свих народа“ угрожава виталне интересе и очување Републике Српске.

Зато се овај пројекат требињских волонтера не може дефинисати другачије него – НЕПОТРЕБНО И ШТЕТНО КОЦКАЊЕ.

Трифко Ћоровић

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.