• Међу више од 200 излагача који су учествовали на 6. Сајму завичаја у Новом Саду посебан печат су оставили Срби Херцеговци.

КО ЈЕ ДОМАЋИН, А КО ЈЕ БИО ГОСТ: Михајло Табаковић и Кристина Бајчетић из ТО Билећа са завичајним прегаоцем Бојаном Миленићем из Удружења Срба Херцеговаца у Новом Саду

БИЛЕЋА

Туристичка организација Општине Билећа представила је промотивни материјал, као и производе мљекаре Пађени. Поред тога представили су производе компаније Алексић комерц која је позната по пршуту и ракијама, као и надалеко познати херцеговачки Козјак мед.

Билећани су били у можда најбројнијем саставу: Миодраг Парежанин начелник општине Билећа, Кристина Бајчетић директор Туристичке организације општине Билећа, Михајло Табаковић из Туристичке организације Билеће, КУД Владимир Гаћиновић, представници ФК Херцеговац из Билеће и представник омладинске организације Језерине.

Директорка Туристичке организације Општине Билећа Кристина Бајтечић је истакла да  гости који посјете Билећу осим што могу да обиђу храм Светог Саве, манастир Добрићево или храм Светог Архангела Михаила у коме је пред одлазак на Косовски бој војвода Влатко Вуковић причестио војску, имају и разне друге садржаје због којих се вриједи задржати.

ФОНДАЦИЈА АРЧИБАЛД РАЈС ПРЕДСТАВИЛА НАЈБОЉЕ ПРОИЗВОДЕ ИЗ ГАЦКА

НЕВЕСИЊЕ

Маскота најстарије олимпијаде на свијету привукла је велику пажњу на штанд Туристичке организација општине Невесиње. Представљена је туристичка, етнографска и гастро понуда Невесиња.

Несебичну помоћ при организацији и представљању општине Невесиње пружили су Мљекара „Перфето плус“, Ресторан Миленијум, Југопревоз Гацко и Дука Комерц.

ЉУБИЊЕ  И БЕРКОВИЋИ

Општина Љубиње познато по бијелом луку и љековитом биљу  ове године се представила производима компанија  AlivitPharm, HETI, Љекобиље, Имел, подрум Ликић, и индивидуалних произвођача.

Начелник општине Љубиње Стево Драпић је изразио велику захвалност директору Фонда Александру Ђедовцу на пруженој финансијској помоћи за проширење Дјечијег вртића у Љубињу.

На сусједном штанду општина Берковићи представила је своје туристичке потенцијале, као и разноврсну гастрономску понуду.

АНИ „ЈОВАН ДУЧИЋ“ ТРЕБИЊЕ

Најјужнији град Српске представљао је Ансамбл народних игара „Јован Дучић“, а према ријечима руководиоца овог друштва Небојше Ратковића током протекле године имали су чак 58 наступа.

Овај ансамбл је организатор међународног фестивала „Вече фолклора поред Требишњице“ који ће се ове године традионално одржати по 12. пут, а на коме је већ сада извјесно да ће учесници доћи из најмање седам земаља.

СТАРА ХЕРЦЕГОВИНА У СРЦУ –  БАЧКА ПАЛАНКА

Удружење „Стара Херцеговина у срцу“ основана је 2017. године у Бачкој Паланци и трећи пут се појављује на Сајму завичаја.

Према ријечима Војислава Зупца предсједника овог удружења на територији општине Бачка Паланка сваки десети становник је са простора Херцеговине, а највише су сконцентрисани у Гајдобри и Новој Гајдобри.

Углавном је ријеч о колонистима и њиховим потомцима па је ово удружење познато по манифестацији „Херцеговина у Војводини“ која ће се традиционално по седми пут одржати у другој недјељи октобра у просторијама Градског музеја у Бачкој Паланци.

ТРАДИЦИЈА КОЛОНИСТА ИЗ НОВЕ ГАЈДОБРЕ

На штанду сликовитог назива „Традиција колониста из Нове Гајдобре“ представили су се чланови удружења „Атос“ и „Јелече“, која његују и баштине  традицију колониста. Својеврсна изложба старих предмета привукла је пажњу посјетилаца. Вриједне домаћице су за ову прилику спремиле и 25 домаћих пита.

Предсједник МЗ Нова Гајдобра Младен Лучић нам је рекао да је фокус ове године да се изради камени под у цркви Светог Василија Острошког која је почела да се гради прије тачно пуне двије деценије.  Други велики план је да се партнерно уреди нови објекат мјесне заједнице и канцеларије који подразумјева изградњу паркинга и приступних стаза.

– Остаје нам још само да га опремимо намештајем и он је у грађевинском смислу завршен.

Лучић је истакао да ће се на јесен организовати традиционални Дани колониста када је прилика да се осим домаћег КУД „Јован Дучић“ представе и гости из братске Херцеговине.

САЧ ФЕСТ – НОВА ГАЈДОБРА

Како одољети јагњећем печењу?

Једна од најпрепознатљивијих гурманских манифестација у Србији је надалеко познати Сач фест који ће се ове године по 13. пут одржати 18. маја у Новој Гајдобри.

Како нам је рекао Вукосав Ћулибрк за ову манифестацију у село које има хиљаду становника дође око 2.500 до 3.000 гостију.

– Ова манифестација се традиционално обиљежава иза крсне сеоске славе Светог Василија Острошког. Прошле године је било 110 екипа и очекујемо да ће сличан број учесника бити и ове године. 

Према његовим ријечима на манифестацију поред екипа из Србије, долазе гости из Републике Српске, Федерације БиХ, Црне Горе, Хрватске, а традиционално и једна група из Чешке која остане и по неколико дана.

– Ко једном дође у Нову Гајдобру стално јој се враћа. Најтежи посао има жири који је састављен од чланова Кулинарске федерације Србије. Мада, код нас је побједник свако ко дође – поручује Ћулибрк.

КУД БЛАГОЈЕ ПАРОВИЋ ГАЈДОБРА

КУД Благоје Паровић основан је 1968. године у Гајдобри са циљем очувања народне традиције Срба досељеника из источне Херцеговине. У свом фундусу посједује око 60 оригиналних народних ношњи из околине Невесиња, Гацка, Билеће и Требиња.

Према ријечима Милоша Бабаља КУД има нешто више од стотињак чланова подијељених у три фолклорне и једна пјевачку групу која његује гангу, изворну херцеговачку пјесму у чему помаже и др Јово Радош.

СРЦЕ КУЦА ЗА ХЕРЦЕГОВИНУ

Милан Бобот и Јово Радош

Јово Радош је недавно објавио своје дјело „Презимена Срба из Херцеговине“, а међу првим купцима књиге био је и истински херцеговачки добротвор и хуманиста Милан Бобот.

Уколико и Ви желите имати ову књигу у својој кућној библиотеци по цијени од 1.000 динара можете је поручити на број 064 1179051.

УДРУЖЕЊЕ ХЕРЦЕГОВАЦА У НОВОМ САДУ

Најстарије херцеговачко удружење у Србији је недавно поводом 33 година од оснивања представило своју монографију, а на Сајму завичаја Огњен Шкиљевић и Марко Никчевић представили су врхунске производе познате као бренд „Хедонисте са камена“.

Сир и кајмак из мјешине, матични сок од нара, намаз од сријемуше, пекмез од шипурка, вишње и кајсије тек су неки од производа који су привукли пажњу посјетилаца.